Broje li se poslednji dane Starog savskog mosta? Oni koji se teško mire s činjenicom da se most koji je decenijama spajao obale Save – sada ruši, rešili su da svoje emocije podele sa TV N1. Jer spasa mu nema i emocije su sve što je ostalo. Ili skoro sve. Da li bi rušenje ovog mosta moglo da bude i lekcija za ubuduće?
Godine 2022. za potrebe snimanja dokumentarnog filma o Beogradu na vodi – TV N1 podigao je dron iznad Save. Ispostaviće se bio je to poslednji snimak Starog savskog mosta iz ove perspektive.
Godine 2025. isti dron nadleće istu reku, ali dve obale više ništa ne spaja. Nad rekom je ostao još samo dobro poznati zeleni luk, a i njega uskoro ni njega neće biti. Stub po stub, deo po deo, šraf po šraf… Nestaje istorija duga osam decenija.
Tako je Stari savski most završio u pesmi „April u Beogradu“ snimljenoj davne 1975. godine. April 2025. neće niko opevati, jer nema ničeg poetskog u rušenju, odnosno u u demontaži mosta koja je baš u aprilu počela. Podignut u doba okupacije, Stari savski most već je jednom spašen od rušenja tokom Drugog svetskog rata. Preživeo je naciste, ali neće kapitaliste. Nesreća ovog mosta je u tome što se našao na putu privatnom gradu – Beogradu na vodi.
„Ne znam, nemam reči…“, kazao je bivši bas gitarista grupe Idoli Zdenko Kolar.
Na pitanje N1 kakav je osećaj, on kaže: „Nedostaje mi nešto mnogo lepo i blisko, kao da mi je neki rod otišao“.
Bivši bas gitarista Idola srodio se s ovim mostom davnih dana i bukvalno. Jer tačno osam godina i 11 meseci svakodnevno je preko njega prelazio i to kao vozač tramvaja.
„Znam kako to izgleda kad tramvaj klapara, kad točkovi imaju rupe u gaznim površinama, pa kad se to čuje kao da si u nekoj kovačnici… Ja taj most pamtim kao nešto lepo, naročito sam voleo te kasno poslepodnevne smene kad završavam negde u bloku i to sunce kad te udari u grudi, kad te ugreje… Taj zalazak sunca, onda znam da je kraj smene i da ću kući“, dodaje Kolar.
Kraj smene je i za one koji su na obalama reke Save mesecima dežurali danonoćno ne bi li sprečili rušenje mosta. Nisu uspeli.
„Još uvek je Beograd uspavan, Beograđani se povlače, okreću glavu… Baš je potresno i emotivno, zato što mi se vraća svih onih šest meseci iza nas i koliko smo tu vremena i ljubavi uložili i ostavili…“, ističe Jelena Radović ispred „Beograd ostaje“.
Danas kada je jasno da mosta ipak ne ostaje, postavlja se pitanje a šta ostaje u Beogradu i kakva to postaje prestonica koja mostove ne gradi, već ih ruši.
„Mene ovo sad podseća više na neki logor, ima taj zvuk, podseća na onaj film Zona komfora, okolo su neka luksuzna naselja gde živi elita i privilegovane društvene grupe, a iza ograde, iza parkića gde im se deca igraju, ruši se sećanje na jednu generaciju koja se borila za svoju budućnost“, dodaje ona.
„To je neka samovolja… Ne znam šta… Ako je trebalo od Beograda da napravimo Dubai, ok… Ali Dubai već postoji, nema potrebe da pravimo novi“, dodaje Kolar.
Oni koji od Beograda prave Dubai baš briga. I kao što do njih već godinama ne dopire poruka „ODGOVARAĆETE“, tako do nekih drugih nije stigao ovaj poziv u pomoć: Mama, ‘ajde sa mnom, ne brani se ovde samo most!“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
