Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)
(Dan) uoči sednice o formiranju nove vlade, još uvek nije potvrđena nijedna koalicija koja bi Pokretu Samoopredeljenje obezbedila većinu u Skupštini. Tako Aljbin Kurti postaje prvi mandatar za premijera koji će izaći pred poslanike da se „meri“ na sednici, a da prethodno nije obezbedio potrebnu većinu. Saradnju sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) već je odavno isključio, dok su iz Demokratskog saveza Kosova (LDK) poručili da neće glasati za vladu.
Kurti će u nedelju pred poslanicima predstaviti sastav kabineta koji namerava da formira, kao i program nove vlade. Međutim, biće prvi mandatar koji to čini bez prethodno obezbeđenih 61 glasa potrebnih za izglasavanje vlade.
Pokretu Samoopredeljenje, na čijem je čelu Kurti, potrebno je još najmanje pet glasova kako bi dostigao potrebnu većinu od 61 poslanika. Na izborima 9. februara ova partija je osvojila 48 poslaničkih mesta. Podršku ima i od sedam poslanika nevećinskih ne-srpskih zajednica, kao i od Nenada Rašića.
Dan uoči sednice, Kurti nije saopštio da li je uspeo da obezbedi većinu u Skupštini koja ima 120 poslanika. Nakon jedne aktivnosti tokom dana, novinari su ga pitali o mogućim koalicionim dogovorima, ali on nije odgovorio.
Plenarna sednica o formiranju Vlade zakazana je za nedelju u 10 sati.
U Samoopredeljenju su isključili mogućnost razgovora sa drugom po snazi partijom – Demokratskom partijom Kosova (PDK), ali su ostavili otvorena vrata za saradnju sa LDK-om i Socijaldemokratskom inicijativom (Nisma).
Međutim, LDK je odbila bilo kakvu saradnju. To je u subotu ponovo potvrdila poslanica te partije, Hikmete Bajrami.
„Mene niko iz Samoopredeljenja nije kontaktirao, a druge članove stranke nisam pitala. Ali stav LDK-a se nije promenio“, rekla je Bajrami, jedna od najglasnijih kritičarki Samoopredeljenja i dosadašnjeg premijera Aljbina Kurtija.
Predsednik Nisme, Fatmir Ljimaj, potvrdio je ove nedelje da neće glasati za treću Kurtijevu vladu. On je ranije pregovarao sa Kurtijem o mogućem koalicionom sporazumu, ali su, prema navodima zvaničnika Samoopredeljenja, njegovi zahtevi bili neprihvatljivi. Ljimaj, čija partija ima tri poslanika, nije tražio učešće u vladi, već samo funkciju predsednika Skupštine. Samoopredeljenje mu je, pak, ponudilo mesto potpredsednika Skupštine i dve pozicije zamenika ministra.
Od 2001. godine svi prethodni mandatari su u prvom pokušaju izabrani većinom glasova: Bajram Redžepi (2002), Ramuš Haradinaj (2004), Bajram Kosumi (2005), Agim Čeku (2006), Hašim Tači (2008. i 2010), Isa Mustafa (2014), Ramuš Haradinaj (2017), Aljbin Kurti (2020. i 2021) i Avdulah Hoti (2020). Glasanje za Hotija bilo je osporeno jer je jedan poslanik glasao iako nije imao pravo da bude izabran, pa je njegova odlučujuća podrška ocenjena kao neustavna.
O teškoćama u formiranju vlade Kurti je ranije govorio na skupu sa dijasporom u Londonu:
„Ovih preostalih dana komuniciramo, razgovaramo. Nije lako jer ne znam kako da objasnim… I vi ste to osetili – atmosfera je zatrovana. Ima mnogo ljubomore i inata, više nego ideja, rada i strasti. Ali tu smo gde smo. Pokušaćemo da formiramo vladu, ali izgleda da će alternativa biti – novi izbori“, rekao je Kurti.
Profesor političkih nauka Dritero Arifi ocenjuje da je problem u Samoopredeljenju, kojem se druge partije ustežu da se priključe u vlasti.
„Čini mi se da Kurti to radi namerno, ili je izgubio smisao zbog čega je još tamo. Već deset meseci raspravljamo o tome ima li brojeva ili nema“, izjavio je Arifi.
Prema Ustavu, ako predloženi sastav Vlade ne dobije većinu glasova, predsednik u roku od deset dana mora da imenuje drugog mandatara. Na osnovu odluka Ustavnog suda, mandatar može biti iz bilo koje partije koja dokaže da ima većinu u Skupštini. Međutim, opozicione stranke – PDK, LDK i AAK – već su saopštile da nemaju dovoljno glasova da bi formirale vladu bez Samoopredeljenja.
Predsednica Vjosa Osmani u intervjuu za Dojče Vele najavila je da će, ukoliko formiranje vlade propadne u nedelju, pozvati sve stranke na konsultacije.
„Ako ne bude dogovora, kao predsednica pozvaću sve političke partije da vidimo ima li neko mogućnost da obezbedi većinu. Mislim da je rano govoriti o vanrednim izborima, ali to je alternativa ako se većina ne formira“, rekla je Osmani.
I drugi mandatar, ako bude imenovan, imaće 15 dana da predloži Skupštini sastav i program vlade. Ako ni taj pokušaj ne uspe, predsednik raspisuje nove izbore, koji moraju biti održani u roku od 40 dana od dana raspisivanja.
Političku dinamiku može dodatno zakomplikovati i eventualna odluka Ustavnog suda po žalbi Srpske liste zbog toga što nijedan od njenih devet poslanika nije izabran za potpredsednika Skupštine. Ukoliko bi Sud do nedelje doneo privremenu meru, Skupština ne bi mogla da preduzme nijednu radnju u vezi sa formiranjem vlade.
Zbog političkih razmimoilaženja, Skupština je konstituisana tek pre dve nedelje, iako su izbori održani početkom februara.
Dan uoči sednice o formiranju vlade, Kurti ćuti
Šta ako Kosovo u nedelju ne dobije novu vladu?
CIK potvrdio birački spisak za drugi krug lokalnih izbora, više od million glasačkih listića,…
Hasani: Zakazana sednica Skupštine za izbor nove vlade neustavna, Osmani ozbiljno krši Ustav
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
