Posle Gervale, Lajčak: EU nije savršena, ali bolje nemamo; Eskobar: U regionu članice NATO doprinose stabilnosti, one koje nisu uzimaju pažnju i resurse ostalih

EU, iako nije savršena, ipak je najbolja koju imamo, kazao je Miroslav Lajčak u Dubrovniku ovog vikenda odgovarajući, praktično na salvu kritika koje je u govoru protiv EU iznela Donika Gervala. Evropska integracija je jedan od stubova politike SAD. Žao mi je što se neću složiti sa mojom koleginicom sa Kosova, ali sve pozitivno što se dogodilo na Balkanu tokom poslednje generacije rezultat je kombinacije saradnje SAD i Evrope, još oštriji bio je Gabrijel Eskobar.

„Da li EU može i da li je EU unija koja može da garantuje sigurnost i mir u Evropi? Moja procena je da EU ne može to da garantuje. Isto je pre svega par dana rekao i vodeći nemački analitičar. Zbog toga što nije sposobna i u mogućnosti da obezbedi sigurnost, razlozi za to su očigledni – ne postoji politička volja, previše razjedinjenosti u Uniji, a Evropska Unija je bez SAD i NATO-a tigar od papira u bezbednosnom smislu. Zato što je EU svesna ovoga, iznova pribegava popuštanju. Međutim, to je opasno“, kazala je kosovska ministarka spoljnih poslova na nedavno održanom Forumu u Dubrovniku.

Popuštanje Rusiji od strane EU pozvalo je Putina da eskalira, a popuštanje, kako ona primećuje, „agresivnim faktorima“ u našem regionu „poziva autokrate da još više eskaliraju“. To su oni koji „Zapad stavljaju na probu“, a možda da čak i zarate.

Zbog ovakvog govora Donika Gervala se našla pod novim talasom snažnih kritika za, kako joj je u Prištini zamereno, „skandalozan nastup“ na Dubrovačkom forumu. Ona njime, tvrde i u opoziciji ali i u delu stručnog javnog mnjenja, nanosi „dalju štetu ugledu Kosova“.

Ističe se da su diplomatski skandali kod nje „pre pravilo nego izuzetak“, a izvešteno je i o diplomatskom odgovoru Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka odmah nakon njenog izlaganja.

Lajčak: EU nije savršena ali najbolje što imamo

Evropski posrednik koji je odmah nastupio posle nje, istakao da iako EU nije savršena, ipak je „najbolja koju imamo.“

Zapadni Balkan je dobio obećanje da će se pridružiti EU pre 20 godina, međutim, rezultati su daleko od idealnih, naveo je on, dodajući da je iz regiona jedino Hrvatska uspela da stupi u EU.

„Proces proširenja je izgubio dinamiku i energiju i jasno je da se nešto mora učiniti“, naveo je dalje.

Jedna „dobra stvar“ koju je Ruska invazija na Ukrajinu donela jeste to što je EU shvatila kako ima „nezavršenog posla“ na Zapadnom Balkanu, kazao je on.

„Proširenje se ponovo vratilo u igru, ponovo je u centru pažnje. A EU razume da bez punog članstva naših partnera sa Zapadnog Balkana Evropa neće biti potpuna, slobodna, a ni globalni igrač kakav želimo da budemo“.

Region se i dalje bori sa nekoliko izazova, kao što je potreba za normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine.

„To je za mene i najveći strateški izazov, budući da utiče na svaku zemlju u regionu i saradnju u regionu,“ kazao je Lajčak, ističući da je to razlog zašto je EU 2011. godine preuzela ulogu posrednika u ovom dijalogu.

Govoreći o Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i Implementacionom aneksu, Lajčak je naveo da su oni dali „jasan put ka normalizaciji“.

„Ovaj sporazum stvara dve vrste pravnih i ugovornih odnosa. Jedan je između Kosova i Srbije, dok je drugi između svake od njih i EU, jer su obaveze preuzete sporazumom postale deo kosovskog puta ka Evropi, kao i srpskog“.

Međutim, upozorava da na ovom putu vidi više „mina“, te da postoji rizik da nagaze na jednu od njih i tako izbace proces iz koloseka.

