Nemačka zahvalna Kosovu na podršci i usklađivanju sa EU po pitanju Ukrajine

Piše: Jorn Rode – nemački ambasador na Kosovu

Jasnim kršenjem Povelje UN-a, Rusija je pripojila ukrajinsku teritoriju, na osnovu lažnih referenduma organizovanih, doslovno, pod nišanom.

Generalni sekretar UN-a Gutereš je bio jasan: „Svaka odluka da se nastavi sa aneksijom Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti Ukrajine ne bi imala nikakvog pravnog efekta i zaslužuje da bude osuđena. Takvo delovanje se ne može uskladiti sa međunarodnim pravnim okvirom. Protivi se svemu za šta međunarodna zajednica treba da se zalaže. To je suprotno ciljevima i principima Ujedinjenih nacija. Predstavlja opasnu eskalaciju. Nije joj mesto u savremenom svetu. To se ne sme prihvatiti”.

Rusija se neće zaustaviti na aneksiji teritorije svog suseda. Pokušava da uplaši svoje susede i da primora Ukrajinu da se odrekne 15 odsto svoje teritorije.

Kremlj je prošle nedelje saopštio da će napade na bilo koji deo ukrajinskih regiona koje namerava da prisjedini smatrati aktima agresije na samu Rusiju.

Predsednik Putin je rekao: „Branićemo našu zemlju svim snagama i resursima koje imamo“. Tanko prikrivena nuklearna pretnja, pokušaj prinude.

U našem zajedničkom interesu kao međunarodne zajednice je da prenesemo jasnu poruku, kako bi se obeshrabrile neodgovorne i opasne nuklearne pretnje ruskog rukovodstva.

Postupci Rusije krše povelju UN, krše međunarodno pravo na način koji utiče na bezbednost svake zemlje. Ne želimo da se vraćamo u vreme kada je vladalo pravo jačeg.

Zajedno sa partnerima, moja zemlja trenutno pregovara o rezoluciji Generalne skupštine UN koja će uskoro biti stavljena na glasanje. Verujemo da je sada trenutak da se zauzmemo za Povelju UN, za međunarodno pravo.

Sada je vreme da sve države članice UN podrže generalnog sekretara i osude ilegalne aneksije Rusije, da se pridržavaju stroge politike nepriznavanja ovih aneksija i da, stoga, glasaju za predstojeću rezoluciju u Generalnoj skupštini.

Nemačka je zahvalna na postojanoj podršci Kosova i momentalnom i odlučnom usklađivanju sa našom i sa politikom EU, koja je jasna u tom pogledu.

Iako zemlja još nije članica UN, i dalje je važno da se svako od nas izjasni protiv eklatantnog kršenja najosnovnijih vrednosti međunarodnog pravnog poretka.

I Kosovo je iskusilo strahote rata i brutalne represije. Stoga je njegov glas posebno važan.

Svojom brutalnom agresijom na Ukrajinu, Rusija je postigla suprotno od onoga što je tražila – Evropa je postala ujedinjenija nego ikada.

NATO će uskoro dočekati i Švedsku i Finsku kao nove članice. Pored toga, 44 evropske nacije prvi put su se okupile u Pragu prošle nedelje da razgovaraju o obliku nove evropske političke zajednice, koja će zajedno stajati protiv ruske agresije.

Kancelar Šolc je takođe osudio ovaj čin agresije, ocenio je ruske aneksije u Ukrajini kao nezakonite i neprihvatljive i nazvao rusku politiku „činom očaja“.

I nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok, podelila je jasnu procenu situacije: „Moramo se suočiti sa realnošću, Rusija će u doglednoj budućnosti ostati pretnja miru i bezbednosti u Evropi“.

Sada je vreme za dalje jačanje jedinstva svih evropskih naroda. Zapadni Balkan, uključujući Kosovo, pripada Evropskoj uniji. Kosovo pripada Savetu Evrope, i ima perspektivu da se pridruži NATO-u. Vreme je da prevaziđemo borbe koje imamo jedni sa drugima, jer nam Rusija pokazuje da postoje daleko veće pretnje koje utiču na sve nas.

Zbog toga dijalog Kosova i Srbije uz podršku EU sada mora da doživi suštinski napredak, i zato Berlin daje novi zamah Berlinskom procesu, održavajući samit lidera u Berlinu 3. novembra.

Pre toga, saziva se sastanak sa ministrima energetike, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova Zapadnog Balkana krajem oktobra – kako bi podstakli našu saradnju, uskladili naše nacionalne politike i značajno unapredili evropsku integraciju.

Evropa je naša porodica, evropsko jedinstvo je naša zajednička linija života. Učinimo sve što možemo da zaštitimo ono što smo izgradili zajedno u partnerstvu.

Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije ili donatora.