Politički izborni zemljotres

Piše: Iljir (Ilir) Deda

Dragi Saša,

Politički zemljotres izbora 28. decembra dugo će oblikovati političku scenu Kosova.

Samoopredeljenje je dobilo poverenje više od 51 odsto ljudi koji su glasali, i izazvali haos u opozicionim strankama. Kosovo se priključilo ostalima na Zapadnom Balkanu – sa veoma jakom vladajućom strankom i sa slabom i usitnjenom opozicijom. Politički pluralizam i balans političkih snaga je nestao. I najverovatnije je zaustavljena unutrašnja reforma opozicionih stranaka. PDK – sa 20 posto – je stagnirala i propustila priliku duboke reforme. A u najtežoj i najnepredvidljivoj situaciji je LDK koja je pala na 13 posto i čiji oporavak će biti i najteži, ako je uopšte moguć.

„Vi na Kosovu barem imate opoziciju“ rečenica je koja mi je više puta rečena u Tirani, Beogradu, Skoplju. Sada kada smo to promenili, pouke iz Albanije, Srbije ili Severne Makedonije ne ulivaju am nadu za bilo kakav optimizam.

Sa ogromnom političkom moći kojom raspolaže, Kurti je sada jedini koji ima punu odgovornost nad kvalitetom života na Kosovu. Njegova buduća vlada snosiće potpunu odgovornost za privredni razvoj, reforme u obrazovanju i zdravstvu, poverenje – ili nedostatku poverenja – sa Srbima na Kosovu, saradnju i pomirenje, ili odnose i težnju za priključenje Kosova EU i NATO-u, te odnosu sa SAD.

Ali vlast bez jake opozicije – porazna je slika. Na Kosovu je u poslednjih nekoliko godina stvorena anomalija – da opozicija minimalno radi svoj posao, a da političke bitke u večernjim političkim TV emisijama vode novinari i politički komentatori. Večernje debate nisu, ne mogu i ne treba da popune prazninu nedelovanja opozicije. Pred decembarske izbore je deo slike bio i da se „poraze analitičari“ koji nisu deo političke bitke, ali su percipirani kao glavna opozicija Samoopredeljenju. Potrebno je da toj anomaliji dođe kraj, a sadašnja opozicija može da preživi jedino ako napravi dubok rez sa svojom prošlošću i ako spremi za politiku za narednu deceniju sa više dinamike i političke akcije. Ako ne uspe, ona neće ni postojati kao značajan politički faktor. A tu prazninu može popuniti ili neka nova opozicija, ili će taj prostor ostati prazan.

Ne znam koja je perspektiva postojećih procesa u našem regionu i odnosa Kosova i Srbije. Bilo bi jako dobro da se najzad izađe iz postojeće matrice nedovršenog sukoba u regulisanim odnosima saradnje. A najviše se nadam da postojeće globalne turbulencije zaobiđu naš region kako bi najzad odlučno krenuli ka trajnom miru. Sve ostalo sem toga bilo bi porazno za sve nas, iako težnja za normalnim Balkanom ponekad izgleda kao utopija, naročito imajući u vidu masovan odliv ljudi iz većine zemalja našeg regiona.

Više od četrdeset hiljada ljudi emigrira godišnje sa Kosova, svi mladi i obrazovani. Nemo gledamo kako budućnost zemlje odlazi u potrazi za boljim životom, jer ih nemamo čime držati u svojoj zemlji. Ako se ovaj trend nastavi, slika za naredne izbore 2029. godine izgleda sumorna – sa dvesta hiljada obrazovanih ljudi manje – a mladi rođeni 2011. godine izlaze da glasaju prvi put u zemlji staraca koji žive podrškom dijaspore bez perspektive.

Ova slika može da se promeni jedino ako kod naše omladine bukne plamen aktivizma i  budu ubeđeni i odlučni da zatresu celu političku i društvenu scenu Kosova i time oblikuju društvenu i političku scenu Kosova sutrašnjice. Sa ovim već kasnimo jako dugo.

Sa poštovanjem,
Iljir