Piše: Saša Janković
Dragi Iljire,
Tekst Tatjane Lazarević „Tri godine od uklanjanja barikada na Severu: Kako je povlačenje Srba otvorilo put Kurtijevoj kontroli“ upravo me je podsetio na sve srpske „barikade“ u novijoj istoriji, koje su se po pravilu završavale porazno.
Od takozvane „balvan-revolucije“ 1990. godine – uvoda u rat u Hrvatskoj koji je praktično okončan „Olujom“ i proterivanjem stotina hiljada Srba iz njihovih domova i iz njihove zemlje – pa do barikada na Kosovu, najpre 2011, a zatim i 2022. godine.
Obrazac je isti.
I znaj: kad god vidiš Srbe na barikadama, prvo čuvaj džepove od onih koji su ih organizovali, a onda gledaj sa koje strane će ljude snaći zlo. Jer zlo neminovno stiže narod koji dozvoljava da ga, evo i u 21. veku, vode oni kojima je vrhunac političke strategije prečenje balvana i gomilanje kamenica.
Posebno je bolna ironija to što su ljudi koji su od 1990. godine do danas terali Srbe da najpre postavljaju, a potom još brže uklanjaju barikade – u suštini isti ljudi.
Nekad u socijalističko/staroradikalskoj vlasti, potom, posle pauze, u današnjoj neoradikalsko/socijalističkoj; i u „demokratskoj“ između dve radikalske faze; a danas neki od njih pri samom vrhu opozicije.
Uvek isti: arogantni, samouvereni. Najpametniji kad naređuju da se barikade podignu, i jednako najpametniji kad, bez i jednog ispunjenog cilja, traže da se uklone.
Dotle im politički domet seže.
Koliko god su bili neuspešni u zaštiti srpskog stanovništva i njegovih stvarnih nacionalnih interesa, toliko su, do sada, bili uspešni u uklanjanju sa političke scene svakoga ko je mogao da im bude alternativa. Ako pogledaš pažljivo dragi Iljire, videćeš da Vučić danas ne vlada zato što je njegova politička opcija još snažna, već zato što su ostale slabe. On ih minira koristeći sva javna i nejavna sredstva, ali pazeći pri tom da se potpuno ne ugase jer su mu većina njih protivnici kakve samo može da poželi.
A nisu svi takvi.
Nisu svi komandovali Srbima „Na barikade!“, pa ih posle terali s njih i dogovarali s kriminalcima kako ljude rasterati; nisu svi s vlasti ugovarali prodaju Naftne industrije Srbije Rusiji, da bi danas, baš isti ti, među ostalima iz opozicije „grmeli“ da prodaja treba da se poništi.
Ima drugačijih, sjajnih ljudi, i bore se. U idućem pismu pisaću ti zašto mislim da ta borba kod nas (i ne samo kod nas), na žalost, po pravilu nije dovoljna za političke promene sve dok je ne pomogne neko sa strane – neki „strani faktor“.
Postoji, mislim, mehanizam po kome to ide, pisaću o tome.
U međuvremenu, dolazi Nova godina. Voleo bih da dođe i prođe bez barikada i prepreka za sve naše ljude, bez obzira na naciju ili veru – bez prepreka i za njih i barikada među njima. To će biti moguće samo ako prvo uspemo da uklonimo onu najveću prepreku – rampu negativne političku selekcije, namerno postavljenu nisko, ponižavajuće nisko. I naopako, tako da se prolazi jedino puzanjem i samoponižavanjem, podvlačenjem ispod svakog političkog ili čak i ljudskog standarda, a ne prelaskom iznad nje – integritetom, znanjem, principijelnošću i liderstvom u dobru, umesto u zlu.
Eto, u 2026. želim nam kraj negativne političke selekcije – suštinske barikade prosperitetu za sve naše ljude.
S najboljim željama,
Saša
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
