U Srbiji postoji nekoliko mesta koja izgledaju kao da ne pripadaju istom svetu. Negde voda izbija iz zemlje u nijansama koje podsećaju na egzotična ostrva, nedaleko se nalaze ostaci rimskog amfiteatra starog skoro dva milenijuma, a poneki predeli deluju kao da su stvoreni za scenografiju filma o vilama i zmajevima. Sve to nalazi se u zemlji koju putnici često nepravedno zaobiđu pre nego što uopšte izađu iz velikih gradova.
Pitanje šta posetiti u Srbiji obično dobije prekratak odgovor: Beograd, Novi Sad, Niš vikend na Zlatiboru. Ono najzanimljivije počinje tek na sporednim putevima, kraj sela čija imena malo ko ume odmah da izgovori, na mestima gde signal mobilnog telefona zna da potpuno nestane. Tamo vredi zaviriti.
Pećine u kojima vreme staje
Dvadesetak kilometara od Despotovca kriju se dvorane Resavske pećine. Njeni svodovi prekriveni su pećinskim nakitom u žutoj, beloj i crvenoj boji, a posetioci često zastanu već na ulazu jer prizor deluje gotovo nestvarno. Pećina danas ima i Avantura park na otvorenom, pa porodice sa decom mogu da spoje istraživanje podzemlja sa popodnevom provedenim napolju. U neposrednoj blizini nalaze se manastir Manasija, Ravanica i Zlatenac, kao i vodopad Lisine. Ceo kraj se tako pretvara u sadržajan višednevni izlet.
Druga pećina koja zaslužuje mesto na svakom spisku leži nadomak Zlatibora. Kroz Stopića pećinu protiče Trnavski potok, a njena najveća osobenost jesu kaskadne kade nastale taloženjem krečnjaka. Voda se spušta vekovima niz prirodne stepenike i oblikuje izgled koji teško da bi i najmaštovitiji dizajner smislio za radnim stolom. Ko prvi put uđe unutra, obično prestane da priča. Tišina, vlažan vazduh i ravnomerno kapljanje vode rade svoje. Temperatura unutar pećina ostaje niska tokom cele godine, pa lagana jakna dobro dođe i usred leta, kada napolju vlada žega. Vodiči obično objašnjavaju kako su se ovi oblici taložili milimetar po milimetar tokom hiljada godina, što celom prizoru daje sasvim novu težinu.
Izvori i vodopadi koji menjaju kamen
Da li ste na društvenim mrežama videli fotografiju vode neverovatne plave boje uz natpis da je snimljena u Srbiji? Velika je verovatnoća da je reč o Krupajskom vrelu. Ova ekološka oaza poznata je po plavetnilu koje gotovo svetli i po gustom zelenilu oko izvora. Pogled na nju deluje smirujuće čak i na ljude koji inače nisu skloni dugom posmatranju prirode.
Boja vode menja se sa svetlošću tokom dana, pa rana jutra i kasna popodneva nude sasvim različite prizore istog mesta. Sama jačina izvora iznenadi svakog ko očekuje miran lokvanj umesto snažnog toka koji izbija ispod stene.
Manje poznat, ali podjednako vredan obilaska, jeste vodopad Prskalo na planini Kučaj, u blizini Resavice i Despotovca. Visok je petnaest metara i nastao je spojem vode, krečnjaka i bujne vegetacije. Do njegovog podnožja ne vodi asfalt, pa kratka šetnja kroz šumu postaje deo doživljaja. Zvuk vode čuje se pre nego što se vodopad ukaže, a to iščekivanje samo pojačava utisak kada ga konačno ugledate.
Tragovi careva i graditelja
Nadomak Požarevca krije se jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u zemlji. Viminacijum je u prvom veku nove ere bio glavni grad rimske provincije i veliki vojni logor. Na tom prostoru otkriveni su amfiteatar, carski mauzolej, rimske terme, bazeni i prostorije za masažu. Dok hodate kroz nalazište, lako je zamisliti vrevu legija i trgovaca koji su tuda prolazili dok je Rim još držao Dunav pod svojom vlašću. Malo koja lokacija u zemlji tako jasno pokazuje koliko je daleko sezala rimska granica.
