Građani Evropske unije i Zapadnog Balkana imaju različite životne prioritete i poglede na budućnost, sudeći po novom istraživanju Eurobarometra koje je provedeno u proleće 2025. godine, piše RSE.
Dok su građani EU-a i dalje fokusirani na sigurnosna pitanja vezana uz rusku invaziju na Ukrajinu, na Zapadnom Balkanu su više zabrinuti zbog poskupljenja namirnica, kriminala, korupcije i kvaliteta zdravstvene zaštite.
Istraživanje Eurobarometra pokazalo je i razlike između zemalja Zapadnog Balkana, posebno Srbije i ostatka regije po pitanju optimizma, poverenja u EU, nepoverenja u NATO, te same podrške mogućem članstvu.
Tri godine zaredom, više od četvrtine ispitanika iz 27 zemalja slaže se da rat u Ukrajini predstavlja izravnu pretnju sigurnosti EU-a gde petina (20 odsto) daje prioritet odbrani i sigurnosti.
Zapadni Balkan
Zapadni Balkan se fokusira na svakodnevno preživljavanje. U poređenju s istim istraživanjem provedenim jesenas, Severna Makedonija beleži najveći porast zabrinutosti zbog kriminala, a Kosovo zbog rasta cena.
Kosovo se ističe u poređenju s ostatkom Zapadnog Balkana po optimizmu gde je 76 odsto ispitanika zadovoljno tržištem rada.
Oko 40 odsto ispitanika u ostalim zemljama smatra da je mogućnost pronalaska posla u njihovoj zemlji dobra, što je u proseku Evropske unije.
U poređenju s jesenskim istraživanjem Eurobarometra, Albanija istovremeno beleži najveći rast optimizma od 17 odsto, a BiH pesimizma od šest odsto.
Što se tiče opšte situacije, dve trećine ispitanih u Srbiji smatra da je ona loša, što je ujedno i najveći rast negativnog pogleda na stanje u zemlji od 19 odsto.
Nasuprot svima, gotovo 80 odsto ispitanika na Kosovu je stanje ocenilo dobrim.
Pesimizam po ovom pitanju najviše je porastao u Srbiji, za 19 odsto, u poređenju s oktobrom 2024. godine.
Ispitanici u Crnoj Gori i na Kosovu su optimisti po pitanju budućnosti.
U Bosni i Hercegovini isti udeo smatra da je njihova zemlja na krivom putu, što je 14 odsto negativnija percepcija u poređenju s istraživanjem iz jeseni 2024. godine, nakon Srbije gde je porast pesimizma iznosio 11 odsto.
Dok većina građana EU i Zapadnog Balkana misli da se njihovi životi neće promeniti u sledećoj godini, optimizam sija na Kosovu i u Albaniji.
Većina veruje da će im se život poboljšati, dok se svaki peti ispitanik u Srbiji i u Severnoj Makedoniji plaši da ih čeka gori život.
U poređenju s istim istraživanjem provedenim u jesen 2024. godine, u Crnoj Gori je za 20 odsto povećan broj onih koji misle da će sve ostati isto, dok su u ostatku regije otprilike isti rezultati.
U Srbiji, Crnoj Gori, te Bosni i Hercegovini većina građana predviđa pogoršanje opšte situacije u svojim zemljama tokom sledeće godine.
Kosovo i Albanija ponovno su mimo trenda, gde većina ispitanika očekuje poboljšanje u budućnosti i to više nego jesenas.
Pesimizam je u proteklih pola godine najviše porastao u BiH, za šest odsto.
Poverenje u EU i NATO
Članstvo u EU i dalje ostaje privlačno za zemlje Zapadnog Balkana – osim u Srbiji.
Entuzijazam je i dalje najsnažniji u Albaniji i Crnoj Gori, gde većina veruje da bi članstvo koristilo njihovim zemljama.
U Srbiji jednak broj ispitanika pristupanje EU vidi kao dobro, loše, odnosno neutralno.
U Crnoj Gori je zabeležen najveći porast optimizma u odnosu na jesensko istraživanje, za 13 odsto.
EU uživa snažno poverenje u Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, što se poklapa s njihovim proevropskim orijentacijama.
Nasuprot tome, 57 odsto ispitanih u Srbiji kaže da ne veruje EU. Što se tiče građana EU, 52 posto ih veruje evropskim institucijama, a 41 posto ne.
U poređenju s prošlim istraživanjem, poverenje je, otprilike, na istom nivou kao i prošle godine, uz porast od devet odsto na Kosovu.
Nepoverenje u NATO u Srbiji još je izraženije, gde je 92 odsto ispitanika koji ne veruju ovoj organizaciji.
Na Kosovu je suprotno, gde 95 odsto kaže da veruje NATO-u.
Severnoatlantskom savezu veruje većina građana EU i više od 60 odsto ljudi u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji koje su zemlje članice.
Najveći rast poverenja u NATO u proteklih pola godine zabeležen je u Bosni i Hercegovini, za 11 odsto.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
