Radio i televizije na Kosovu plaćaće do 4,5% prihoda za emitovanje muzike

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran – jučerašnje izdanje)

Ako jedna radio-stanica ima bruto godišnje prihode od 100 hiljada evra, za emitovanje muzike moraće da plati do 4.500 evra. I za televizije važe slične brojke. Ovo je maksimalni procenat na osnovu tarifa koje je objavila „Kosova Music Right Society“, a koje, pošto nema nijednog protivljenja, idu ka usvajanju. Ovo dolazi nakon tarifa za restorane i kafiće koje su već na snazi za narednu godinu. Od prvog dana januara više neće biti besplatne muzike na radiju, televizijama, kao ni u kafićima, restoranima, prodavnicama i tržnim centrima.

Sve radio-stanice na Kosovu plaćaće godišnju naknadu za autorska prava u iznosu od 2,5 do 4,5 odsto od bruto godišnjih prihoda, u zavisnosti od trajanja emitovanja muzičkih dela. Za televizije važi isto pravilo u pogledu bruto prihoda, ali se tarife razlikuju. U zavisnosti od vremena emitovanja, kreću se od 1,5 do 4 odsto bruto prihoda. Kada su prihodi niski i ne odražavaju stvarnu vrednost ili nisu dostupni, primenjivaće se tarife na osnovu publike: za radio-stanice od 800 do 6.500 evra, a za televizije od 500 do 5.500 evra. Ove tarife važiće ako ih televizije ili radio-stanice ne ospore do četvrtka, koji je i krajnji rok. U suprotnom, smatraće se da su na snazi od prvog dana naredne godine.

„Kosova Music Right Society“, kao licencirana organizacija za kolektivno upravljanje autorskim pravima u oblasti muzike, objavila je tarife. One dolaze nakon onih za restorane i kafiće koje su već na snazi za narednu godinu. Od prvog januara više neće biti besplatne muzike na radiju, televizijama, kao ni u kafićima, restoranima, prodavnicama i tržnim centrima.

Kroz proces koji je započet prošle godine, Ministarstvo kulture je oduzelo licencu udruženju APIK, registrovano je novo udruženje i približava se rok za plaćanje tarifa.

Od 30. marta nacrti tarifa bili su objavljeni na veb-stranici udruženja, kao i u obaveštenju Ministarstva kulture.

„Kosova Music Right Society“ je pojasnila da formula na kojoj su zasnovane tarife direktno proizlazi iz primene Zakona o autorskim pravima i srodnim pravima, koji jasno definiše kriterijume koji se moraju uzeti u obzir pri njihovom određivanju.

„U tom okviru, metodologija KMRS-a je izrađena tako da odražava zakonom propisane kriterijume, odnosno: prihode koji se mogu ostvariti korišćenjem dela; kapacitet i obim emitovanja; veličinu publike; geografsku lokaciju i ekonomske karakteristike tržišta; slučajeve kada prihodi ne odražavaju stvarnu prirodu korišćenja (minimalna tarifa); značaj korišćenja muzičkih dela u aktivnosti korisnika, kao i odnos između zaštićenih dela i drugog sadržaja“, navodi se u objašnjenju udruženja.

Takođe se navodi da je, u skladu sa zakonskim zahtevima, uzeta u obzir i potreba da se diferencira nivo tarifa u zavisnosti od izvora prihoda, posebno između subjekata finansiranih iz javnih subvencija i onih koji posluju na komercijalnoj osnovi.

„Radi ispunjavanja kriterijuma poređenja, predložene tarife su analizirane u odnosu na tarife sličnih kolektivnih organizacija u drugim zemljama, posebno onih sa uslovima ekonomije i životnog standarda uporedivim sa Republikom Kosovo, uključujući Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, Srbiju, Grčku, Bugarsku i Hrvatsku. Treba naglasiti da su za deo ovih zemalja dostupni podaci iz ranijih perioda (u nekim slučajevima još od 2011. godine), što znači da su trenutni nivoi tarifa verovatno viši“, navodi se u odgovoru.

Pojašnjava se da su u tom kontekstu predložene tarife pozicionirane ispod nivoa tih referenci i predstavljaju oprezan pristup, uz istovremeno ispunjavanje zakonskih zahteva. Takođe se navodi da se u oblasti kolektivnog upravljanja referenca odnosi na repertoar, a ne na pojedince ili kompanije. KMRS u tom okviru predstavlja najmanje 30 hiljada domaćih muzičkih dela, kao i stotine hiljada međunarodnih dela.

„Što se tiče prigovora, do sada nije bilo protivljenja, već samo zahteva za pojašnjenja u vezi sa kriterijumima i zakonskim mehanizmima, koji su direktno propisani zakonom i na koje organizacija nema nadležnost niti prostor za intervenciju“, navodi se u odgovorima dostavljenim pre isteka roka za prigovore. Udruženje je saopštilo da je početak primene tarifa planiran za narednu kalendarsku godinu, u skladu sa odgovarajućim zakonskim procedurama.