Sasvim drugačiju, ali jednako snažnu priču ima Golubačka tvrđava. Ostaci Golubačkog grada smešteni su u Nacionalnom parku Đerdap, a tvrđava je nedavno potpuno obnovljena i ponovo otvorena za posetioce. Šetnja kroz njene kule donosi i prizore i lekcije iz istorije, a pogled sa zidina na široki tok Dunava pamti se dugo. Da li ste se ikada zapitali kako je izgledalo braniti utvrđenje na samoj granici carstva, sa rekom kao prirodnim rovom? Ovde dobijate barem deo odgovora.
Kanjoni, meandri i ptice nad rekom
Kada se spomene priroda Srbije, mnogima prvo padne na pamet Uvac. Reka istog imena vijuga između planina Zlatar i Zlatibor i pravi meandre koji se najbolje vide sa okolnih vidikovaca. Penjanje do vidikovca zahteva određenu kondiciju, ali nagrada je prizor zbog kog ljudi pristaju na rano ustajanje i dugu vožnju. Kanjon je ujedno i najveće stanište beloglavog supa, ugrožene vrste čiji se raspon krila meri u metrima. Posmatranje tih ptica kako mirno kruže iznad rečnih krivina spada u doživljaje koji se teško zaboravljaju.
Tridesetak kilometara od Pirota leži znatno manje poznat dragulj. Rosomački lonci, naziv za kanjon reke Rosomače, dobili su ime po proširenjima sa virovima koja izgledom podsećaju na lonce. Lokacija je idealna za porodični izlet i za sve koji traže mir daleko od gužve i autobuskih tura. Staza kroz kanjon prati tok reke, a na pojedinim mestima morate da pređete vodu po kamenju, što izlet pretvara u malu avanturu za mlađe članove porodice.
Najveću razmeru, ipak, ima Đerdapska klisura. Smeštena na granici Srbije i Rumunije, ona važi za jednu od najvećih i najpoznatijih klisura u Evropi. U njoj se nalaze značajni spomenici prošlosti, a bogat biljni i životinjski svet čini srž Nacionalnog parka Đerdap, poznatog i kao Gvozdena kapija Dunava. Vožnja brodom kroz najuži deo klisure pokazuje koliko je reka uspela da preseče planinski masiv. Sa palube se vide stene koje se uzdižu stotinama metara.
Đavolja varoš i kamen koji zbunjuje
Teško je objasniti Đavolju varoš nekome ko je nikada nije video. Ovaj prirodni fenomen bio je među kandidatima za izbor novih sedam svetskih čuda prirode i nije teško razumeti zašto. Posebni reljefni oblici i kamene formacije izrastaju iz tla poput visokih stubova, a u blizini izviru jako kisele mineralne vode. Nalazi se kraj Kuršumlije, pa onaj ko dođe dotle može u istom danu da obiđe i Caričin grad i Hisar.
Geolozi imaju jasno objašnjenje za nastanak ovih zemljanih kula sa kamenim kapama, ali utisak koji ostavljaju nadilazi suvu nauku. Mnogi posetioci kažu da im prizor deluje pomalo jezivo, gotovo kao da pripada nekoj drugoj planeti. Baš ta neobičnost čini ga jednim od najfotografisanijih mesta u zemlji.
Kako isplanirati put
Geografija je naklonjena putnicima. Većina ovih lokacija grupisana je u nekoliko oblasti, pa nije neophodno preći celu zemlju u jednom potezu. Istočna Srbija spaja Resavsku pećinu, vodopad Prskalo, Viminacijum i Đerdap u logičan krug od nekoliko dana. Jugozapad povezuje Uvac, Stopića pećinu i Zlatibor, dok jug nudi Đavolju varoš zajedno sa okolnim spomenicima kod Kuršumlije.
Treba računati na to da do pojedinih mesta vode makadamski putevi i da udobna obuća za hodanje često bude korisnija od bilo kog drugog dela opreme. Proverite radno vreme pećina i tvrđava unapred, jer se ono menja sa godišnjim dobima. Za vodopade i izvore najlepše je kasno proleće, kada vodostaj raste, a zelenilo dostiže pun sjaj. Leti pojedine lokacije znaju da budu pretrpane, pa rani polazak rešava i pitanje gužve i pitanje vrućine.
Šta posetiti u Srbiji na kraju zavisi od toga šta tražite. Onome ko želi tišinu odgovaraju kanjoni i izvori. Ko voli priče o prošlosti, naći će ih u rimskim termama i srednjovekovnim kulama. A putnik koji želi prizor kakav ne očekuje da postoji tako blizu može da krene ka Đavoljoj varoši ili Krupajskom vrelu. Zajedničko im je to što ostaju u sećanju mnogo duže nego sam put.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
