Međunarodni dan jezika obeležen je promocijom prvog digitalnog albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika juče u Prištini. Izrađen u saradnji eksperata iz Prištine i Beograda, dostupan je na sajtu fjalor-recnik.com. Svi zainteresovani da nauče ove jezike, moći će da pristupe bazi od 20.000 reči, koja će se do leta sledeće godine uvećati za čak tri puta.
U saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike, britanskom ambasadom u Prištini i UNMIK-om, a nakon nedavnog razvoja VocUp jezičke platforme, IOM je predstavio prvi digitalni albansko-srpsko-albanski rečnik, uz zajedički rad jezičkih eksperata iz Prištine i Beograda, i to po prvi put nakon više od 30 godina.
Promociji rečnika, između ostalih, prisustvovali su Poverenik za jezike na Kosovu, Slaviša Mladenović, novi britanski ambasador, Nikolas Ebot, Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a, Zahir Tanin, te odlazeća ministarka za administraciju lokalne samouprave, Adriana Hodžić.
Poslednijih 30 godina, kako navode iz IOM-a, ljudi na Kosovu nemaju mogućnost da uče jezike drugih zajednica u školama, dok je procenat građana koji znaju oba jezika drastično opao. Međutim, navode da interesovanje albanske zajednice za učenje srpskog jezika, kao i obrnuto, postoji, te da je upravo zato sačinjen ovaj rečnik.
Poverenik za jezike, Slaviša Mladenović, u gradskoj biblioteci u Prištini otvorio je događaj.
„Ovaj dan se već nekoliko decenija obeležava u Evropi sa ciljem da se označi vrednost jezika za formiranje jedno multietničkog i multikulturalnog društva“, rekao je Mladenović i naglasio da je izradom albansko-srpsko i srpsko-albanskog rečnika načinjen korak bliže ostvarenju tih vrednosti na Kosovu.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a, Zahir Tanin, ukazao je na važnosti zbližavanja zajednica i naglasio da je izrada ovog rečnika korak bliže tome.
„Jezičke barijere onemogućavaju razumevanje, onemogućavaju pravilnu komunikaciju i stvaraju probleme u svemu, krenuvši od javnih usluga do ličnih odnosa smanjuju efikasanost rada institucija“, smatra Tanin.
Navodi da je upravo zbog toga poznavanje jezika drugih zajednica bitno, jer će u suprotnom „uvek postojati podela na nas i njih“.
„Udruživanje zajednica i uklanjanje jezičkih barijera je bitno, a ovaj rečnik je dobar primer“, zaključio je Tanin.
Ambasador Velike Britanije, Nikolas Ebot, koja je pružila podršku izradi rečnika, naglasio je da je ono što povezuje ili odvaja sve ljude na celom svetu jezik.
„Mladi ljudi na Kosovu trebalo bi da imaju mogućnost da pričaju jedni sa drugima, da razumeju jedni druge, rade zajedno ka svetlijoj budućnosti za Kosovo“, poručio je Ebot.
Međutim, naglašava da će morati da se uloži trud kako bi se Zakon o jezicima u potpunosti primenio.
„Potrebno je da postoji više profesionalnih prevodilaca koji bi unapredili usluge prevođenja kao i aktivna podrška institucija kako bi se pružile usluge na zvaničnim jezicima za sve građane“.
U svakom slučaju, Ebot smatra da se najbolji rezultati poznavanja jezika ostvaruju kroz svakodnevnu interakciju ljudi, te da je učenje jezika samo deo procesa.
U saradnji sa Kancelarijom poverenika za jezike i Centra za socijalne inicijative, IOM je razvio Voc up jezičku platformu za učenje albanskog i srpskog jezika. Nikolas Ebot, čija je ambasada i podržala razvijanje platforme, i koji govori albanski, poručio je da je zadovoljan brojem korisnika ove aplikacije, ali i naglasio da će početi da uči srpski.
Veljko Samrdžić iz Centra za socijalne inicijative koji je radio na delu tehničke izrade platforme Voc Up i izrade albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika, poručio je da je zadatak ove organizacije bio da „prošire vidike“ i da da celom projektu „neki novi kvalitet“.
Samardžić je prisutnima predstavio online platformu fjalor-recnik.com i objasnio na koji način ona funkcioniše.
Predstavljena je prva faza ovog rečnika koji sadrži 20.000 reči. A kako je rečeno, plan je da do juna 2021. godine ovaj rečnik sadrži između 50.000 i 60.000 reči na oba jezika.
Rečnik će biti dostupan u online i offline izdanju, a kao deo Voc Up-a i kao zaseban vebsajt i aplikacija za Android i IOS uređaje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