Dodaje da se to upravo dogodilo i kada su u pitanju lokalni izbori na Severu, koje su Srbi bojkotovali, i na kojim je zabeležena mala izlaznost, te pokušaj postavljanja albanskih gradonačelnika na Severu, praćen protestima lokalnih građana i na kraju, napad i ranjavanje NATO vojnika od strane Srba.

Lajčak je podsetio na 3. jun, kada je 27 država članica EU usvojilo predlog od tri tačke za rešavanje krize koji obuhvata deeskalaciju, raspisivanje prevremenih izbora uz učešće Srba i povratak na normalizaciju.

„Od tada radimo na primenjivanju ovog sporazuma. To je teška borba,“ zaključio je on.

Već skoro puna dva meseca traje krizna diplomatija EU i SAD u vezi sa krizom na Severu, koja je uključila i sankcije Kosovu, dok pokušavaju da aktuelnu kosovsku vlast, a pre svega njenog premijera, nateraju da hitno deeskalira situaciju na Severu.

Eskobar: Sve pozitivno što se dogodilo na Balkanu nedavno rezultat je kombinacije saradnje SAD i Evrope

U odgovoru Gervali, Eskobar je bio eksplicitniji.

„Naša politika na Balkanu ostala je značajno dosledna još od 90-ih. Očekujem da ostane dosledna. Naša politika zasniva se na tri stuba. Jedan od njih je evropska integracija. Žao mi je što se neću složiti sa mojom koleginicom sa Kosova, ali sve pozitivno što se dogodilo na Balkanu tokom poslednje generacije rezultat je kombinacije saradnje SAD i Evrope. Prema tome, naša najveća aspiracija u regionu jeste integracija. Oni su evropski, kulturno, finansijski i istorijski gledano evropski. I treba da budu deo kluba. A kada to postanu… svaka zemlja koja se pridružila EU postala je demokratskija, stabilnija i prosperitetnija, gotovo bez imalo troškova za ostale. Dakle, iako neki mogu da tvrde da je EU bila neuspešna, ja tvrdim da je proširenje bilo jedno od najvećih pozitivnih razvoja u ovoj generaciji“.

„Druga stvar jeste da nam je potrebna bezbednosna komponenta. Vidim angažovanje NATO-a, ne nužno proširenje, već angažovanje u regionu, koje je od ključnog značaja. Bilo je od ključnog značaja kako bi se obezbedio mir u Bosni i još uvek je fundamentalni mirotvorni element unutar samog Kosova“ – u nastavku je Eskobar akcenat stavio na ulogu NATO-a.

A potom je odgovor Gervali dopunio onim što vidi kao negativnu stranu izostanka onih koji nisu integrisani u evroatlantske strukture. Takvih je zemalja, kaže, tri.

„Ključna razlika je da zemlje koje su deo NATO-a, koje su postigle najveći napredak, jesu one zemlje koje su prevazišle izazove koje sa sobom donosi etnički zasnovano rivalstvo, dok zemlje sa liderima koji veruju da su populizam, nacionalizam i etnički zasnovano rivalstvo put napred su one koje se suočavaju sa najvećim brojem izazova. Nadamo se da može iskoristiti i proces proširenja EU, dijalog i jako angažovanje SAD kako bismo pomogli da se te tri zemlje vrate na put na koji bi trebalo da budu – puna usaglašenost sa EU, transatlantskom zajednicom, i sa njihovim susedima koji su u mnogo boljoj situaciji od njih“.

Prisećajući se da je kada je pre dve godine započeo da radi ovaj posao bio „izuzetno optimističan da će nam izuzetne ekonomske prilike u regionu pomoći u tome da rešimo politička pitanja“, danas kaže:

„Nažalost, samo pola od toga je tačno. Region je postao region sa dva koloseka. Jedan kolosek čine oni koji su u NATO-u, oni koji su mnogo stabilniji, koji doprinose regionalnoj stabilnosti i čvrsto se nalaze na putu ka evropskoj integraciji. A drugi kolosek čine oni koji uzimaju pažnju i resurse ostatka regiona, dok se istovremeno suočavaju sa svojim izazovima“.

Šta je sve Gervala kazala u Dubrovniku, osim da EU „ne može da garantuje mir i sigurnost

Opozicija o izjavi Gervale u Dubrovniku: Skandal!