„Kompas“ – novi dijalog na portalu KoSSev, Iljir Deda i Saša Janković

KoSSev portal od ove nedelje pokreće novu kolumnu „Kompas“. Naši novi kolumnisti su Saša Janković i Iljir (Ilir) Deda.

Dijalog između Beograda i Pristine, odnosno Kosova i Srbije se u poslednje četiri godine odvija u nekoliko naizgled antagonistički kreiranih stvarnosti.

1.

Međunarodnim zalaganjem postignuta su dva ključna sporazuma: Evropski sporazum o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji je pratio i tzv. Ohridski aneks. U značajnoj meri rešeno je i pitanje slobode kretanja, zaključno sa ovonedeljnom odlukom o ukidanju zabrane ulaska srpske robe na Kosovo.

2.

Dijalog na tehničkom nivou, u najvećoj mogućoj meri zaklonjen od očiju domaće javnosti, kontinuirano se odvija, i u okviru kojeg, nastaju gore spomenute promene na terenu.

3.

Dijalog na visokom političkom nivou se ocenjuje kao neuspešan. Kosovski premijer Aljbin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić su se od 2020, ‘sastali’ devet puta, ali u većini sa izostankom direktnih susreta, i mahom neuspešno. Kurti se bavi situacijom na domaćem terenu. U zamahu ka Severu, neprekidnim nizom akcija odmrzava zamrznuti konflikt, odnosno, kako Priština tumači, uspostavlja suverenitet dok proteruje institucije Srbije i čini značajne promene na samom terenu. Vučić se ograđuje od odgovornosti za izlazak Srba iz kosovskih institucija, za napad u Banjskoj i odgovornost prebacuje na lokalne Srbe, dok Kurtija javno optužuje za teror i okupaciju. Iz oba centra se agilno šalju poruke u etar populističkog sadržaja uz uzajamne optužbe i prilagođene domaćoj publici.

4.

Odnosi između Srba i Albanaca su narušeni i dodatno antagonizovani. Građani su opterećeni zatrovanim javnim diskursom u kojem su govor mržnje, agit prop i populizam postali poželjan mejnstrim. Mlade generacije su posebno podložne ovakvim nasilnim modelima javne komunikacije i trendovima dalje radikalizacije. Između dva centra i naroda, posebno je ranjiva srpska zajednica na Kosovu, sa teretom trenutno prebačenim na Srbe na Severu. Osećaju se napušteno od strane Beograda, de fakto prepušteni Prištini čiji odnos prema njima prepoznaju kao ugnjetavanje, diskriminaciju i pretnju. Uloga srpskih vlasti u rešavanju kosovskog čvora se retroaktivno ocenjuje kao gubitnička.

Skoro deceniju na našem portalu o kosovskom čvoru promišljaju istaknuti srpski i albanski intelektualci. U par stotina kolumni oni su razmenjivali misli i poruke o prošlosti i aktuelnom trenutku, dijalogu, problemima koji opterećuju srpsko-albanske odnose i rešenjima. Njima se od ove nedelje pridružuju Saša Janković i Iljir Deda.

Biografije

Sašu Jankovića javnost najbolje poznaje kao prvog Zaštitnika građana – ombudsmana Republike Srbije, i nakon toga nezavisnog kandidata na predsedničkim izborima 2017. godine, na kojima je, kako je Vreme pisalo – u perfektno neravnopravnoj bitki bio drugi. U devedesetim godinama prošlog veka bio je novinar pa državni službenik; a od 2000. godine državni funkcioner. Od 2003. godine radio je u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), da bi 2007. godine bio izabran za prvog ombudsmana u Srbiji. Godine 2012. je ponovo izabran na tu dužnost konsenzusom svih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je bio presedan pri izboru na bilo koju funkciju u državi. Krajem 2016. je dao ostavku da bi se kandidovao na predsedničkim izborima 2017. godine, na šta su ga pozvale i kasnije podržale neke od najuglednijih javnih ličnosti u Srbiji i veliki broj opozicionih stranaka (Janković nije bio član ni jedne). Posle izbora, osnovao je Pokret slobodnih građana i naredne dve godine bavio se politikom, do povlačenja krajem 2018. Prethodno je javno predložio plan za rešavanje „kosovskog pitanja“, čije glavne crte (sve sem eksteritorijalnosti crkava i manastira) će kasnije, prema sosptvenom svedočenju, sadržati predlog poznat kao „francusko-nemački“. Od 2018. je nezavisni međunarodni konsultant za ljudska prava, kontrolu u sektoru bezbednosti i institucionalnu izgradnju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i uspešno okončao specijalizaciju u oblasti nacionalne i globalne bezbednosti na Fakultetu političkih nauka. Rođen je 1970. g., živi sa suprugom u Beogradu i ima jedno dete. Predsednik Francuske ga je 2015. godine odlikovao Ordenom za nacionalne zasluge, u rangu viteza. Na njegovom Tviter nalogu sa preko 180.000 pratilaca, u biografiji stoji samo „slobodan čovek“.

Iljir (Ilir) Deda ima preko dve decenije bogato iskustvo rada u domaćim, regionalnim i međunarodnim javnim i nevladinim institucijama. Njegov rad je uticao na donošenje odluka i razvoj politike kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou na Kosovu, kao i na Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa i primene Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM), kada je vodio i uspešno zaključio pregovore o tri sporazuma o mobilnosti između šestorke Zapadnog Balkana. Ima veliko i bogato iskustvo u državnim, regionalnim i međunarodnim poslovima, proširenju EU, demokratskom upravljanju, bezbednosti, obrazovanju i ukupnoj izgradnji institucija i multietničnosti na Kosovu.

Iljir je radio u Savetu za regionalnu saradnju (RCC); bio je dva mandata biran za poslanika u Skupštini Kosova; rukovodio je Institutom KIPRED u Prištini; bio istraživač u Ženevskom centru za bezbednosnu politiku; Analitičar Međunarodne krizne grupe (ICG) na Kosovu, a kratko je radio i za štab UNDP-a u Njujorku. On je takođe služio kao šef kabineta kosovske predsednice Atifete Jahjage. Deda je bio konsultant za Savet Evrope, ESI, Evropski institut za mir, ERSTE fondaciju i druge organizacije. Iljir Deda je magistrirao međunarodne poslove i diplomirao političke nauke i član je Evropskog centra za budućnost na Institutu za humane nauke u Beču.

Pratite ih u redovnoj kolumni „Kompas“ na našem portalu.