Dogovor u Briselu iz 2014, sa 6 tačaka o ZSO, a potom i zaseban dogovor 2015, o ovoj organizaciji koja ni 7, odnosno 8 godina kasnije nije još uvek formirana, nailazi na snažan odijum u kosovskoj javnosti. Njeni najveći protivnici su predstavnici današnje vlasti u Prištini a nekadašnje opozicije – Samoopredeljenje i premijer Aljbin Kurti. Oni stoje iza slogana „Jo zajednica“, koji se i danas može naći ispisan na zgradama i javnim ustanovama širom Kosova. Ipak, nekoliko godina pre toga, bili su autori podjednako poznatog slogana „Jo negociata“ – ne pregovorima.
Bilo je to pre 15-ak godina u vreme kada su se na međunarodnoj i kosovskoj sceni vršile poslednje pripreme pred, ispostaviće se, unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova.
Tadašnji izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, posle neuspelih pregovora u Beču između Beograda i Prištine, pripremao je svoj Sveobuhvatni predlog za status Kosova, odnosno, tzv. nadziranu nezavisnost.
Nastojalo se da srpska strana prihvati ovaj model, u zamenu za paket kolektivne zaštite prava srpskog naroda na Kosovu, uz model decentralizacije, što su Srbi odbili.
I na Kosovu je tadašnji pokret Samoopredeljenje bio protiv predloga i pregovora, polazeći od premise, od koje ni danas ne odustaju – to da je nezavisnost Kosova već bila završena stvar, dok je srpska strana bila isključivo okupator albanskih zemalja koja se nikad nije izvinila za ratne zločine niti platila ratnu odštetu, te da bi svaki drugi predlog ugrozio takvu državnost Republike.
Slogan tih protesta bio je upravo „Jo negociata“ koji se isticao širom Kosova i pod kojim su vođeni protesti, često nasilni.
Na jednim od takvih demonstracija u Prištini 2007, pripadnici UNMIK policije ubili su i dva člana Samoopredeljenja, dok su desetine povređene.
Kurti: „U izgradnji države nema kompromisa“
Samoopredeljenje je ove nedelje obeležilo 15-godišnjicu smrti dvoje aktivista Samoopredeljenja, uz kosovskog premijera Aljbina Kurtija, predsednika kosovske skupštine, i pojedinih ministara u kosovskoj vladi.
„Danas, pre 15 godina, tokom mirnog protesta protiv etničke decentralizacije i za samoopredeljenje, UNMIK policija je otvorila vatru i ubila Arbena Dželjadinija (Xheladini) i Mon Balja (Balaj). Nedostaju nam danas. Odajemo im počast zbog njihove žrtve i njhovog kratko proživenog života dok čekamo pravdu“, kazao je Kurti na obeležavanju u četvrtak.
Podsetio je i na to da su još pre 15 godina protestima poručili da „neće da dozvole nikakvu manjkavu nezavisnost, nikakvu monstruoznu demokratiju“.
„Nismo mogli sebi da dozvolimo da izgubimo put čak ni pred takvim policijskim oružjem koje je govorilo na stranim jezicima i nije znalo albanski. Zato što smo dobro poznavali dve direktive. Prvo smo znali da smo u tim protestima iskazali nasleđe zadatka i aktuelnost projekta, a drugo smo znali da u izgradnji države nema kompromisa“, rekao je Kurti.
Naučili smo Republiku pre nego što smo je imali, naučili smo demokratski izraz kolektivnog duha u školama i komorama, i cenu zatvora i ubistava u znak protesta
Baš tada u centru Prištine, dodao je, „neznanje je zatvorilo naše pravo da sami odlučujemo o svojoj sudbini“.
„Ne možete se povući pred neznanjem. Oni koji su bili samovoljno nisu mogli da prepoznaju naše biće i žrtvu nas koji smo istorijski ovde. Pucali su iz raznih vrsta oružja na ljude naoružane samo voljom i pravdom. Bila je to slepa moć oružja nad naoružanim telima samo sa savešću i odgovornošću. Dva naša saborca su poginula, a 81 je ranjen“, kazao je Kurti.
