„Gusle su kao tradicionalni instrument kroz vekove sačuvale našu istoriju, jezik i epsku poeziju“, poručuje guslar Stanko Adžić iz Kosovske Mitrovice, govoreći o značaju gusala, naročito u vreme velikih praznika poput Badnjeg dana i Božića.
Adžić, koji se guslama bavi više od dve decenije, kaže da je tradiciju pevanja uz gusle nasledio porodično. „Moj đed i prađed su živeli ovde, u Kosovskoj Mitrovici, i sa sobom doneli to tradicionalno pevanje sa prostora Crne Gore.
Od kada sam počeo da guslam, pre više od 20 godina, stalno sebi postavljam pitanje zašto su gusle kao instrument toliko važne – i svaki put dođem do istog odgovora: one su uspele da sačuvaju istoriju na ovim prostorima“, navodi Adžić.
Udruženje guslara u Kosovskoj Mitrovici
Komentarišući organizovano negovanje ove tradicije, Adžić podseća da je član Udruženja zdravičara, guslara i epskih pesnika „Banović Strahinja“ iz Kosovske Mitrovice od 2010. godine, dok je sa pevanjem uz gusle počeo godinu dana ranije.
„To je trenutno jedino aktivno guslarsko udruženje na Kosovu. Pre toga je postojalo i udruženje ‘Car Lazar’ u Prištini, ali danas mi nosimo tu priču“, ističe on.
Udruženje je osnovano 2009. godine i, kako kaže, od tada svake godine organizuje više guslarskih večeri i manifestacija, sa ciljem da publika ima priliku da čuje i vidi ovu vrstu umetnosti uživo. Poseban akcenat stavljen je na uključivanje mladih.
„Trudimo se da dovedemo nove guslare i da manifestacije ne budu vezane samo za jedno mesto. Iako je to slabije na jugu, sever Kosova je dosta aktivan upravo zato što se stalno trudimo da gusle budu prisutne“, navodi Adžić.
Mladi i interesovanje za gusle
Na pitanje naše novinarke o interesovanju mladih, Adžić ističe da se situacija poslednjih godina popravlja. „Kada sam ja počeo, bio sam drugi ili treći mladi guslar u udruženju. Danas imamo između 10 i 12 mladih guslara, iako su neki trenutno na studijama van Kosovske Mitrovice.“
Kako dodaje, važno je da mladi gusle prvo čuju. „Dok neko ne čuje gusle, ne može ni da ih zavoli. Mnogi su prvi put slušali gusle na našim večerima ili danas preko interneta, i onda su poželeli da nauče.“
Posebno značajnim smatra i upis gusala na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2018. godine, što je, prema njegovim rečima, dalo dodatni podsticaj i udruženjima i pojedincima.
Repertoar, Njegoš i uzori
Govoreći o repertoaru, Adžić naglašava da se najčešće oslanja na proverene narodne epske pesme. „Gusle su čuvale našu istoriju i naš jezik. Zahvaljujući sakupljačima poput Vuka Karadžića, danas imamo bogat izbor kosovskog, pokosovskog i predkosovskog ciklusa, ali i drugih epskih pesama.“
Dodaje da gusla i savremene epske pesme u desetercu, ali da prednost daje stihovima koji su „prošli kolo istorije“. Tom prilikom, za KoSSev je izveo i odlomak iz „Gorskog vijenca“ Petra II Petrovića Njegoša.
Govoreći o svojim počecima, Adžić navodi da je gusle zavoleo još u detinjstvu. „Kao mali sam počeo da slušam gusle uz oca i rodbinu, a uzor mi je bio Boško Vujačić, koji je često gost našeg udruženja“, kaže Adžić, dodajući da se nada da će upravo on biti jedan od gostiju i na slavi udruženja 21. februara.
Poziv guslarskim udruženjima
Adžić je ujedno uputio i poziv drugim guslarskim udruženjima da se pridruže obeležavanju slave Udruženja „Banović Strahinja“, Svetog Save, koja se obeležava 21. februara u Kosovskoj Mitrovici.
„Našu slavu obeležavamo svake godine i tada nam dolaze gosti iz drugih krajeva. Voleli bismo da se i druga guslarska udruženja odazovu i budu deo tog okupljanja“, poručio je.
Na kraju, govoreći o tome da li su gusle, danas, našle svoje mesto na Kosovu, Adžić je jasan:
„Gusle, bez obzira na vreme i okolnosti, nikada nisu izgubile svoje mesto u tradiciji i identitetu srpskog naroda – i siguran sam da nikada neće.“
Sanja Kostić
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
