Pošta Srbije tvrdi da joj je Banka Poštanska štedionica za isplatu penzija 10. novembra dostavila svega 37 odsto tražene količine gotovine, dok iz banke odgovaraju da redovno obezbeđuju novac i da njegova dostupnost na pojedinačnim šalterima zavisi i od organizacije dalje distribucije. Dve institucije tako su ušle u javnu polemiku o odgovornosti za nedostatak gotovine na poštanskim šalterima tokom isplate penzija.
Pošta Srbije saopštila je danas da je za isplatu penzija u avgustu i septembru od Banke Poštanska štedionica dobijala celokupan iznos potrebnog gotovog novca, ali da je u oktobru banka odobrila 50 odsto tražene količine, dok je za isplatu 10. novembra dostavila svega 37 odsto.
Prema navodima Pošte, aktuelni nedostatak gotovine na šalterima posledica je upravo smanjenog dotoka novca iz banke.
Iz ovog javnog preduzeća navode da decenijama organizuju isplatu penzija na više od 1.500 lokacija širom Srbije, uključujući dostavu na kućne adrese, kao i putem mreže od 150 sopstvenih bankomata.
Ističu da njihov sistem funkcioniše po ustaljenim procedurama i na osnovu dugogodišnje poslovne saradnje sa Poštanskom štedionicom, ali da dinamika isplate direktno zavisi od pravovremenog i dovoljnog dotoka gotovine iz banke.
Pošta je pozvala odgovorne u banci da prilikom donošenja operativnih odluka imaju u vidu da prioritet mora biti nesmetan pristup penzionera njihovim primanjima.
Štedionica: Nije dovoljno obezbediti novac, potrebno je organizovati i njegovu distribuciju
Banka Poštanska štedionica prethodno je saopštila da redovno obezbeđuje i dostavlja gotovinu Pošti Srbije, kao i da nikada nije ostala bez novca potrebnog za redovno funkcionisanje poslovnih mreža oba učesnika u procesu isplate penzija.
Iz banke ukazuju da obezbeđivanje gotovine predstavlja samo jedan deo tog procesa, dok je drugi organizacija njene dalje distribucije kroz sistem Pošte Srbije, koji, prema njihovim navodima, obuhvata više od 1.700 isplatnih mesta.
Taj posao podrazumeva planiranje potreba, raspoređivanje novca, organizaciju transporta, praćenje potrošnje i pravovremeno snabdevanje svakog pojedinačnog isplatnog mesta, navode iz banke.
Zbog toga smatraju da nije prihvatljivo stvarati utisak da dostupnost gotovine na poštanskim šalterima zavisi isključivo od količine novca koju banka dostavlja, bez razmatranja odgovornosti za njegovo dalje raspoređivanje.
Štedionica je posebno ukazala na to da je Pošta Srbije jedan od njenih akcionara, te da od nje očekuje odgovornost prilikom javnog iznošenja informacija koje mogu uticati na ugled banke i poverenje klijenata.
„Odgovornost se ne utvrđuje medijskim saopštenjima, već činjenicama, evidencijama o isporučenoj i preuzetoj gotovini i jasno definisanim operativnim nadležnostima“, poručili su iz banke.
U saopštenju su zaključili da je jedno obezbediti gotovinu, a drugo organizovati da ona stigne do svakog isplatnog mesta, te da odgovornost za jedno ne može biti opravdanje za propuste u drugom delu procesa.
Podsećamo: Poštanska štedionica već bila u fokusu zbog navoda o likvidnosti
Poštanska štedionica našla se prethodnih dana u fokusu javnosti nakon što su se, u senci slučaja Alta banke, pojavili navodi o mogućim problemima sa njenom likvidnošću. O tome je govorio nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji je ukazivao na pritiske na likvidnost banke i povlačenje velikih iznosa novca nakon izbornog poraza Srpske napredne stranke.
Banka je prethodno demantovala i navode Nemanje Karovića o pokušaju iznošenja milijardu dinara iz Poštanske štedionice, ocenjujući ih kao netačne. Odbacila je i tvrdnje Nemanje Šarovića da se nalazi pred finansijskim kolapsom, ocenjujući ih kao neistinite, neosnovane i neodgovorne.
Istovremeno, Poštanska štedionica je 2. novembra saopštila da je od Narodne banke Srbije zatražila dodatni stručni nadzor nad svojom likvidnošću i finansijskim tokovima, uz pojačano praćenje likvidnosti i dodatne procedure za određene transakcije.
Slučaj Alta banke dodatno je otvorio pitanja o stanju bankarskog sistema i nadzoru nad poslovanjem finansijskih institucija. Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra dozvolu za rad ovoj banci, nakon utvrđenog značajnog pogoršanja njenog finansijskog stanja, a dva dana kasnije pokrenut je stečajni postupak. Tužilaštvo za organizovani kriminal istražuje sumnje na zloupotrebe vredne oko 45 milijardi dinara, odnosno više od 380 miliona evra.
Poštanska štedionica je u međuvremenu preuzela isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, kao i isplatu penzija korisnicima koji su ih do tada primali preko te banke.
O slučaju Alta banke, sumnjama na zloupotrebe, vezama njenog vlasnika sa Milanom Radoičićem i posledicama po finansijski sektor u Srbiji i regionu, više u posebnom pregledu:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
