Kako se konstituiše kosovska skupština?

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Posle sertifikacije parlamentarnih izbora 9. februara, predsednica Vjosa Osmani će imati mogućnost da u roku od trideset dana sazove konstitutivnu sednicu Skupštine Kosova. Međutim, ovaj deveti saziv skupštine se ne smatra konstituisanim dok se ne izaberu i tela Skupštine, uključujući predsednika, potpredsednike i predsedništvo. Prema mišljenju pravnih stručnjaka, ovaj proces može biti odložen, uprkos pozivu za sednicu na kojoj bi novi poslanici mogli da polože zakletvu. Razlog za to je politička kompozicija i brojevi u Skupštini. Isti stručnjaci tvrde da ne očekuju da će Pokret Samopredeljenje, kao pobednička stranka, nominovati predsednika Skupštine bez prethodnog obezbeđivanja koalicije za formiranje vlade.

Istraživač u Institutu za demokratske studije na Kosovu (KDI), Eugen Cakoli, kaže za KosovaPress da očekuje da će rezultati izbora od 9. februara biti potvrđeni sledeće nedelje, nakon što se završe žalbe pred Vrhovnim sudom.

Pokret Samopredeljenje je u petak podneo žalbu Vrhovnom sudu u vezi sa glasanjem poštom LDK-a, tražeći da se ta glasanja ponište i ponovo sprovede proces glasanja. Ovu žalbu je nedavno odbio Izborni panel za žalbe i pritužbe (PZAP). Sud je prihvatio još jednu žalbu Koalicije PDAK-LPB, protiv odluke PZAP A.nr.639/2025, kao i drugu žalbu kandidata za poslanika iz PDK-a, Petrita Hajdaria.

Sertifikacija izbora, prema Cakoliju, predstavlja formalni korak nakon kojeg počinju da teku rokovi za konstituisanje Skupštine i formiranje vlade.

„Negde sredinom ili krajem sledeće nedelje biće optimalni rok za završetak svih pravnih procedura u vezi sa odlukama IPŽP-a i Vrhovnog suda. Tako će biti otvoren put CIK-u da sertifikuje rezultate. Ovaj korak je formalni početak, nakon kojeg počinju da teku određeni rokovi. Konkretno, od dana sertifikacije rezultata, predsednica mora da sazove konstitutivnu sednicu, koja mora biti održana u roku od trideset dana od sertifikacije rezultata. Očekujem da predsednica zemlje to učini što pre, jer nema razloga za odlaganje sazivanja konstitutivne sednice. Na osnovu dosadašnje prakse, predsednici zemlje su odlučivali da konstitutivna sednica bude održana najkasnije dve nedelje nakon sertifikacije rezultata“, kaže Cakoli.

RSE: Kosovo u pat poziciji nakon izbora – nema zvaničnih pregovora o formiranju nove Vlade

Međutim, prema rečima univerzitetskog profesora i bivšeg člana Ustavnog suda, Kadrija Kruezijua, deveta legislativa se ne može smatrati konstituisanom dok ne budu izabrani predsednik Skupštine i predsedništvo, uprkos polaganju zakletve od strane poslanika.

„Skupština se smatra konstituisanom kada se formiraju njena tela, predsednik sa predsedništvom i potpredsednicima. Predsednik pripada pobedničkoj stranci, zatim potpredsednik drugoj stranci, potpredsednik trećoj i tako dalje… U trenutku kada se formiraju tela i predsedništvo, tada se smatra da je Parlament konstituisan“, kaže on.

Prema presudi Ustavnog suda iz 2014. godine, pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine pripada samo pobedničkoj stranci na izborima.

Zbog toga, istraživač u KDI-u, Eugen Cakoli, kaže da, ako se ne postigne koalicija za formiranje vlade, postoji rizik od političke krize koja bi mogla odložiti konstituisanje Skupštine, a time i formiranje vlade u ustavnim rokovima.

Muke oko formiranja kosovske vlade: Predsednik Skupštine može da blokira formiranje Vlade na neodređeno

„Bez konstituisanja Skupštine ne počinje da teče nijedan rok za izdavanje mandata za kandidata za premijera, jer predsednica može da da mandat samo nakon što se Skupština konstituiše. Ako to ne bude učinjeno, automatski se odlaže pitanje mandatarstva za formiranje vlade. U našem slučaju postoji rok od 15 dana da se u Skupštinu donese sastav vladinog kabineta… Zbog političke kompozicije i broja poslanika u Skupštini, što se tiče mandata, očekujem da će biti kašnjenja u vezi sa konstituisanjem Skupštine. To je uvek ukoliko ne dođe do dogovora o koaliciji između prve stranke i drugih stranaka, ili ako nema dogovora sa pojedinačnim poslanicima da glasaju za vladu. Ne očekujem da će LVV nominovati predsednika Skupštine bez da imaju sigurnu koaliciju za formiranje vlade. Izbor predsednika Skupštine podrazumeva početak zakonskih rokova, a to ne bi bilo u interesu prve stranke, ukoliko nisu obezbedili potrebnu većinu“, zaključuje Cakoli.

Prema konačnim rezultatima izbora 9. februara, Pokret Samopredeljenje je pobedio sa 42,30% osvojenih glasova, dok je Partija demokratskog akcije Kosova (PDK) osvojila 20,95%, Demokratska Liga Kosova (LDK) 18,27%, a koalicija AAK-Nisma 7,06%. Na osnovu ovih rezultata, Pokret Samopredeljenje će imati 48 poslanika, PDK 24, LDK 20, AAK-Nisma 8, dok će zajednice drugih naroda imati 20 poslanika.