Ukupno 1,410 žalbi podneto je Instituciji Ombudsmana na Kosovu tokom prošle godine zbog navodnog kršenja ljudskih prava i sloboda od strane institucija. Od toga 110 su potpisali Srbi, a 104 pripadnici drugih nevećinskih zajednica, stoji u izveštaju čelnika ove institucije za 2024. godinu, Naima Ćeljaja, koji je dostavljen Skupštini Kosova. Ipak, od ukupnog broja žalbi, Ombudmsman je utvrdio da čak 826 „nisu prihvatljive“. Kada je reč o manjinskim zajednicama, ova institucija zaključuje da ih i dalje muče isti problemi.
Od ukupnog broja žalbi, 1,031 podneli su muškarci, a 379 žene.
Najviše žalbi podneto je kancelariji Ombudsmana u Prištini – 666, a kada je reč o većinski srpskim sredinama – u Severnoj Mitrovici je podneto 39, u Gračanici 35.
Najviše pritužbi podneto je protiv Vlade, odnosno ministarstava – 467, pa protiv sudova 432. Na trećem mestu su lokalne samouprave, tj. opštine protiv kojih je podneto 220 žalbi, a potom sledi policija sa 94 i tužilaštvo – 63 žalbe.
Kada je reč o razlozima podnošenja, u vezi sa pravom na pravno sredstvo podnete su 394 žalbe, povodom prava na pravično i nepristrasno suđenje – 361, prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu – 218. Među drugim razlozima su pravo na rad i obavljanje profesije, zaštita imovine, prava okrivljenog, prava deteta.
Iako je podneto više od 1,400 žalbi, institucija Ombudsmana je utvrdila da čak 826 „nije prihvatljivo“.
Sa druge strane „prihvatljive za istragu“ su 582, dok dve žalbe čekaju na razmatranje. Ujedno se navodi da su 39 predmeta istražena na inicijativu Ombudsmana.
Kada je reč o etničkoj pripadnosti podnosioca žalbi za koje je pokrenuta istraga, 455 su podneli Albanci, 86 Srbi a ostale druge manjinske zajednice.
Rešene žalbe
U izveštaju su izneti podaci o broju žalbi koje su rešene okončanjem istrage, uključujući žalbe iz 2024. i prethodnih godina.
Ukupan broj rešenih, odnosno, kako se navodi, „zatvorenih“ žalbi u 2024. je 906.
Od toga 312 je rešeno u skladu sa zahtevom podnosioca žalbe, 256 „zatvoreno izveštajem kada se konstatuje da je bilo povreda“, a za 255 je utvrđeno da su neprihvatljive, odnosno da nije utvrđena povreda.
Za 48 je utvrđeno da su „neprihvatljivi predmeti“, zbog toga što nisu korišćena pravna sredstva, odnosno jer su van jurisdikcije Ombudmana, dok je 45 zatvoreno zbog nezainteresovanosti žalioca, odnosno neuspeha stranke.
Isti problemi i dalje muče manjinske zajednice
Ombudsman tvrdi da se nevećinske zajednice i dalje suočavaju sa brojnim izazovima u ostvarivanju svojih prava, ali i da je generalno reč o „sličnim“ izazovima sa kojima se suočava svaki građanin Kosova i to „uglavnom zbog nepotpunog sprovođenja zakona“.
Osim 110 žalbi koje su podneli Srbi, kada je reč o drugim manjinskim zajednicama – 23 su potpisali pripadnici aškalijske zajednice, 20 iz bošnjačke zajednice, 17 romske, 12 pripadnici turske zajednice, 10 pripadnici egipatske zajednice, 7 goranske i 15 žalbi podneli su pripadnici drugih zajednica.
„Iz sadržaja primljenih žalbi može se zaključiti da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nevećinskih zajednica i dalje isti kao i prethodnih godina, što je pokazatelj da organi imaju obavezu da se doslednije bave pitanjima o kojima Ombudsman izveštava iz godine u godinu“, navodi se u izveštaju.
Konstatuju i da je probleme sa kojima se suočavaju nevećinske zajednice, osim na osnovu žalbi, Ombudsman uočio i tokom praćenja celokupne situacije na terenu, na osnovu sastanaka sa građanima, organizacijama civilnog društva, organizovanih okruglih stolova i drugih oblika saradnje.
Ombudsman konstatuje da je poboljšanje sprovođenja postojećeg zakonodavstva, jačanje mehanizama za nadgledaje i evaluaciju ostvarivanja prava zajednica ustavna obaveza za izgradnju demokratskog društva.
O pravosuđu
U svom izveštaju Ombudsman ukazuje na probleme koje je uočio u sektoru pravosuđa.
