Nakon ratnih dešavanja 1999. godine i gotovo potpunog nestanka Srba iz Prištine, meštani Čaglavice ostali su bez bezbednog i neometanog pristupa gradskim hramovima, poput crkve Svetog Nikole u Prištini. Iz duhovne i praktične potrebe, više od deceniju kasnije pokrenuta je inicijativa za izgradnju crkve u ovom selu.
U Crkvi Svetog despota Stefana Lazarevića danas je proslavljena hramovna slava, a više stotina vernika sa centralnog Kosova okupilo se na liturgiji i slavskom sabranju.
Na inicijativu meštana Čaglavice i Eparhije raško-prizrenske, uz pomoć Opštine Gračanica i Kancelarije Vlade Srbije zadužene za Kosovo i Metohiju, kamen temeljac za izgradnju hrama položen je 2014. godine. Krst namenjen kupoli osveštan je krajem aprila 2024. godine, dok su slavski kolači u crkvi prvi put presečeni za praznik Svetog despota Stefana Lazarevića 9. januara 2026. godine.
Hram je podignut prvenstveno zahvaljujući prilozima meštana, pojedinih ktitora i ljudi dobre volje.
Slava Svetog despota Stefana okupila vernike
Na praznik Svetog despota Stefana Lazarevića i njegove majke Svete kneginje Milice (Evgenije), 1. avgusta, u Čaglavici su se okupili vernici iz okolnih mesta, ali i oni koji su nekada živeli u ovom selu.
Liturgiju je služio prištinski paroh Staniša Arsić, uz sasluženje sveštenika Aleksandra Našpalića iz Babinog Mosta, Dragiše Jerinića iz Lipljana, Nikole Dragićevića iz Kosova Polja i Bojana Krstića iz Lapljeg Sela, kao i monahinja iz manastira Gračanica. Nakon liturgije presečen je slavski kolač.
„Polako ovde u Čaglavici načinjemo jedan vid tradicije ovoga sela, ovoga mesta i svih koji ovde žive. Već evo druga godina kako se ovde okupljamo, meseći slavski kolač, pripremajući slavsko žito. Nadamo se da će Gospod da nas udostoji da se ovde okupljamo stotinama godina oko ove svetinje, u što većem broju. Svake godine sve više i više”, poručio je paroh Arsić.
Domaćin slave bio je meštanin Nebojša Marković.
„Ovo je jedan od najradosnijih i najsrećnijih dana u istoriji našeg sela. Bila mi je čast i radost da sa svojom porodicom budem kolačar u ovom hramu Božjem, našem zaštitniku Stefanu despotu Lazareviću. Mi smo započeli crkvu 2014. godine. Nismo odustajali i evo vidite da smo danas doživeli to da imamo kolač i da možemo da ugostimo prijatelje i kumove, da imamo svoju seosku slavu”, rekao je Marković.
„Ovo nas drži ovde”
Prema najavama, Crkva Svetog despota Stefana Lazarevića trebalo bi sledeće godine da bude osveštana.
Domaćini slave u godini u kojoj se navršava šest i po vekova od rođenja i šest vekova od smrti despota Stefana Lazarevića biće Miodrag Marković, Dejan Lazić i Dušan Stojanović.
„Nadamo se da održimo ovo u što većem broju, kao i do sada. Nažalost, dosta je naših meštana odseljeno. Ali, nadamo se da ćemo ih pozvati, pa da ih sledeće i narednih godina bude u većem broju”, kazao je Stojanović.
Hramovna slava u srpskoj tradiciji često je i povod za sabor — okupljanje koje povezuje verski i društveni život zajednice.
Dok liturgija, sečenje slavskog kolača i litija predstavljaju duhovni deo proslave, svetovni deo čine okupljanje naroda, druženje i zajedničko slavlje.
U Čaglavici ove godine nije bilo tezgi ni narodnog kola, bar u vreme kada je ekipa Kim radija bila na licu mesta. Muzika je ipak zasvirala.
„Ja bih molio sve, makar ovo što smo ostali, da se urazumimo, ne treba ostaviti ovo. Para je prolazna. Zemlja uvek ostaje. Bilo šta da se dešava, zemlja je tu. Apelujem na sve one koji mogu da dođu — da se vrate. Ovde može da se živi”, rekao je meštanin Novica Tasković.
Aleksandar Milić naveo je da završetak izgradnje hrama predstavlja veliki značaj za selo.
„Bogu hvala da je hram, odnosno izgradnja hrama, donekle privedena kraju. Ovo je druga godina zaredom da se obeležava ovaj veliki praznik kod nas u selu. Dosta ljudi je i došlo. Nadamo se da će sledeće godine biti još više ljudi”, rekao je Milić.
Čaglavica nekada i danas
Pre 1999. godine Čaglavica je bila etnički gotovo homogeno srpsko selo. Prema procenama, u njemu je živelo oko 300 srpskih domaćinstava i desetak romskih, dok je na periferiji bilo nekoliko albanskih porodica.
Danas je demografska slika sela značajno promenjena. U Čaglavici je ostalo oko 130 srpskih kuća, ali je stalno nastanjeno približno 85 domaćinstava. Ostale kuće su prazne ili se koriste povremeno.
Istovremeno, u selu danas živi oko hiljadu albanskih domaćinstava.
Zbog toga događaji poput hramovne slave u Čaglavici prevazilaze okvir verske svečanosti. Oni predstavljaju i priliku za okupljanje zajednice koja nastoji da očuva svoje prisustvo i tradiciju u ovom mestu.
Od Kosovskog boja do Novog Brda: Život i delo svetog despota Stefana i njegove majke kneginje Milice
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
