Izvor: Koha/RSE (Tekst je preveden sa albanskog)
Kada je predstavio program svoje Vlade u maju 2021. godine, kosovski premijer, Aljbin Kurti, između ostalog, izjavio je da veliki potencijal za proizvodnju hrane na Kosovu treba da se iskoristi ne samo za unutrašnje potrebe, već i za izvoz.
Rekao je da će se angažovati na kupovini proizvodnih i prerađivačkih mašina za izvoz, kao i da će pomoći preduzećima u pronalaženju tržišta za izvoz.
U okviru podrške preduzećima, najavio je da će Kosovo osnovati svoju Razvojnu banku.
„Ona će biti mehanizam za podršku privatnom sektoru i promociju ulaganja. Biće kreditna komponenta koja će biti finansirana iz javnih sredstava i prodaje obveznica, investiraće u određene grane industrije koje stvaraju radna mesta i poboljšavaju trgovinski bilans“, rekao je Kurti 2021. godine.
Četiri godine kasnije, ova banka nije osnovana, a trgovinski bilans se nije značajno promenio.
Podaci Agencije za statistiku Kosova i carine pokazali su da je u 2021. godini vrednost izvoza na Kosovu bila 775,7 miliona evra, dok su uvozi iznosili 4,6 milijardi evra.
U 2024. godini, izvoz je porastao na 990,2 miliona evra, ali su i uvozi porasli na 6,3 milijarde evra.
Kurti tokom kampanje za izbore 9. februara – na kojima će se kandidovati za drugi mandat kao premijer iz Pokreta Samopredeljenje – ponovo daje slična obećanja.
„Ponudićemo podršku do milijardu evra za srednje i velike investicije u proizvodnim preduzećima širom Kosova. Povećaćemo proizvodnju, povećati ulaganja, omogućiti reinvestiranje i povećati izvoz“, rekao je Kurti na skupu svojim pristalicama u Đakovici.
Slična obećanja upućuju i njegovi protivkandidati.
Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova rekao je da će podeliti više od 6 milijardi evra za kapitalne i razvojne projekte.
„Mi ne vređamo privatne biznise. Mi ćemo ih podržati. U mojoj vladi više neće biti plaćanja PDV-a na granici, već u unutrašnjosti Kosova, nakon prodaje proizvoda, a ne unapred“, rekao je Hamza svojim pristalicama u Srbici.
Za Ljumira Abdidžikua iz Demokratske lige Kosova, preduzeća stvaraju nova radna mesta, izvoze i smanjuju visoki trgovinski deficit. To je, kako kaže, „paradoks vremena“, jer se ona i danas suočavaju sa nestašicom električne energije.
„Nakon 9. februara, Vlada Kosova, desna vlada, videće preduzeća kao partnere. Radimo sa njima i gradićemo Kosovo sa njima“, rekao je Abdidžiku tokom posete kompaniji za metalnu izgradnju.
Ovo gledište prema preduzećima delio je i Ramuš Haradinaj iz Alijanse za Budućnost Kosova na nekoliko skupova sa svojim pristalicama.
„Moramo poslati jasne signale da su preduzeća partneri. Preduzeća su dodata vrednost, stvaraju budžet, stvaraju ulaganja. Moramo osnažiti naše preduzetnike, ne samo glavne, i ne samo velike, već svaki preduzetnik Kosova mora biti naš partner“, rekao je Haradinaj pred svojim pristalicama u Orahovcu.
Svaka od ovih partija bila je, u različitim periodima posle nezavisnosti, ili na čelu Vlade Kosova, ili partner u vladajućoj koaliciji. Bilo je i subvencije za preduzeća.
Na konferenciji krajem prošle godine sa privrednicima, Kurti je rekao da je tokom tri godine podelio preduzećima 1,3 milijarde evra u vidu grantova i drugih programa kako bi ojačao njihovu konkurentnost na domaćim i međunarodnim tržištima.
Uvoz 5 milijardi, izvor jedna
Međutim, trgovinski bilans nikada nije bio poboljšan. Kosovo svake godine uvozi u proseku 5 milijardi evra robe, od luka, paradajza i jabuka do građevinskog materijala, dok izvozi robu vrednu manje od milijardu evra, uglavnom metalne i plastične proizvode.
Kosovski proizvođači stalno se žale na visok porez na dodatu vrednost, sivu ekonomiju, visoke kamate na kredite, nedostatak infrastrukture, nestabilnost u snabdevanju strujom i druge probleme.
