Demuš Šaša: U Vučićevom teatru apsurda

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog – izdanje od 2. maja)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

U Vučićevoj vladavini ništa nije kako izgleda, a sve je spektakl. Uglavnom je ono što se najviše vidi ili govori najmanje važno. Drugim rečima, da bismo razumeli Vučićevu moć, potrebno je da zanemarimo svakodnevnu buku njegove propagande i posvetimo više pažnje njegovim postupcima i interesima.

Jednog dana predsednik Srbije Vučić je odlučio da obavesti svoj narod o strašnom događaju. Za razliku od formalnih televizijskih obraćanja lidera država širom sveta o pitanjima od javnog interesa, Vučić je ovu objavu izabrao na društvenoj mreži posvećenoj fotografiji koju su popularizovali Kim Kardašijan i Džastin Biber. U svojoj objavi na Instagramu je napisao: „U ovom trenutku nije mi lako da vas obavestim koje smo vesti dobili u poslednjih 48 sati… Borićemo se. Srbija će pobediti“.

Nekoliko sati kasnije, ponovo na Instagramu, objavio je fotografije sa svojim najstarijim sinom koji je nosio majicu sa zastavom Srbije u obliku karte Kosova i natpisom „Nema predaje“.

Naravno, ništa se neobično nije dogodilo. Ova „Instagramska“ epizoda bila je samo poslednja epizoda koja je otkrila tehnologiju delovanja Vučićeve moći. U svom političkom oblikovanju, Vučić je shvatio neuporedivu moć propagande u funkciji održavanja vlasti.

U Vučićevoj vladavini ništa nije kako izgleda, a sve je spektakl. Upravljanje je veliki Instagram pun filtera za svakoga, bilo gde. Uglavnom je najmanje važno ono što se najviše vidi ili govori. Drugim rečima, da bismo razumeli Vučićevu moć, potrebno je da zanemarimo svakodnevnu buku njegove propagande i posvetimo više pažnje njegovim postupcima i interesima.

Upravo iz te prizme moramo analizirati novu vladu Srbije. Od objavljivanja novih imena nove Vlade Srbije, najveću pažnju javnosti privukao je predlog Aleksandra Vulina za potpredsednika Vlade bez portfelja. Proruska ličnost i vodeći zagovornik ideje „Velike Srbije“, Vulinovo ime je sinonim za kontroverzne i spektakularne izjave.

Tako je Vulin poslednjih dana bio naslov svih srpskih i regionalnih medija, dok su se društvene mreže i večernje debate rasplamsale u analiziranju uzroka i posledice proruske i ekstremističke srpske vlasti.

A upravo je to Vučić nameravao predlogom Vulina za potpredsednika vlade bez portfelja: cirkus u unutrašnje političke svrhe.

Imenovanje Vulina je potpuni spektakl. Vulin nema značajnu težinu na srpskoj političkoj sceni. U Skupštini Srbije njegova stranka ima samo dva poslanika. Vučić ga je koristio kao marionetu za ucenu u okviru svoje igre balansa između Rusije i Zapada, ali mu nikada nije dao značajnu moć donošenja odluka.

Njegovo imenovanje za potpredsednika vlade bez portfelja 2. maja, predstavlja najniži nivo njegove karijere i još jedan korak ka marginalizaciji proruskih snaga u krugovima koji odlučuju u Srbiji.

Nova srpska vlada je delikatan balans između propagande i suštine. Vučić ju je pažljivo osmislio kako bi postigao dve stvari: da održi nacionalističko raspoloženje koje bi služio domaćoj publici i da održi prozapadni kurs kako bi služio stranoj publici. Naravno, svaki put pokoravajući se principu ličnih i finansijskih interesa same Vučićeve vlasti.

Shodno tome, ako želimo da razumemo gde zaista leži moć odlučivanja nove srpske vlade, moramo na trenutak da zanemarimo svakodnevnu buku i da se fokusiramo na srž Vučićevih interesa.

Srž Vučićevih interesa je ostavljena u rukama prozapadnog Vučićevog kadra, koji će obezbediti to da nova Vlada Srbije, u senci i daleko od svakodnevne buke, nastavi svoj put približavanja Srbije Zapadu.

Ovaj okvir vodi novi ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji se posle pohvaljenog posla u Vašingtonu vratio u Beograd da nastavi posao započet u SAD.

