Počeo je četrdesetodnevni ili Veliki Vaskršnji post. Završava se 8. aprila – jednim od najvećih hrišćanskih praznika – Vaskrsenjem Hristovim. Post tokom prve nedelje strožiji je nego ostalih dana, izuzimajući poslednju nedelju. Prva tri dana Vaskršnjeg posta nazivaju se trimirje. Svi pravoslavni hrićani koji žele da se pričeste u sredu ne bi trebalo da koriste ni hranu ni piće. Postoje još četiri načina posta – suhi post, post na vodi, ulju i ribi, u zavisnosti od uzrasta i psihofizičkog stanja vernika.
"Vaskršnji post, kao i svaki drugi post, ima prevashodno cilj da čoveka približi Bogu, to jest da umilostivi Boga, da bi Bog pogledao svakoga od nas, da bi zadobili večno spasenje, što je ujedno i cilj onoga koji posti," rekao je za RTK2 paroh gračanički, jerej Darko Marinković.
"Naravno, uz post treba dodati i molitvu, jer su post i molitva dva krila koja čoveka uzvode ka Bogu i pomažu mu da zadobije večno spasenje," dodao je.
Vernici se tokom posta ne uzdržavaju samo od masne hrane,već i od rđavih misli i dela, kako bi se pripremili za svetu tajnu pričešća.
Specijalista urgentne medicine, Nebojša Milovanović, kazao je da posna hrana može da bude korisna za organizam, ali savetuje da vernici pre pristupanja postu provere svoje zdravstveno stanje.
"Post je važan, jer posle perioda Božićnog posta i drugih praznika imate povećanu količinu masti usled visokokalorične hrane koja utiče na našu jetru pa je jetra, kao najveća biohemijska labaratorija u našem organizmu, pod opterećenjem."
"Nakon posta, vi imate jedan izbalansiran unosu gljenih hidrata i drugih materija u našem organizmu," istakao je dr Milovanović.
Pored Vaskršnjeg Srpska pravoslavna crkva obeležava i Božićni, Petrovski i Gospojinski post.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
