Ne treba da postimo da bi nas drugi ljudi videli. Ne treba da postimo zbog toga da bismo imali posebne počasti i slavoljublja, nego treba krišom – u dubini svoje duše, u pokajanju i iskanju oproštaja od Boga, u praštanju drugima, poručio je juče iz Hrama Svetog Save u Beogradu, patrijarh srpski Porfirije.
Danas počinje Veliki Vaskršnji post. Posti se 48 dana ili sedam nedelja, a ove godine završava se 12. aprila – jednim od najvećih hrišćanskih praznika – Vaskrsenjem Hristovim.
Suština posta je u molitvi i pokajanju, uzdržanju od loših dela, primisli, rečju – greha, a nasuprot tome se čine dobra dela.
Upravo je na to podsetio poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi dan pre početka velikog posta.
„…Počinje Velika Četrdesetnica. Počinje Veliki post koji je priprema za najveći, najvažniji i suštinski praznik, praznik koji otkriva smisao naše vere, praznik Vaskrsenja Gospodnjeg“, poručio je patrijarh Porfirije.
On je juče služio svetu liturgiju u Hramu Svetog Save u srpskoj prestonici.
Naglasio je u besedi potom, da pročitani odlomak iz Jevanđelja po Mateju, tačnije deo Besede na gori – jednostavno ukazuje da najbolja molitva, molitva koja sadrži sve ono što treba da bude naša reč upućena Bogu. U pitanju je molitva koju vernici nazivaju Oče naš.
„To je molitva koju govori svako od nas pojedinačno, ali i molitva u kojoj, ikako se Bogu obraćamo pojedinačno, govorimo da je On Otac naš. Sa jedne strane mi pokazujemo da hoćemo zajednicu sa Bogom, ali u isto vreme govorimo i da je Bog ne samo moj Otac, nego i Otac naš. Time pokazujemo i da smo među sobom zajednica“.
Upravo je ova molitva, kako je poručio poglavar SPC, ono što treba da bude uputstvo za ono što je tokom posta važno.
„Post jeste podvig, ali koji podrazumeva i molitvu i pokajanje, a pokajanje u sebi uključuje i praštanje“, poručio je.
„Ako mi budemo praštali sagrešenja drugih, Gospod će nama oprostiti i već je oprostio. Međutim, ako mi ne budemo bili spremni da praštamo drugima, mi nećemo biti sposobni da prepoznamo milosrđe Božje, da usvojimo i primimo Njegov oproštaj, jer će u našim dušama biti gorčina, led, mržnja, mraz i hladnoća. To je ono što treba da imamo na umu, braćo i sestre, tokom čitavog ovog posta“.
Post nije sam sebi cilj, istakao je patrijarh srpski, dodajući i da nije najvažnije tokom posta briga o spoljašnjim pravilima posta.
A potom je naglasio da pravila i crkveni propisi jesu važni, ali da oni sami po sebi nisu krajnji cilj. Ona služe kao smernice i pomoć da čovek ide pravim putem, ali suština vere nije samo u formalnom poštovanju pravila. Pravi cilj je, kazao je, duhovna suština.
„Ne treba da postimo, kako nas podseća današnji Jevanđelje, kao licemeri, da bi nas drugi ljudi videli. Ne treba da postimo zbog toga da bismo imali posebne počasti i slavoljublja, nego treba krišom – u dubini svoje duše, u pokajanju i iskanju oproštaja od Boga, u praštanju drugima. Post ne treba da nam bude samo telesna disciplina, samo dijeta, nego treba da se borimo protiv svake zle pomisli, protiv svake ružne emocije, protiv svega onoga što je suprotno Božjoj volji i što je suprotno našoj prirodi“.
Patrijarh objašnjava da je spoljašnji post (uzdržavanje od hrane i poštovanje pravila posta) važan jer uči disciplini i samokontroli.
Kroz taj trud ljudi uvežbavaju sebe da prepoznaju i „ulove“ ono što je loše u njima – greh, sebičnost, loše navike, i da to odstrane.
„Spoljašnji post svakako jeste važan i držanje pravila spoljašnjeg posta jesu važna zato što nas to priprema, vežba i čini sposobnima da možemo da lovimo sve ono što je negativno u nama, zlo i greh, da odsecamo sve to i očistimo našu njivu, njivu naše duše, da iz nje mogu da izniknu zasejana semena vrline dobra, ljubavi, milosrđa i čovekoljublja. I naravno, sve to da bude prožeto pokajanjem“, zaključio je u besedi poglavar SPC.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