Svoje obraćanje zaključio je porukom da je LVV pre 15 godina zatražilo, ali i da dalje traži pravo na „slobodan put Kosova i slobodu prava Kosova“.
„Danas ćemo nastaviti projekat Republike sa dostojanstvenijom gradnjom. Mi želimo da njen put bude slobodan, želimo da bude ispravan, želimo da put Kosova bude bezbedan“, poručio je Kurti.
Bužalja: „Nasilni protesti nisu bili za nezavisnost, već suprotno“
Imalo je ove nedelje, međutim, i onih u Prištini koji su snažno kritikovali ovaj Kurtijev govor kao neistinit. Direktor Gazete Express i Televizije 7, Berat Bužalja (Buxhala), oglasio se na Tviteru kako je naveo, „tredom o lažima“.
Seriju objava započeo je sa – „sagledajmo najnovije lažne izjave premijera Kurtija na 15. godišnjicu ubistva dvojice demonstranata na protestima koje je organizovao Kurtijev pokret 2007. godine“.
[Thread on lies]
Let’s consider latest false statements of PM Kurti on the 15th anniversary of the killings of two protestors in the protests organized by Kurti’s movement in 2007:
— berat buzhala (@buzhala) February 11, 2022
„Očigledna je laž da su ovi nasilni protesti bili ‘za nezavisnost Kosova'“, tvrdi Bužalja.
Istina je, kaže, zapravo sušta suprotnost.
„Protesti su bili protiv nezavisnosti Kosova, eksplicitno protiv Ahtisarijevog paketa i pregovora u Beču o nezavisnosti“, naveo je.
On navodi da su tadašnje nasilne proteste koji su se dogodili pre 15 godina osudili svi saveznici Kosova, a zbog toga što su, dodaje, oni „ugrožavali dogovorenu Deklaraciju o nezavisnosti“.
„Na kraju su samo Aljbin Kurti i Vlada Srbije protestovali protiv Ahtisarijevog plana“, navodi Bužalja.
On dodaje da je nepobitna i dokumentovana činjenica da je Kurti rekao da „nijedna država neće da prizna nezavisnost Kosova“, uključujući i Ameriku.
„Ovo se nije dogodilo pre 150 godina. Ovo se dogodilo pre 15 godina. Nemamo ni kolektivnu amneziju, ni demenciju“, navodi Buržalja.
Kaže da Kurti pokušava da „prekroji istinu“. Ipak, danas premijer Kurti pokušava da prekroji istoriju „revizionističkom verzijom po kojoj su protesti bili ‘za’ nezavisnost“.
Revizionistička verzija u kojoj su protesti bili „za“ nezavisnost“.
Aljbin Kurti „aktivista“, kako navodi dalje, bio je „nasilno protiv nezavisnosti jer je želeo da se Kosovo pripoji Albaniji“.
„Sa krvlju na rukama borio se da Kosovo ima ‘samoopredeljenje’ da se ujedini sa Albanijom. Ovo je neoboriva činjenica, potkrepljena izjavama Kurtija“, dodao je Buržalja.
Da smo tada verovali Aljbinu, i dalje bismo bili pod protektoratom UNMIK-a, usred unutrašnjeg građanskog rata, podeljeni na heroje i izdajnike, bez saveznika i bez međunarodnog priznanja naše nezavisnosti i suvereniteta
On dodaje da je u nasilnim protestima Aljbina Kurtija, ključna figura bio Marti Ahtisari i kosovski tim za dijalog.
Bužalja poručuje da Aljbin Kurti „nema pravo da menja istoriju i da stvara verziju u kojoj se on borio za nezavisnost a drugi bili protiv“.
„Dve jadne duše iz 2007. su bile žrtve rumunske policije, ali su takođe žrtve Aljbina Kurtija koji je pozvao ljude (na video snimku) da napadaju policiju i napadnu Ahtisarijev proces nezavisnosti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
