Širom sveta danas se obeležava Praznik rada – 1. Maj, u znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu 1886. godine štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme i povoljniji položaj radnika. Ovaj datum je i dan danas prilika da se manifestacijama i protestima ukaže na probleme sa kojima se suočavaju radnici, ali i slobodan dan koji će mnogi provesti roštiljanjem i odlaskom u prirodu.
Posle 18 godina usvojen novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Građani Srbije dočekuju 1. maj uz nedavno usvojeni novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Prema navodima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, novi Zakon u sistem zaštite prava radnika uvodi niz novina i u potpunosti je usaglašen sa evropskim standardima.
„Uvođenjem novih mera i obaveza za poslodavce, novi zakon unaprediće postojeći sistem bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom“, poručili su.
Novim zakonom pooštrena je kaznena politika, odnosno maksimalne novčane kazne su udvostručene i propisana su 73 različita prekršaja zbog povreda zakona.
„Bolja zakonska rešenja obezbediće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju, doprineće povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstaći ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšanje funkcionisanja tržišta rada“, navodi se u saopštenju.
Zaštitnik građana: Briga o radnicima mora biti među prioritetima države
Zaštitnik građana, Zoran Pašalić, pozdravio je donošenje novog Zakona koji je trenutno u skupštinskoj proceduri.
Poručuje da su među važnim izmenama u unapređenju položaja radnika, uvođenje pojmova rada od kuće i rada na daljinu, obavezne obuke u oblasti bezbednosti, ali i odgovornost samih zaposlenih za povrede na radu.
„To je veoma važno i zbog činjenice da mnogi radnici rade u uslovima koji predstavljaju rizik po njihovo zdravlje i bezbednost, a nedovoljna primena zakona i propisa često dovodi do toga da radnici ne dobiju adekvatnu zaštitu“, navodi se u saopštenju.
Čestitajući Međunarodni praznik rada, Pašalić je istakao da su dostojanstven rad, pristojne i pravedne plate, sigurni i zdravi radni uslovi, kao i pravo na sindikalno organizovanje vrednosti koje su ključne za stvaranje pravednijeg društva i zadovoljnih građana.
„Briga o radnicima, unapređenje njihovih prava i položaja moraju biti među prioritetima države. Neophodno je podići kvalitet uslova rada, naročito onima koji rade na najtežim poslovima, a pristup adekvatnoj pravnoj zaštiti kao i jednake mogućnosti za napredovanje dodatno poboljšavaju položaj radnika“, zaključio je.
Da li je položaj radnika bolji?
Sa druge strane, sindikati ukazuju na to da 1. maj radnici u Srbiji dočekuju u značajnom porastu raznih oblika nesigurnog rada – van radnog odnosa, i uz statistiku koja, „maskira realnost“, piše N1.
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo smatra da nema poboljšanja radnih prava i položaja radnika u Srbiji u odnosu na prethodni period od nekoliko decenija.
„Čak ni u oblastima u kojima se radno pravo razvilo prateći tehnologiju (platformski rad, rad na daljinu) nismo uspeli da napravimo neki veći pomak u razvoju radnog prava. Osim antidiskriminacionog normativnog okvira koji je usklađen sa važnim međunarodnim standardima, sve ostalo je regresiralo“, navodi Reljanović.
Pogoršanja se, kaže, ogledaju u dva vida.
„Najpre, imamo značajan porast oblika nesigurnog, prekarnog rada, takozvanog rada van radnog odnosa. Oni su delimično uvezeni ugledajući se na najgore trendove i prakse u evropskim zemljama, ali ne prate napore tih zemalja da se iskorene – naprotiv, zloupotreba lažnog samozapošljavanje je na primer potpuno nesankcionisana i veoma prisutna“, rekao je.
Drugim delom oni su, kaže, proizvod „našeg originalnog“ zakonodavstva – „koje ne samo što je suprotno pravnim tekovinama Evropske unije i međunarodnim standardima rada, već nije prepoznato u ovom obliku niti u jednoj razvijenoj zemlji sveta“.
