„Ljubimo jedni druge, ne rečju ni jezikom nego delom i istinom, jer onaj ko mrzi brata svoga u tami je, a ko ljubi brata svoga u svetlosti prebiva“.
Uoči Badnjeg dana Srpska Pravoslavna Crkva objavila je Božićnu poslanicu srpskog patrijarha.
U njoj patrijarh Porfirije poziva vernike da Božić dožive kao trenutak mira, bratstva i duhovnog preobražaja, koji se konkretno ogleda u ljubavi, pomirenju i aktivnom zajedništvu među ljudima.
„I ove godine milosti Gospodnje, sa svima vama deleći radost Roždestva, opet i opet blagovestimo jedino novo pod suncem: susret, zagrljaj i celiv prolaznog i neprolaznog, neba i zemlje, Boga i čoveka — Rođenje Spasa Koji je Hristos Gospod. Objavimo sa pastirima, poklonimo se sa mudracima i zapevajmo sa anđelima: ‘Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!’. Ta anđelska pesma nam govori da je mir dar Božji, poziva nas da ga prihvatimo i u tom daru uzmemo učešće“, poručio je poglavar SPC.
A takav mir, kazao je dalje, nije posledica ljudskih dogovora niti rezultat ravnoteže sila, već je:
„Stanje preobraženog čoveka koji veruje, živi i hodi putem Hristovim i koji, imajući mir sa Bogom i sa sobom, mir i širi među braćom i sestrama“.
Crkva, otkad joj je Hristos svojim rođenjem darovao „službu pomirenja“, poručio je patrijarh, ona neprestano leči rane podela, obnavlja prekinute veze, uspostavlja zajedništvo koje – ne poznaje ljudske granice, blagosilja mir i mirotvorce.
„Taj blagoslov Crkve nas obavezuje da i sami širimo mir. Stoga se i obraćamo svima vama, draga duhovna deco, i svakome ko dobronamerno osluškuje naše reči. Božić je praznik mira, a anđelska božićna pesma je molitva mira, jedinstva i pomirenja, utemeljena na veri u Boga i življenju po Bogu“.
Mir je čovečanstvu danas potreban više nego ikada, a on se, naveo je poglavar SPC u ovogodišnjoj poslanici, ne nameće silom nego se „otkriva u smirenju, u ljubavi koja ‘ne traži svoje’ i u odnosu koji gradi poverenje, zajedništvo i poštovanje svakog čoveka“.
„Upravo Hristovim Rođenjem svet dobija meru po kojoj može razumeti sebe, zbog čega još jasnije osećamo težinu vremena u kome živimo. Živimo u vremenu sve dubljih verskih, etničkih i kulturnih podela, u svetu u kojem neprestano rastu geopolitičke napetosti i u kojem ratovi postaju sve češće sredstvo za rešavanje ekonomskih i političkih sukoba. Promena globalnog poretka i borba velikih sila za prevagu rađaju nestabilnost, bezbednosne krize i strah od neizvesne budućnosti“.
Tome se, naglasio je, pridodaju još i ekonomska nesigurnost, inflacija, rast nejednakosti, siromaštvo, glad i nekontrolisano iscrpljivanje prirodnih resursa.
Tehnološke transformacije, dodao je, pak donose nove etičke dileme i rađaju digitalnu izolaciju — prividnu prisutnost bez stvarnog zajedništva.
A sve to, poručio je patrijarh, dovodi do krize poverenja u institucije i medije, do relativizacije istine, do porasta anksioznosti i usamljenosti, pa čak i do gubitka smisla života kod mnogih ljudi današnjice.
Otuda nemir u srcu, briga za decu i sutrašnji dan:
„I stoga mnogi od nas ovu svetu noć i ovaj sveti dan dočekuju sa nemirom u srcu, brinući za decu i njihovu budućnost, za hleb nasušni, za zdravlje, za sutrašnji dan“.
Ništa manje nije složena i teška situacija u Srbiji, istakao je srpski patrijarh.
Unutrašnje političke tenzije, naveo je dalje, dovele su do duboke podeljenosti društva i nepoverenja među ljudima, a razlike u mišljenjima sve češće prerastaju u iracionalnu mržnju.
„Posebno je zabrinjavajući gubitak nacionalnog i kulturnog identiteta, koji dovodi u pitanje kontinuitet istorijskog i duhovnog samopoimanja našeg naroda, a pri tome se ne može objasniti isključivo spoljnim uticajima“.
Uz to, dodao je, dolaze ekonomska nesigurnost i demografski pad:
„Srbija se suočava sa izrazito negativnim prirodnim priraštajem i, posledično, sa jednom od najbržih depopulacija u svetu, kao i sve izraženijim starenjem stanovništva“.
Imajući sve to u vidu i „otvorenih očiju gledajući u tamne oblake koji se nadvijaju nad nama, ne žmureći pred pobrojanim problemima i opasnostima i ne bežeći od njih“, sveštenstvo poručuje: „Ne bojte se!”.
„Zašto? Ne bojte se jer svet u kojem živimo, sa svim svojim lomovima, sukobima i strahovima, više nije samodovoljan i samoobjašnjiv niti je prepušten slepim silama istorije. Rođenjem Hristovim Bog je ušao u samo srce ljudske istorije i pokazao da zlo, ma koliko bilo agresivno i rasprostranjeno, nema poslednju reč. Strah se rađa tamo gde čovek misli da je sam — a Rođenje Spasitelja našega Hrista otkriva nam da više nismo sami i da nikada više nećemo biti sami“.
