Dobitnici Nobelove nagrade za mir za 2021. godinu su filipinsko-američka novinarka Marija Resa i ruski novinar Dmitrij Muratov za „hrabru borbu“ za odbranu slobode izražavanja na Filipinima i u Rusiji, odlučio je Komitet u Stokholmu.
Prema obrazloženju Nobelovog komiteta, Resa i Muratov dobijaju priznanje za „njihove napore da zaštite slobodu izražavanja, što je preduslov za demokratiju i trajni mir“.
Reša je skoro dve decenije radila kao vodeći istraživački reporter u jugoistočnoj Aziji za CNN.
Muratov je 24 godine bio glavni urednik ruskog lista Novaja Gazeta.
Komitet za zaštitu novinara je ovaj list nazvao „jedinim istinski kritičkim novinama sa nacionalnim uticajem u Rusiji danas“.
List je poznat po detaljnom izveštavanju o osetljivim temama, poput korupcije u vlasti i kršenju ljudskih prava.
Resa, suosnivačica novinskog sajta Repler, pohvaljena je zbog toga što je „razotkrila zloupotrebu moći, upotrebu nasilja i rastući autoritarizam u njenoj rodnoj zemlji, na Filipinima“.
Sajt Repler je direktno prenosio dodelu nagrada, a Resa je, saznavši da je dobitnica, izjavila da je u šoku.
Nobelov komitet je saopštio da je Muratov, suosnivač nezavisnog lista Novaja Gazeta i 24 njegov glavni urednik, „decenijama branio slobodu govora u Rusiji pod sve izazovnijim uslovima“.
Muratov još reagovao na vest iz Norveške, ali mu je upućena čestitka iz Kremlja.
„On se u radu uporno drži vlastitih ideala, posvećen im je, talentovan je, hrabar je“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
U konkurenciji za ovogodišnju nagradu bilo je 329 kandidata – 234 pojedinca i 95 organizacija.
Švedski industrijalac Alfred Nobel osnovao je nagrade u testamentu, napisanom godinu dana pre smrti 1896.
Prema zaveštanju Nobela, nagrada za mir se dodeljuje osobi ili organizaciji koji je „najviše uradila na jačanju bratstva među narodima, uticala na raspuštanje ili smanjenje aktivne vojske, ili koja je doprinela mirovnim pregovorima“.
Jedna od kontroverznijih odluka u istoriji dodeljivanja ove nagrade bila je da laureat za 2019. godinu bude etiopski premijer Abij Ahmed za napore da reši dugogodišnji granični sukob sa susednom Eritrejom.
Ali posle nešto više od godinu dana, počelo je da se dovodi u pitanje je li to bila prava odluka.
Međunarodna zajednica kritikovala je Abija Ahmeda zbog slanja trupa u severni region Tigraj.
U tamošnjim borbama stradalo je hiljade ljudi, a Ujedinjene nacije su ih opisale kao „srceparajuće razaranje“.
Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za mir bio je Svetski program UN za borbu protiv gladi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