„Na ovim oblicima rada se insistira jer radnici imaju sve obaveze i odgovornosti kao da su u radnom odnosu, ponekad i značajno veće od toga, a ne mogu da ostvare niti jedno pravo koje proističe iz radnog odnosa a regulisano je Zakonom o radu“, ukazuje Reljanović.
Druga vrsta pogoršanja tiče se, dodaje – upravo radnog odnosa.
„Radnici koji se nalaze u radnom odnosu u protekloj deceniji (a i pre toga sukcesivno) ostajali su bez raznih prava, dok je veliki broj prava sužen. Osnovni cilj ovakvih trendova je da radnik košta poslodavca što manje, kao i da bude što slabije zaštićen u slučajevima ugrožavanja ili kršenja prava koja mu pripadaju“, kaže sagovornik portala N1.
U kombinaciji oba faktora, jasno je, dodaje, da je položaj radnika danas drastično lošiji od onog koji je bio aktuelan pre 30-40 godina.
U sličnom tonu iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata za portal N1 navode da je osnovna karakteristika „po svim šavovima podeljenog društva“, i nekad i sada – potpuna ekonomska, socijalna i društvena marginalizacija radnika, rada i posebno dostojanstva rada.
„Radnici, najveća društvena grupa i poseban sociološki fenomen, njihov položaj, brojni problemi sa kojima se suočavaju i sa kojima žive jednostavno nisu tema ni u društvu, ni u Vladi, ni u medijima, nisu dovoljno ‘in’ da bi bili predmet interesovanja takozvane, pretežno samoproklamovane, društvene elite, niti akademske zajednice. Radnicima se bave i o njima brinu jedino sindikati i retki pojedinci iz nevladinog sektora“, naveli su iz ove Asocijacije.
Protesti i okupljanja
I dok deo građana 1. maj obeležava urankom i roštiljanjem u prirodi, za druge je ovo prilika da protestom ukažu na loše uslove rada.
Mediji u Beogradu najavili su da će danas najveće sindikalne centrale u Srbiji Međunarodni praznik rada obeležiti okupljanjima na trgovima, šetnjama gradskim ulicama, deljenjem propagandnog sindikalnog materijala, a da će za neke od njih ovo biti prilika da pozovu radnike na udruživanje i podršku inicijativama, kao što je ukidanje rada nedeljom u trgovinama.
Slična situacija je i u Prištini, gde se održavaju protesti.
Predstavnici malih preduzeća okupili su se danas ispred zgrade opštine u ovom gradu, sa transparentima – „Ima li pravde u ovoj zemlji“, „Stop diskriminaciji malih preduzeća“, „Vaš nemar nas tera da se selimo“, javljaju mediji.
Savez sindikata tehničkih radnika privatnog sektora takođe organizuje protest u Prištini, a zbog, kako navode, teškog položaja.
Traže bolje uslove – glavni zahtev je povećanje plata, a upravo zbog velike razlike u odnosu na javni sektor.
Danas je protestovao i Kolektiv za feminističku misao i akciju, odnosno „marširao protiv ugnjetavaja radničke klase“.
Mediji pišu da su učesnici protesta ispred kosovske vlade bacali pirotehnička sredstva i pozivali na slobodu, jednakost, solidarnost.
Ujedno, mediji javljaju da Socijaldemokratska partija danas organizuje „akciju“ ispred kosovske vlade.
Haradinaj: Radnici odlaze, povećajte plate, najgori položaj od rata
Jedan od retkih prištinskih zvaničnika koji se oglasio povodom 1. maja je lider AAK, Ramuš Haradinaj, navodeći da je Kosovo u najgorem položaju u poslednje 24 godine.
„Sa svakim danom koji prođe, država nam je sve gora, radnici diskriminisaniji, a vlast još pospanija“, poručio je Haradinaj, navodeći da su kosovski premijer i njegov kabinet više fokusirani na „gomilanje novca u državnoj kasi“ nego na kapitalne investicije koje otvaraju radna mesta i dovode do povećanje plata.
„Radna snaga svakodnevno odlazi, naša zemlja ostaje bez lekara, bez inženjera, bez ekonomista i bez nastavnika“, naveo je Haradinaj.
Pozvao je kosovsku vladu da podigne plate u javnom sektoru i pronađe načine za povećanje plata u privatnom sektoru, te da odblokira budžet.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
