Podzemno i nadzemno bogatstvo Trepče koje nestaje na papiru

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, sinoćno izdanje)

Potpuno je razumljivo da podzemna bogatstva Trepče ostaju nepoznata, bez ozbiljnog istraživanja, ali ono što ovu situaciju čini još paradoksalnijom jeste činjenica da Trepča a.d. nema jasno ni šta poseduje nad zemljom. Parcela, stambeni objekti, ali i druga imovina u vrednosti većoj od 147,8 miliona evra nisu evidentirani u registrima. Izazov za ovo javno preduzeće ostaje upravljanje svojom imovinom.

Izveštaj Nacionalne kancelarije za reviziju (Zyra Kombëtare e Auditimit – ZKA) konstatovao je da nedostatak potpune dokumentacije i tačnog registra imovine dovodi u pitanje vlasništvo.

Čitav niz problema isplivao je na površinu tokom revizije imovine javnog preduzeća Trepča a.d., koju je sproveo Generalni revizor, a koji se mogu oceniti kao zabrinjavajući i koji zahtevaju preduzimanje neophodnih mera.

Jedan od tih problema je „baza podataka“. Preduzeću nedostaje detaljna baza podataka o stanovima koji su dati na korišćenje njegovim radnicima. Izveštaj je naveo da je podneto 236 zahteva za kupovinu tih stanova, ali nijedan od njih nije bio evidentiran u registru imovine, niti u godišnjim finansijskim izveštajima preduzeća.

„Analizom oblasti imovine uočili smo sledeće slabosti: preduzeće ne poseduje bazu podataka sa detaljnim informacijama o stanovima datim na korišćenje njegovim radnicima. Budući da nema podataka o broju stambenih jedinica, preko pravne službe smo uočili da je broj zahteva za otkup tih stanova od strane zaposlenih bio 236. Ti stanovi nisu evidentirani u registru imovine, a preduzeće nije objavilo nijednu informaciju o tim zahtevima u godišnjim finansijskim izveštajima“ – navodi se dalje u nalazu.

Ali to je samo deo problema. Revizor je otkrio da 24 parcele u vlasništvu Trepče, koje je Ministarstvo finansija procenilo na 781.181 evro, nisu bile evidentirane u registru imovine.

Dalje, postoji 107 parcela u poslovnoj jedinici Rudnik na Kopaoniku u Leposaviću, koje su u katastarskim registrima upisane kao vlasništvo preduzeća, ali nisu registrovane u zvaničnim evidencijama imovine. Takođe, u registrima imovine ne figurišu ni 592 sredstva sa neto vrednošću nula (prema istorijskoj ceni), među kojima je 50 građevinskih objekata sa istorijskom vrednošću nula.

Zabrinjavajuće je i to što preduzeću nedostaje osnovna dokumentacija za 44 sredstva čija vrednost prelazi 142,8 miliona evra.

„Pored toga, preduzeće nije uspelo da nam obezbedi osnovnu dokumentaciju za 44 sredstva u ukupnoj vrednosti od 142.866.765 evra; a preduzeće nije prikazalo 668 parcela ukupne površine 309 hektara u finansijskim izveštajima, iako ih je komisija za popis evidentirala u poslovnoj jedinici na Kopaoniku u Leposaviću“ – stoji u izveštaju.

Prema ZKA, nekompletno i netačno prikazivanje nepokretne imovine dogodilo se zbog nedostatka adekvatnih aktivnosti tokom godina za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća. Nepostojanje ažuriranog registra imovine koji bi odražavao realno stanje u finansijskim izveštajima povećava rizik da treća lica neovlašćeno koriste imovinu preduzeća, što može dovesti do gubitka ili otuđenja imovine.

Prema Međunarodnim standardima računovodstva (MSR 16), zemljišta, zgrade, mašine i oprema koji se koriste za proizvodnju ili pružanje dobara ili usluga, za davanje u zakup trećim stranama, ili u administrativne svrhe, i koji se očekuje da će se koristiti duže od jednog perioda, moraju biti registrovani.

Nadzorni odbor ovog preduzeća dobio je preporuku da preduzme mere za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja i da ažurira registar imovine tačnim podacima kako bi se realno stanje preduzeća prikazalo u finansijskim izveštajima.

„Nadzorni odbor treba da obezbedi da su preduzete neophodne mere za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća i da se registar imovine ažurira sa trenutnim stanjem, kako bi se dugotrajna sredstva tačno i ispravno prikazala u finansijskim izveštajima“ – preporučuje se u izveštaju.

Menadžment Trepče se saglasio sa nalazima revizora.