Na srpskoj političkoj sceni, Đurić je percipiran kao „čovek CIA“ koji se često nalazi na meti napada proruskih ličnosti. Imenovanje Đurića i uklanjanje Dačića iz diplomatije još je jedan pokazatelj marginalizacije proruskih snaga u krugovima odlučivanja u Srbiji. Na prozapadnoj strani je i ministar finansija Siniša Mali.

Obrazovan na američkim univerzitetima i odrastao u zapadnim konsultantskim kućama, Mali je bio arhitekta odlične ekonomske i finansijske saradnje između Srbije i Zapada. Mali je Vučićev pouzdan računovođa koji je Vučićevu volju da produbi političku saradnju sa Zapadom pretvorio u konkretne finansijske projekte.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Hajdanović manje je poznata široj javnosti, ali će ona i dalje biti ministarka energetike u novoj Vladi Srbije. Njen drugi mandat nije slučajan.

Školovana na najboljim evropskim i američkim univerzitetima, gđa Đedović Hajdanović je glavna zapadna adresa za promicanje projekta Rio Tinto.

Projekat Rio Tinta u Srbiji jedna je od najvećih investicija u rudarstvu litijuma u ​​svetu.

Projekat ima strateški značaj za Zapad jer je litijum ključni element u proizvodnji električnih vozila i smatra se strateškom imovinom za zapadne ekonomije. Eventualna proizvodnja litijuma u ​​Srbiji od strane zapadne kompanije smanjila bi zavisnost zapadnog uvoza litijuma iz Kine. Zamislite to kao neku vrstu ekonomskog „Bondstila“ u regionu.

Postoje još dva imenovanja koja zaslužuju našu pažnju i koja ukazuju na suštinske Vučićeve interese. Pod monotonom i birokratskom titulom „ministar javnih investicija“ krije se najmoćnija ličnost nove srpske vlasti: Darko Glišić.

Glišić je Vučićeva najlojalnija ličnost i ličnost koja je bila uz Vučića od njegovog odlaska iz Srpske radikalne stranke i osnivanja SNS. On je dugo bio Vučićev šef kabineta i gvozdena ruka disciplinovanja partijskog kadra. U ulozi ministra za javna ulaganja komandovaće – zajedno sa Sinišom Malim – najvažnijim Vučićevim javnim investicionim projektom „EKSPO 2027“ u iznosu od 17,8 milijardi evra.

„EKSPO 2027” je i razlog zašto Vučić ni na koji način neće dozvoliti da izbori za Beograd ne budu ni ispravni, ni fer. Moraju se osvojiti po svaku cenu. Vučiću je potrebna lokalna vlast u Beogradu kako bi obezbedio nesmetano sprovođenje „EKSPO 2027“. I poslednja osoba koja je pokazatelj Vučićevih interesa je imenovanje Bratislava Gašića na mesto ministra odbrane.

Gašić nije ni zapadni, ni ruski. On je Vučićev ‘plejmejt’. On je Vučićev lični prijatelj i njegovo postavljenje na čelo Vojske Srbije je izraz Vučićevog interesa da drži pod kontrolom dešavanja unutar aparata snaga.

Ovom panoramom nove srpske vlade pokušao sam da pobegnem od buke spektakla Vučićeve moći kako bih sagledao koji su Vučićevi suštinski interesi kako bih razumeo karakter i ulogu nove srpske vlade.

Nova srpska vlast nije ni proruska, ni prozapadna. Ona je za Vučića.

Vučićeva vlast je degradirala svaku državnu instituciju u Srbiji u njegovo lično dvorište, pa samim tim izvršna vlast neće imati taj samostalan prostor delovanja, već će jednostavno biti još jedno Vučićevo utilitarno oruđe. Još jedan čin u Vučićevom teatru apsurda.

Novu vladu Srbije Vučić je pažljivo osmislio da bude balans između njegovih političkih i finansijskih interesa. Balansiranje između Zapada i Rusije. Trenutno ova ravnoteža jasno ide u svom prozapadnom toku, ali to nije posledica Vučićevih vrednosti i ubeđenja, već njegovih interesa i koristi. Onog trenutka kada se bude promenila ova Vučićeva lična računica, promeniće se i geopolitički kurs Srbije.