„Ono što se uopšteno konstatuje analizom istraženih slučajeva jeste da i dalje ostaje zabrinjavajuća činjenica nemogućnosti pravosudnih institucija da garantuju pravično suđenje zbog dužine i odugovlačenja sudskih postupaka“.
Precizira se da postoji veliki broj žalbi građana „zbog neodazivanja organa vlasti“, te da je to pokazatelj nefunkcionisanja mehanizama odgovornosti u sprovođenju zakona, neefikasnosti i nemara javne administracije u razmatranju žalbi građana, što utiče i na povećanje broja predmeta u sudovima.
Šta je još Ombudsman uočio
Izveštaj se bavi i osetljivim kategorijama, uz konstataciju da su se one i u 2024. suočavale sa izazovima u ostvarivanju prava.
„U nekim situacijama, Ombudsman je konstatovao nedostatak dostojanstvenog tretmana ovih kategorija. Nedostatak pokrića zdravstvenog tretmana osoba sa statusom ratnog vojnog invalida, prepreke sa kojima se žrtve seksualnog nasilja suočavaju u ostvarivanju svog statusa, kako u fazi podnošenja zahteva, tako i tokom dobijanja usluga na koje imaju pravo, zatim obaveza tetraplegičara i paraplegičara da se pojave na ponovno ocenjivanje pred lekarskim komisijama neke su od zabrinutosti koje je Ombudsman pokrenuo ove godine“, stoji u izveštaju.
Istraga institucije Ombudsmana je ujedno pokazala da ostvarivanje socijalnih i zdravstvenih prava „i dalje predstavlja izazov za građane“.
To se odnosi i na nedostatak funkcionalnog sistema zdravstvenog osiguranja i nedostatak zaliha lekova i medicinske opreme.
U delu izveštaja koji obrađuje rodnu ravnopravnost, konstatuje se da i dalje nije ostvaren cilj.
„Prijavljeni slučajevi nasilja u porodici pokazatelj su zabrinjavajućih dimenzija ove negativne pojave u našem društvu. Žrtve se često suočavaju sa nedostatkom institucionalne podrške, posebno u njihovoj reintegraciji. Žene se i dalje suočavaju sa diskriminacijom na tržištu rada, ograničenim mogućnostima za napredovanje i suočavaju se sa preprekama za zapošljavanje u određenim profesijama“.
Ombudsman je ponovo pozvao na nastavak napora da se osiguraju jednake mogućnosti za žene u svim oblastima života:
„Da se garantuje zaštita žena od nasilja i da se poboljša zastupljenost polova na pozicijama na kojima se donose odluke“.
Ombudsman je utvrdio i „očigledne nedostatke“ u izvršavanju obaveza kosovksih institucija da osiguraju zaštitu dece.
„Nefunkcionisanje organa starateljstva i nedostatak efikasnih mera zaštite dece od nasilja i dalje predstavlja problem koji zahteva hitnu i koordinisanu intervenciju. S druge strane, deca sa ograničenim sposobnostima suočavaju se sa fizičkim i društvenim preprekama koje onemogućavaju pristup obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim uslugama“.
Nesprovođenje preporuka
U izveštaju se navodi da je tokom 2024. godine Ombudsman, kroz konkretne preporuke kontinuirano pozivao institucije na dodatnu posvećenost efektivnoj primeni zakona, garantovanje sudske zaštite u razumnom roku, poboljšanje transparentnosti i odgovornosti izbegavanjem prakse neodgovaranja.
Preporuke su se odnosile i na unapređenje zdravstvenog sistema kako bi se osigurala puna pokrivenost zdravstvenim osiguranjem i jednak pristup uslugama za sve građane, socijalni dijalog omogućavanjem poboljšanja prava radnika, jačanje mehanizama za zaštitu prava ugroženih zajednica, jasnije politike podrške starim osobama, osobama sa ograničenim sposobnostima i žrtvama nasilja.
„Uprkos zalaganju Ombudsmana, i ove izveštajne godine uočava se nezadovoljavajući nivo sprovođenje preporuka Ombudsmana od strane organa javne vlasti. Sprovođenje preporuka Ombudsmana direktno utiče na poboljšanje života građana putem ponovnog uspostavljanja povređenih prava“, navodi se.
Instituciji kojoj je podneo izveštaj, odnosno kosovskoj skupštini, poručio je da ona ima važnu ulogu u garantovanju odgovornosti drugih institucija.
„Stoga je od suštinskog značaja da Skupština vrši snažniji nadzor nad institucijama koje su odgovorne za sprovođenje preporuka Ombudsmana i stavlja ih pred odgovornost za nesprovođenje ovih preporuka“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
