Vlasti SAD imale su, s jeseni 1998, informacije da je Hašim Tači lider Glavnog štaba dobro organizovane OVK, po diplomatskim depešama koja su danas predočena na haškom suđenju Tačiju, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, prenosi Beta.
Svedok Tačijeve odbrane Kristofer Hil (Kristofer Hil), koji je tada bio američki izaslanik na Kosovu, izjavio je, međutim, da se ne slaže s tim nalazima.
Hil je ostao pri iskazu da OVK tada nije bila organizovana vojska sa jedinstvenom komandom i da on nije znao za postojanje Glavnog štaba OVK.
Tačija je svedok opisao kao politički predstavnik ili „ministarstvo spoljnih poslova“ OVK.
Sudija Fergal Gejnor (Feargal Gaynor) citirao je prethodno Hilu depešu američkog diplomatu Šona Bernsa (Shawn Burns) u kojem je on napisao da Glavni štab OVK ima „šest odeljenja“, a da je Tači na čelu političkog odeljenja.
„Političko odeljenje je sinonim za vođstvo OVK“, ocenio je u depeši Berns, koji je bio šef američke posmatračke misije na Kosovu.
„Ne slažem se s tim“, rekao je Hil u sudnici.
Hil je kazao i da, nasuprot Bernsu, „nije video OVK kao dobro organizovanu vojsku“.
Prema Hilu, sagovornici iz OVK su, prikazuju se bolje organizovanim nego što su bili, predstavnicima SAD slali poruku: „Ako želite saveznika u borbi protiv Srba, mi smo organizovana vojska“.
Citiranu depešu Bernsa je u Vašingtonu uputio 3. novembra 1998., tri dana pre nego što su se on i Hil sastali sa Tačijem u selu Dragobilje na Kosovu, prenosi Beta.
Upitan da li ga je Berns pre razgovora preneo informacijama o Tačiju, Hil je odgovorio odrečno.
U drugoj depeši iz decembra 1998, Berns je konstatovao i da su se vojni zapovednici OVK ponašali prema Tačiju kao prema nadređenom.
Berns je u depešama kao članove vodjstva OVK nabrojao, između ostalih, i Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija, koji su optuženi sa Tačijem.
Hil je ponovio da je devet meseci pokušavao da na Kosovu pronađe osobu koja bi govorila u ime OVK u planiranim pregovorima sa srpskom stranom, ali da to nije uspelo.
On je Tačijevu ulogu u OVK opisao kao sličnu ministarstvo spoljnih poslova, a ne vojnog vodje.
Sudije su citirale još jednu diplomatsku depešu iz februara 1999. u kojoj Tači „garantuje“ da će OVK sprovesti sporazum iz Rambuje, precizirajući da je „ovlašćen“ za to.
Dok su ga ispitivale sudije, Hil je rekao da su neki američki zvaničnici u martu 1999. verovali da će bombardovanje Srbije „trajati dva dana“ i da će predsednik Srbije Slobodan Milošević potom prihvatiti sporazum iz Rambuje.
Hil nije imenovao dva visoka zvaničnika SAD koji su imali takvo uverenje, ali je rekao da on nije imao takav stav.
Na pitanje sudija šta je bila svrha albanske strane u Rambujeu potpiše sporazum u odsustvu srpske delegacije, Hil je odgovorio:
„Naš koncept je bio da Srbima pošaljemo poruku da je najbolje da oni budu deo tog procesa. Milošević je verovao da Albanci nikada neće pristati ni na šta, a ovo ga je demantovalo“.
Prema Hilu, neke evropske zemlje, naročito Italije, bile su skeptične prema takvom pristupu, smatrajući da je „lažan“ bio pristanak Albanaca na dokument iz Rambuje.
Tadašnji italijanski ministar Lamberto Dinije je u Rambujeu, po Hilovom svedočenju, sumnjao Amerikance da spremaju nezavisnost Kosova.
Tužilac u Hagu pobijao Hilov iskaz da OVK nije bila organizovana vojska sa jedinstvenom komandom
Hil je danas završio svedočenje, a Tačijeva odbrana će u nastavku suđenja izvesti svog šestog svedoka.
Optužnica
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Kadrija Veseljija (57), Redžepa Seljimija (53) i Jakupa Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i privođenje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, (prisilno nove tačke) i mučenje.
Pripadnici OVK počinili su zločine na približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, marta 1998. do septembra 1999. godine, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanska i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnića (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bio je preuzimanje kontrole nad celim kosovskim nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Suđenje Tačiju i saoptuženjima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., tužilac je svoj dokazni postupak okončao 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaz uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovana je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiranja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnjih OVK.
Procese u Hagu, pratite na našoj posebnoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
