Evropol je razbio kriminalnu mrežu u više zemalja, odgovornu za hiljade prevara na dnevnom nivou. U saradnji sa policijom BiH, Albanije, Kosova i Libana, priveli su 21. osobu. Nemci su sproveli u okviru ove operacije veliku akciju „Pandora“ i sprečili potencijalnu štetu za nasamarene državljane Nemačke od preko 10 miliona evra.
U ranim satima 18. aprila 2024. godine, nemačke, albanske, bosansko-hercegovačke, kosovske* i libanske policijske snage izvršile su raciju u 12 pozivnih centara identifikovanih kao izvor hiljada dnevnih prevara. Privedena je 21 osoba uz podršku Evropola, koji je razbio kriminalnu mrežu odgovornu za prevaru hiljada žrtava korišćenjem različitih načina.
Šema prema kojoj su radili ovi osumnjičeni prevaranti uključivala je šokantne lažne policijske pozive, investicione prevare ili srceparajuće ljubavne prevare.
Operacija Pandora koju su pokrenuli Nemci sa 39 osumnjičenih, započela je sa blagajnikom banke u Frajburgu. Kada je u decembru 2023. klijent zatražio da podigne više od 100.000 evra u gotovini, bankar je postao sumnjičav, da bi ubrzo saznao da je klijent zapravo postao žrtva „prevare lažnih policajaca“. On je obavestio pravu policiju, koja je sprečila žrtvu da preda novac prevarantima.
Umesto da dobiju ogromnu sumu gotovine, lopove su uhapsili policajci Frajburške policije. Nakon toga se započelo sa praćenjem telefonske linije žrtve, da bi inspektori ubrzo shvatili da se telefonski brojevi koje koriste počinioci mogu povezati sa preko 28.000 prevara i to za samo 48 sati.
Od lažnih mogućnosti ulaganja do šokantnih poziva
Kako se istraga proširivala, preuzela ju je Državna kancelarija kriminalističke policije Baden-Virtemberg uz podršku Savezne kancelarije kriminalističke policije.
Nemački inspektori su otkrili da su počinioci, koji se nalaze u različitim zemljama, sprovodili sve vrste telefonskih prevara. Prevaranti bi se predstavljali kao bliski rođaci, zaposleni u banci, agenti za korisničku podršku ili policajci. Koristeći razne taktike manipulacije, oni bi šokirali i prevarili svoje žrtve tako što bi one izdvajale novac iz sopstvene ušteđevine.
Počevši od lažnih obećanja o isplatama na lutriji, mogućnostima ulaganja, zahtevima za naplatu dugova, prevarama sa pripejd karticama ili šok-pozivima, prevaranti su nemilosrdno ciljali sledeće potencijalne žrtve.
Kako je istraga postajala sve obimnija i složenija, stručnjaci za sprovođenje zakona približavali su se pozivnim centrima koji se nalaze u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu* i Libanu. Kriminalna mreža odgovorna za lažne pozive uspostavila je svoj rad na koordinisan način, fokusirajući se na različite prioritete u svakoj zemlji.
Dok su prevare u naplati dugova uglavnom vršene iz Bosne i Hercegovine, pozivi za prevaru u vezi sa onlajn bankarstvom upućivani su sa Kosova. Investicioni prevaranti pozivali su uglavnom iz Albanije, a kriminalci specijalizovani za prevare sa pripejd karticama sedeli su za stolovima u Libanu.
Protiv kolcentara sa policijskim pozivnim centrom
Nemački istražitelji uspeli su da prate stvarne razgovore koji su dolazili iz brojnih pozivnih centara u realnom vremenu. Od decembra 2023. pa nadalje, preko stotinu policajaca bilo je raspoređeno danonoćno u kancelariji državne kriminalističke policije Baden-Virtemberga i nakon toga obezbedilo sadržaj preko 1,3 miliona „podlih razgovora“, naveo je Evropol.
U konsultaciji sa kancelarijom javnog tužioca u Frajburgu i kasnije sa Kancelarijom javnog tužioca u Karlsrueu, ciljalo se na sprečavanju daljih zločina širom Nemačke.
Službenici su istovremeno pratili do 30 razgovora različite dužine. Državni ured kriminalističke policije uspostavio je svoj pozivni centar za suzbijanje međunarodnih kriminalnih aktivnosti.
„Istražitelji su radili u smenama i imali su jedan primarni cilj: da spreče prevaru“, naveo je Evropol.
Čim je otkriveno da svako ko je primio poziv može postati žrtva prevara, policija je stigla da upozori potencijalne žrtve.
Za samo četiri meseca, preko 7.500 poziva prešlo je granicu koja nalaže nadležnima da pokrenu krivični postupak. Službenici su uspeli da spreče finansijske gubitke za žrtve u preko osamdeset odsto zločina koji su bili na delu, potencijalna šteta iznosila bi preko 10 miliona evra.
Rušenje infrastrukture kolcentara
Osim sprečavanja kriminala, istražitelji su mapirali lokacije odakle su dolazili pozivi. Dobijene su informacije o brojevima telefona, vlasnicima i tehničkoj infrastrukturi kao što su serveri, te je plan potom postao da se na kraju sruši cela infrastruktura kol centra počinilaca.
Evropol je podržao ovu istragu pružanjem prilagođene analitičke podrške, čime je doprineo ukupnoj obaveštajnoj slici.
Uoči dana akcije, Evropol je bio domaćin nekoliko operativnih sastanaka, pružajući operativnu koordinaciju i finansijsku podršku u pripremi planiranih racija.
Kada je došlo vreme da se obustavi operacija kriminalaca u nekoliko zemalja, Evropol je u svom sedištu uspostavio operativni koordinacioni centar.
Pored pružanja operativne podrške na dan akcije, Evropol je takođe rasporedio službenike sa mobilnim kancelarijama na lokacije u inostranstvu, čime je olakšao prikupljanje i analizu forenzičkih dokaza.
Preko 60 nemačkih policajaca, uz podršku stotina njihovih kolega u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu* i Libanu, kao i specijalisti Evropola, preplavili su desetine stambenih i poslovnih prostora. Pored hapšenja 21 osobe, policajci su uspeli da pribave i obimne dokaze poput nosača podataka, dokumenata, gotovine i imovine u vrednosti od milion evra. Zaplenjen je i veliki broj elektronskih dokaza koji bi trebalo da omoguće istražnim organima da dobiju informacije o mogućim daljim kol centrima i još prevaranata.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