Zato ni krize ovog vremena, ni ratovi, ni gubitak poverenja, naveo je dalje – ne mogu biti konačna mera ljudskog života niti poslednja reč o čoveku.
„Strah i dalje postoji, ali više ne okiva život. On je lišen konačne vlasti nad čovekom. Taj preobražaj ima svoje ishodište i temelj u Samome Hristu, koji je izmirio čoveka sa Bogom i time postavio temelj mira koji strah ne može da ukine. Razorivši pregradu neprijateljstva, on ruši podele koje razdvajaju ljude i narode“, poruka je u poslanici.
Patrijarh poručuje da se pomirenje u Crkvi, ostvareno kroz bogosluženje i duhovni život, pokazuje kao stvarnost u kojoj – etničke, socijalne i prirodne razlike među ljudima više nemaju presudan značaj.
„Iz te istine o pomirenju proističe i naš odnos prema vremenu i svetu u kojem živimo. Pre devedeset i pet godina, sveti Vladika Nikolaj je zapisao: ‘Kada se Gospod javio svetu?’ Javio se u mučno vreme, kada se Bog nije slavio, kada nije bilo mira na zemlji i kada je umesto dobre volje vladala zlovolja među ljudima“.
I danas, naglašava patrijarh, svet se suočava sa mnogim sličnim izazovima. U vreme Hristovog rođenje postojala je velika globalna sila koja je oblikovala tadašnji svetski poredak.
Zapravo, dodao je, danas je tih sila više.
„One upravljaju svetom i diriguju sudbinama manjih naroda, čije vlasti, poput Irodove u vreme Rođenja Hristovog, imaju formalnu samostalnost, ali su u suštini zavisne od ekonomskih, energetskih, političkih i vojnih interesa velikih sila“.
Hristovo Rođenje, kako poručuje dalje patrijarh, simbolizuje jedinstvo i otvara prostor spasenja u istoriji.
Ni on se nije rodio u idealnim uslovima, već u pećini, na mestu gladnom boga, položen u jasle, pokazujući svet u kojem ima mesta za svakoga, ali ne i za Boga dok se on ne primi u srcu čoveka.
„Svako ljudsko srce je takva pećina dok se u njemu ne rodi Hristos. Hristovo Rođenje u siromaštvu otkriva da pred Njim i u Njemu prestaju podele po kojima svet vrednuje ljude. Porodica je prvo mesto na kojem čovek uči šta znači mir — ili šta znači njegov gubitak. Dom se pretvara u istinske jasle Roždestva Hristovog onda kad u njemu ima mesta za praštanje, strpljenje i zajedničku molitvu“.
Patrijarh podseća da se gospod rađa u tišini vitlejemske noći, daleko od buke i samodovoljnosti sveta, i da u toj tišini čovek ponovo čuje Božji glas koji umiruje srce i otklanja strah. U molitvi i tišini čovek ponovo biva čovek, a porodica istinska zajednica.
„U vitlejemskoj pećini se tako sreću pastiri i mudraci, ne da bi jedni bili uzdignuti, a drugi uniženi, nego da bi i jedni i drugi u Hristu postali braća. On dolazi i onima koji ništa nemaju i onima koji premnogo imaju jer i jednima i drugima nedostaje Bog. U krajnjoj liniji, Hristos ne obitava ni u palati ni u pećini nego u svakom čoveku koji Ga primi u svoje srce. I to pomirenje, koje Bog Otac kroz Hrista daruje svetu, ne zaustavlja se samo na ljudima nego obuhvata svu tvorevinu Božju — i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima”.
Patrijarh naglašava da Božić nosi dve ključne poruke: Bog je postao čovek radi nas i našeg spasenja, a svaki čovek, zbog toga, može i treba da postane brat drugome.
„Gde ti je brat?“ – pitanje je koje se pred nama postavlja i danas, ne gledajući interese, strane ili otuđenost, već prepoznajući svakog čoveka kao bližnjeg.
Ljubav je od Boga, poručuje patrijarh, i treba je živeti delima i istinom, jer onaj ko mrzi ostaje u tami, a ko ljubi boravi u svetlosti.
„Pred tajnom Rođenja Hristovog svakome od nas ponovo se postavlja Božje pitanje, staro koliko i samo čovečanstvo: ‘Gde ti je brat?’. Ne gde je tvoj interes, ni gde je tvoja strana, ni gde je tvoja stranka, niti — u krajnjoj liniji — gde si ti sam, otuđen i usmeren samo na sebe, nego — gde je čovek koji ti je dat da, voleći ga, pređeš iz smrti u život. To i samo to jeste naše osnovno pitanje i naš centralni zadatak, ovog i svakog drugog Božića. Ljubav je od Boga“.
Stoga, braćo i sestre, ljubimo jedni druge, ne rečju ni jezikom nego delom i istinom, jer onaj ko mrzi brata svoga u tami je, a ko ljubi brata svoga u svetlosti prebiva
Nadahnut radošću Božića, poglavar SPC u ovogodišnjoj poslanici pozvao je sve da prevaziđu podele, da jedni druge grle, pruže ruke, razumeju:
„Hrišćanska vera nas ne uči da u vremenu krize čekamo bolja vremena nego da sami postanemo živi znaci budućeg Carstva Božjeg — ljudi koji već sada žive drugačije, koji ne leče strah strahom niti mržnju mržnjom“.
Patrijarh na kraju poziva sve, kako je naveo, gde god se nalazili „u otadžbini, rasejanju, pa posebno na Kosovu i Metohiji“ – da jednim srcem i jednim glasom zapevaju božićnu himnu, pesmu mira:
„Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