U odgovorima Ministarstva kulture za Koha navedeno je da licencirana organizacija za kolektivno upravljanje upravlja repertoarom koji uključuje više od 30 hiljada domaćih muzičkih dela, kao i da kroz međunarodne sporazume, poput onog sa „Universal Music“, KMRS upravlja i širokim međunarodnim repertoarom. Prema Ministarstvu, u praksi kolektivnog upravljanja autorskim pravima repertoar označava skup dela za koja je organizacija ovlašćena da upravlja pravima u ime nosilaca prava, uključujući slučajeve kada jedno delo može imati više nosilaca prava, poput autora, koautora, izvođača ili producenata, u zavisnosti od strukture prava. Ministarstvo je navelo da su primljena samo dva zahteva za pojašnjenja, koja se odnose na oblik i način određivanja tarifa.

„Nije primljen nijedan prigovor u vezi sa nivoom ili visinom predloženih tarifa. U skladu sa članom 102 Zakona o autorskim i srodnim pravima, ako u roku od trideset (30) dana od objavljivanja tarifa nijedna organizacija korisnika, ovlašćeni zajednički predstavnik korisnika ili fizičko ili pravno lice obavezano na plaćanje naknade ne obavesti organizaciju kolektivnog upravljanja i Kancelariju da ne prihvata tarife, smatra se da su tarife usvojene za narednu kalendarsku godinu. To znači da će, u slučaju ispunjenja zakonskih uslova, tarife važiti za 2027. godinu“, saopštilo je Ministarstvo kulture.

U oktobru prošle godine Ministarstvo kulture je u saradnji sa „Kosova Music Rights Society“ održalo informativnu konferenciju na temu „Jačanje muzičkih prava kroz kolektivno upravljanje“. Na tom događaju je zvanično pokrenuta organizacija za kolektivno upravljanje autorskim pravima u oblasti muzike. Organizacijom rukovodi Kaltrina Mehmeti.

Kosovo pokušava od 2012. godine da kroz organizacije za kolektivno upravljanje autorskim pravima započne primenu Zakona o zaštiti autorskih i srodnih prava. Međutim, uprkos pregovorima o tarifnim sporazumima, to nije sprovedeno. Nakon dobijanja licence organizacije APIK, nova organizacija je brzo uvela tarife za lokale. U julu prošle godine obavestila je strane i javnost da je „Kosova Music Rights Society“ objavila nacrt tarifa za korišćenje zaštićenih muzičkih dela za 2026. godinu. KMRS je licenciran od strane Ministarstva kulture u aprilu 2025. godine. Tarife za lokale su već usvojene.

Da bi umetnici imali korist od kolektivne zaštite autorskih prava, moraju se registrovati ili učlaniti u udruženje. Za one sa godišnjim prometom do 30 hiljada evra članarina iznosi 20 evra godišnje, za one sa prometom od 30 do 100 hiljada evra 200 evra, a za one koji prelaze taj iznos 350 evra. Suština ovog procesa su plaćanja za emitovanje muzike. Prema tarifama, ako kafić ili restoran sa muzičkom atmosferom ima godišnji promet od 401 do 450 hiljada evra, platiće tačno 5.260 evra za muziku. Za koncerte i muzičke događaje organizatori plaćaju 4 odsto prihoda događaja, a taj procenat raste iz godine u godinu. Muzički nastupi plaćaju 17 evra za autorska prava ako su troškovi organizacije 1.000 evra. To zavisi i od cene ulaznice. Kako rastu troškovi, raste i tarifa. Kod sportskih događaja primer je da ako je ulaznica 5 evra i prisustvuje 250 ljudi, plaća se 25 evra za autorska prava. Komercijalne mreže do 300 kvadratnih metara plaćaju fiksno 80 evra godišnje, a preko te površine 0,10 evra po kvadratnom metru godišnje.

Kafići i restorani sa muzičkom atmosferom plaćaju prema godišnjem prometu. Do 50 hiljada evra plaća se 150 evra godišnje.

Tradicionalni kafići i restorani plaćaju tarifu prema broju stanovnika opštine. Skala počinje sa 15 evra na 10 hiljada stanovnika. Agencije za prodaju i druge kancelarije koje pružaju usluge javnosti plaćaće se prema broju zaposlenih. Od 1 do 6 zaposlenih plaća se 60 evra godišnje. Sportske sale imaju tarifu od 40 centi po kvadratnom metru, dok prostori brze hrane zavise od broja stolica. Za 10 mesta tarifa je 50 evra godišnje.

Prethodno, u martu 2018. godine, Ministarstvo kulture je saopštilo da je postignut sporazum između APIK-a i televizija i radio-stanica.

Četiri kanala Radio-televizije Kosovo plaćala bi godišnji iznos od 30 hiljada evra za pravo korišćenja muzike. Televizije sa nacionalnom frekvencijom plaćale bi 6 hiljada evra godišnje, regionalne 1.200 evra, lokalne 600 evra, kablovski muzički kanali 2.400 evra, ostali kablovski kanali 1.800 evra, nacionalni radio 3.600 evra, regionalni 720 evra, lokalni 480 evra, dok bi TV i radio sa malom snagom plaćali 240, odnosno 180 evra. Ništa od ovoga nije funkcionisalo.