Tekst izvorno objavljen na Tagesspiegel na nemačkom
Piše: otac Sava Janjić
Nažalost, odnosi između Albanaca i Srba na Kosovu su napeti kao što nisu bili od nereda 2004. godine. Redovno smo u kontaktu s našim sveštenstvom na terenu, i oni izveštavaju o sveprisutnom pritisku Kosovske policije.
Preko policije, Srbi se očigledno nastoje naterati na ustupke, dok se (od strane Albanaca) istovremeno ignorišu zahtevi SAD i EU za deeskalacijom – posebno povlačenje kosovske policije i albanskih gradonačelnika s Kosova sa severa.
Oni su preuzeli dužnost nakon lokalnih izbora, koje su Srbi bojkotovali, iako Srbi čine većinu na severu Kosova. Srbi s Kosova, s druge strane, očigledno nisu spremni da učestvuju na izborima sve dok se Priština stvarno ne posveti Zajednici većinski srpskih zajednica – kako je dogovoreno pod nadzorom EU u Briselu 2013.
Jedini pozitivan razvoj je sloboda kretanja, iako naša Crkva još nema pristup određenim uništenim crkvama i mestima zbog bezbednosnih razloga, i sporazumi se slabuju ili ne primenjuju.
Odluka Ustavnog suda Kosova, koja je potvrdila prava svojine našeg manastira, nije primenjena od strane vlasti sedam godina, iako su na tome EU i SAD insistirale.
NATO trupe kao jedini garant prava
U suštini, situacija se značajno pogoršala, ne samo od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, već najviše u poslednjim godinama pod novom vladom.
Ova vlada izgleda želi da podvrgne Srbe s Kosova de facto okupaciji. Ako se ovaj trend nastavi, Srbi s Kosova možda će se povući iz gotovo svih institucija Kosova.
Sećam se vremena kada smo mogli otvoreno da sarađujemo sa institucijama Kosova, ali u poslednjim godinama govor mržnje, agresivni mediji, i lažni prikazi protiv Srba i naše Crkve su se povećali, značajno pogoršavajući naše životne uslove. Ne osećamo se slobodno ili bezbedno, i živimo pod teškim uslovima.
Trenutno, minimum prava i sigurnosti postoji zahvaljijući prisustvu KFOR/NATO i međunarodnih predstavnika.
Istovremeno, sve jači veliko-albanski nacionalizam, podstican od strane trenutne vlade u Prištini, kombinovan s represijom i nepoštovanjem sporazuma od strane vlade, podriva poverenje u kosovske institucije koje je izgrađeno tokom prethodnih godina.
Srpska zajednica je svojevremeno odlučila da aktivno učestvuje u institucijama Kosova. Sada, čak i mlađi Srbi s Kosova postaju radikalizovani, ne želeći da žive kao građani drugog reda.
Protiv ideje etničkih država
Nasleđe naše Crkve je u opasnosti zbog nedostatka vladavine prava, rastućeg nacionalizma, i želje za etnički čistim albanskim Kosovom. Sve to takođe ometa napredak u dijalogu između Beograda i Prištine.
Kao Crkva, odlučno smo odbacili predlog o podeli 2018. godine, jer verujemo u suživot unutar okvira vladavine prava. Međutim, principijelno smo protiv ideje etničke države, koja bi primorala ljude da napuste svoju domovinu. Takav razvoj bi bio katastrofa za Evropu: Balkanski primer može da podstakne takve tendencije unutar EU.
Nacionalizam ostaje centralna tema u našem regionu sa svih strana. U suštini, nacionalisti svih boja dele pogrešnu viziju etnički čistog društva.
Neodlučnost EU da integriše zapadnobalkanske zemlje u EU stvorila je jaz koji je omogućio porast nacionalizma, organizovanog kriminala i korupcije. Mnogi mladi ljudi svih etničkih pripadnosti napuštaju zapadnobalkanske zemlje u potrazi za boljim mogućnostima.
Srpska populacija ne veruje institucijama Kosova
Nažalost, mnogi u Evropi, zauzeti širim globalnim problemima, pogrešno pretpostavljaju da problem potiče isključivo sa srpske strane. Pre samo nekoliko godina, Srbi su bili zastupljeni u institucijama i vladi Kosova. Naša Crkva je sarađivala i sa institucijama Kosova, a dijalog u Briselu stvorio je određeni nivo poverenja.
Međutim, prethodni sporazumi nisu realizovani, i nova kosovska vlada se okrenula policijskoj represiji. Vladavina prava je postala selektivna, a među mladima se podstiče nacionalizam. Ovo je sve više razočaralo Srbe s Kosova. Sada su nevoljni da sarađuju s institucijama u koje više ne veruju da mogu da predstavljaju njihove interese.
Čak i odluke Ustavnog suda koje idu u korist srpskih interesa izgleda da nemaju mnogo težine, zakoni se reinterpretiraju, a svakodnevni incidenti otežavaju životni standard srpske zajednice.
Ako obe strane ne preuzmu obavezu da sprovedu sve sporazume postignute u okviru Briselskog dijaloga od 2013. do 2022, nerealno je očekivati napredak u drugim nerešenim pitanjima. Srbi s Kosova žele da vode siguran, miran život, i vrlo je teško to zamisliti kada kosovske vlasti primenjuju policijsku represiju kako bi obezbedile njihovu lojalnost.
Ovo je bila velika greška Miloševića iz 1990-ih. Premijer Kurti sada izgleda da ponavlja sličan pristup. Međuetničko poverenje je na najnižem nivou u poslednjim godinama.
Članstvo u EU bi umanjilo nacionalizam
Dijalog mora da se nastavi, i sporazumi koji su već potpisani i usvojeni (od 2013. do 2022.) moraju biti ispunjeni pre nego što se pređe na druge sporazume, koji izgleda da su samo neformalno dogovoreni.
Ne možemo graditi krov kuće bez prethodne izgradnje temelja i zidova. Temeljni kamene svakog stabilnog društva uključuju vladavinu prava, poštovanje prava manjina, i strogo pridržavanje međunarodnih standarda EU, koji trenutno nedostaju na Kosovu.
Situacija na Kosovu je kritična kao što je bila dugo vremena, i nije reč samo o severnom Kosovu. Ključno pitanje je da li Kosovo želi da bude istinski evropsko društvo, gde svako može slobodno živeti bez obzira na svoju etničku pripadnost i religiju, ili etnički albansko društvo gde nema mesta za druge.
Jedan od potencijalnih načina napredovanja bi bio da se poboljša ekonomska saradnja, obezbedi redovna trgovina, grade putevi, i da se što brže pronađe put ka integraciji u EU. Bez zaštitne krovne konstrukcije EU, malo je verovatno da će se konflikti na Zapadnom Balkanu smanjiti ili rešiti.
Mnogi etnički konflikti unutar EU su se smanjili nakon integracije u EU, jer je građanima različitih etničkih pripadnosti postalo lakše da se osećaju kao kod kuće u bilo kojoj zemlji. Ovo je značajna vrednost EU. I na kraju, jedini način da se reše problemi na Kosovu i drugde na Zapadnom Balkanu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