Ramiz Gaši već godinama vodi kompaniju „Relux“ izvan Prištine, koja se bavi proizvodnjom boja i fasada. Sa više od 40 zaposlenih, on kaže da je kompanija uspela da izvozi u 11 zemalja sveta, uključujući Nemačku, Francusku, Britaniju i Kipar – sve sa sopstvenim snagama.
„Do sada, koliko godina radimo…ne samo ova trenutna Vlada koja daje mnoga obećanja, već i prethodne koje su davale ista obećanja, nijedna od njih nam nije pomogla, bez obzira na to kakve smo zahteve imali – možda i najosnovnije“, kaže Gaši za program „Expose“ Radija Slobodna Evropa.
Gaši objašnjava da se njegov biznis, svaki put kad pada kiša, nalazi u vodi zbog loše kanalizacione infrastrukture u okolini. Ovaj problem, kako kaže, ometa poslovanje i mora biti hitno rešen.
„Mi smo nekoliko puta podnosili zahteve, proteste i peticije, ne samo mi, već i sve firme koje posluju ovde, i svi su naišli na gluve uši“, kaže Gaši.
Ovaj biznismen je uveren da može postati veliki izvozni gigant i uticati na poboljšanje trgovinskog bilansa, ako bi Kosovo pružilo ruku pomoći.
„Mi ne tražimo da nam se nešto da besplatno, ali bar da nam se omogući neki kredit sa povoljnijom kamatom i da imamo neku olakšicu. To očekujemo od narednih vlada“, kaže Gaši.
Hitno za Kosovo da se pridruži svakoj inicijativi koja promoviše otvoreno tržište
Ljuljzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova, kaže da bilo koja stranka koja formira vladu ima mogućnost da ispuni obećanja prema preduzećima, ako to bude tretirala ozbiljno.
Prema njegovim rečima, Kosovo nema luksuz da ima javni dug od 17% bruto domaćeg proizvoda, kada zakon omogućava da se on poveća do 40% i da se iskoristi u korist razvoja.
„Prva odluka Vlade trebalo bi da bude određivanje konkurentnih sektora Kosova i fokusiranje na njih, podržavanje, subvencionisanje, preduzimanje mera, bilo administrativnih, bilo u smislu fiskalnih politika ili kamatnih stopa, kako bi preduzeća proizvodila više, izvozila više i smanjila visok uvoz“, kaže Rafuna za Expose.
On konkretno nabraja tri koraka: reformu poreza na dodatu vrednost, oslobađanje većeg broja sirovina i ekonomsku diplomatiju. Povećanje proizvodnje, a samim tim i izvoza, zatim je zagarantovano.
„Kreiranjem uslova za preduzetnike, ne samo da povećavate biznis koji imate na Kosovu, već motivišete i dolazak stranih investitora. Moramo imati na umu da Kosovo ne može da se razvija samo i zatvoreno. Hitno je za Kosovo da se pridruži svakoj inicijativi koja promoviše otvoreno tržište za uvoz i izvoz proizvoda“, kaže predsednik PKK.
Industrijske grane koje bi mogle da eksplodiraju
Ljeke Musa, ekonomista i bivši direktor Američke privredne komore na Kosovu, kaže da je na Kosovu nemoguće da se razvije svaka industrija, ali da postoje neki sektori, kao što su informaciona tehnologija, drvna ili voćna industrija, koje mogu da eksplodiraju na stranim tržištima.
„Moramo im pomoći stvaranjem preduslova i stimulativnih politika, ali prvo moraju biti uklonjene barijere koje ih svakodnevno sprečavaju. Zatim, postoji mogućnost da im pomognemo i u poboljšanju kvaliteta, i u dostizanju standarda koji se traže na evropskim tržištima“, kaže Musa za Expose.
Podaci Agencije za statistiku Kosova za 2023. godinu pokazuju da je na Kosovu bilo 68.390 aktivnih preduzeća, u poređenju sa 81.692 koliko ih je bilo 2022. godine.
Pozitivan trgovinski bilans, prema stručnjacima, jača ekonomiju i obezbeđuje finansijsku stabilnost.
Prema prognozi Svetske banke iz oktobra prošle godine, ekonomski rast na Kosovu ove godine biće 3,9%, u poređenju sa 3,8% koliko je bio prošle godine.
„Sa relativno mladom populacijom, zemlji pogodnoj za uzgoj različitih kultura, sa vodnim i rudnim resursima, Kosovo sa 1,6 miliona stanovnika ima nade…ali ta nada postaje stvarnost samo kada vlade obećanja zamene akcijama – po mogućstvu pre narednog izbornog ciklusa“, piše RSE.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
