Građani Srbije uglavnom nemaju poverenja u institucije, posebno u pravosuđe, smatraju da je primena zakona loša i manji su optimisti u pogledu borbe protiv korupcije nego ranije, pokazalo je istraživanje o percepciji poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU.
Istraživanje koje je sproveo Ipsos Strategic Marketing, novembra prošle godine u okviru projekta Argus, Novinske agencije Beta, koji je podržala Delegacija EU u Srbiji, pokazalo je da je poverenje građana u većinu institucija ispod 50 odsto.
Kao i u prethodnom istraživanju, iz februara prošle godine, građani Srbije najviše imaju poverenja u policiju (48 odsto), kao i u Vladu Srbije, u koju je poverenje poraslo u novembru na 48 odsto sa 44 u februaru.
U vladu nema poverenja 50 odsto ispitanika, što je četiri odsto manje nego u februaru, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 1.000 ispitanika.
Građani, kao i devet meseci ranije, najmanje veruju tužilaštvu (66 odsto) i sudovima (68 odsto), iako se to nepoverenje blago smanjilo u odnosu na februar.
U Skupštinu Srbije nema poverenja 59 odsto građana, medijima ne veruje 57 odsto građana, a nevladinim organizacijama 61 odsto građana, mada se i u tim oblastima beleži blagi pad nepoverenja.
Velika većina građana smatra da pravosuđe u Srbiji nije efikasno (82 odsto), a 81 odsto se ne slaže sa tvrdnjom da je nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija.
Stopa građana koji smatraju da je Vlada Srbije uspešna u borbi protiv korupcije, smanjila se sa 53 odsto u februaru na 42 odsto u novembru, dok je stopa građana koji smatraju da vlada i institucije nisu uspešne u tome, porasla za osam procentih poena, na 54 odsto.
Kao i u februaru, velika većina građana (71 odsto) smatra da je korupcija na visokom nivou veći problem nego korupcija na nižim nivoima – u bolnicama, školi, među policajcima i drugim službenicima (26 odsto).
Mišljenja građana Srbije o zakonima su podeljena, ali naginju ka negativnom, pa trećina građana, 32 odsto, smatraju da su loši, a petina, 21 odsto, da su dobri.
Većina građana, po 59 odsto, smatra da su zakoni u Srbiji gori od zakona koji važe u članicama EU i da se veoma loše, ili loše sprovode.
Preko dve trećine građana, 73 odsto, smatra da je diskriminacija prisutna u Srbiji, što je povećanje od četiri procentna poena u odnosu na februar, a 55 odsto smatra da je prisutnija nego u EU, sedam procentnih poena u odnosu na februar.
Kao oblasti u kojima je bitno unaprediti prava – građani sve više navode zaštitu prava žena (55 odsto), što je rast od šest procentnih poena u odnosu na februar, prava dece (54 odsto) i prava osoba sa invaliditetom (53 odsto), gde se beleži rast od sedam procentnih poena.
Građani, kao i u februaru, ređe navode prava nacionalnih manjina kao prava koja treba unaprediti (16 odsto), uključujući prava Roma (12 odsto) i prava seksualnih manjina (5 odsto).
Više od polovine građana, 53 odsto, smatra da Srbija treba da uloži napore kako bi stvorila bolje uslove za prijem azilanata, ali da to ne treba da bude prioritet.
U odnosu na februar, porasla je za četiri procentna poena na 11 odsto, stopa građana koji smatraju da to treba da bude prioritet, dok se stopa građana, koji su se otvoreno protivili izgradnji privatilišta za azilante smanjila sa 29 odsto na 11 odsto.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