Dubine bogatstva Trepče nailaze na neslaganja na papiru

Jedno istraživanje iz 1992. o ukupnim prirodnim resursima Trepče pokazalo je da potencijal Trepče doseže i do 85 milijardi američkih dolara.

Prema bivšim rukovodiocima i poznavaocima ove oblasti, kombinat poseduje velike rezerve minerala, olova, cinka, srebra i zlata. Više od dve decenije kasnije došlo je do određenih pomaka u tom pravcu. Dana 23. septembra 2016. godine, Kosovska agencija za privatizaciju obavestila je javnost da je potpisala ugovor sa pobedničkim konzorcijumom kompanija „HPC i Ernst & Young“ o izradi studije izvodljivosti za preduzeće Trepča.

„AKP je potpisala ugovor sa nemačkom kompanijom HPC u konzorcijumu sa renomiranom svetskom kompanijom Ernst & Young za pružanje profesionalnih usluga za sprovođenje studije izvodljivosti Trepče sa strateškim razvojnim usmerenjem, po ceni od 598.920 evra. Ugovor je prvobitno trebalo da bude potpisan početkom jula, ali je potpisivanje odloženo zbog žalbe kod Odbora za razmatranje nabavki“ – navodilo se tada u saopštenju KAP.

Prema ovoj instituciji, studija izvodljivosti obuhvatala je dve oblasti: razvoj Trepče oslanjajući se na postojeće stanje, nova tržišna kretanja, tehnološki razvoj i nova poslovna iskustva za eksploataciju ruda do finalnog proizvoda; kao i davanje preporuka za strateški pristup u sprovođenju novih aktivnosti sa dodatom vrednošću.

Pored toga, navedeno je da će studija ponuditi preporuke o najboljim alternativama za revitalizaciju i transformaciju Trepče, ali i obezbediti potencijalnim investitorima potrebne podatke i informacije za buduća ulaganja.

U tadašnjem saopštenju se navodilo da je Agencija kontinuirano sarađivala sa Skupštinom i Vladom Republike Kosovo i usklađivala svoje aktivnosti kako bi se potpisivanje ovog ugovora blagovremeno realizovalo. AKP i Trepča su već završili deo poslova, uključujući preliminarnu analizu potraživanja poverilaca, registraciju imovine preduzeća i izveštaj o proceni rudnih rezervi.

Ova studija trebalo je da prethodi planu reorganizacije Trepče, dok su Upravni odbor i menadžment KAP-a tada izjavili da ostaju potpuno posvećeni i obećali da će preduzeti sve potrebne korake u okviru svojih ovlašćenja kako bi uspešno završili ovaj cilj i pronašli najpovoljnije rešenje za budućnost preduzeća Trepča.

Rezultate tog izveštaja osporili su poslanici i tadašnji menadžment, smatrajući da je štetan jer prepolovljava podzemna bogatstva Trepče, sa ranije procenjenih 62 miliona tona mineralnih resursa na 32 miliona tona rezervi.

Istorijat Trepče

Trepča je poznata kao rudno nalazište još iz rimskog perioda, ali njeno industrijsko iskorišćavanje započelo je zapravo 1927. godine dolaskom britanske kompanije „Trepča Mine Ltd“.

Redovna proizvodnja počela je 1930. godine, čime je ovaj kompleks postao jedan od stubova industrije u regionu. U narednim decenijama izgrađeni su brojni kapaciteti poput topionica, fabrika akumulatora, žica, srebra i cinka raspoređenih u raznim gradovima na Kosovu.

Nakon 1989. godine, Trepča je doživela veliki pad, uglavnom kao posledica nasilne intervencije Srbije. Ta intervencija dovela je do proterivanja albanskih radnika i eksploatacije njenog bogatstva bez poštovanja standarda, što je rezultiralo značajnim procesom deindustrijalizacije.

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, preduzeće Trepča je prešlo pod upravu Kosovske agencije za privatizaciju (KAP), sa nedefinisanim statusom.

U novembru 2016. godine, Skupština Kosova spasila je Trepču od likvidacije donošenjem Zakona o Trepči, čime je transformisana u akcionarsko društvo.

80% akcija ovog preduzeća je u vlasništvu Vlade Kosova, a 20% u vlasništvu radnika Trepče.

U okviru procesa transformacije i restrukturiranja, sa ciljem stvaranja uslova za razvoj Trepče, zakon daje pravo akcionarima da u bliskoj budućnosti stvore mogućnost da bude atraktivna za domaće i strane privatne investitore, primenjujući oblike poput: javno-privatnog partnerstva; direktnih privatnih investicija; zajedničkih ulaganja; kao i emisije i prodaje akcija.