Započeti su prvi koraci ka ukidanju mera Kosovu, pri čemu je oslobođeno 216 miliona evra, a uskoro se očekuje oslobađanje još 205 miliona evra. U pitanju je odgovor Evropske komisije na pismo koje je 12 organizacija civilnog društva još 20. oktobra prošle godine uputilo EU, tražeći ukidanje sankcija Kosovu.
Podsetimo, pismo je, kako su tada naveli, upućeno liderima EU, odnosno predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Kaji Kalas, kao i ambasadoru EU na Kosovu Aivu Oravu.
U pismu su, između ostalog, naveli da razumeju da je EU imala svoje razloge za uvođenje onoga što je opisano, kako su tada naveli, kao privremene i reverzibilne mere, međutim, izrazili su zabrinutost zbog, kako su tada naveli – „negativnog uticaja koji su te mere imale na evropske aspiracije građana Kosova“.
Dvanaest organizacija civilnog društva traže od EU ukidanje mera prema Kosovu
Započeti prvi koraci ka ukidanju mera
Skoro tri meseca kasnije, stigao je odgovor od Evropske unije – izvestili su iz grupe za Pravne i političke studije (GLPS).
„Grupa za pravne i političke studije (GPST) obaveštava javnost da je danas dobila zvaničan odgovor Evropske unije u vezi sa pismom koje je 20. oktobra prošle godine poslala grupa organizacija civilnog društva, putem kojeg je zatraženo potpuno ukidanje mera EU protiv Kosova“.
Komisija je, kako navode – potvrdila da su započeti prvi koraci ka ukidanju mera, pri čemu je oslobođeno 216 miliona evra, a uskoro se očekuje oslobađanje još 205 miliona evra.
S druge strane, što se tiče političkih mera, navodi se, kako tvrde dalje, da su pokrenuti sastanci podkomiteta za – „stabilizaciju i asocijaciju“.
Ove aktivnosti su, ističu, najavljene u zaključcima Evropskog saveta od 16. decembra 2025.
„U svom odgovoru, Evropska unija je takođe istakla da ceni direktnu komunikaciju sa organizacijama civilnog društva na Kosovu. Povodom toga, izražavamo zahvalnost Evropskoj uniji na odgovoru na naše pismo, kao i za korake preduzete ka postepenom ukidanju mera protiv Kosova“, navodi se u odgovoru EU.
Podsetimo, 16. decembra Evropska unija je ukinula deo kaznenih mera uvedenih 2023. godine.
Ujedno, 15. januara ove godine saopštili su da očekuje potpuno ukidanje mera prema Kosovu u narednih nekoliko nedelja.
Prema pismu generalnog direktora Direktorata EU za proširenje, Gerta Jana Kopmana, finansijska sredstva su oslobođena za četiri projekta kao rezultat onoga što je ocenjeno kao „pravilan prenos lokalne samouprave na severu“ nakon oktobarskih izbora.
Evropska komisija očekuje potpuno ukidanje mera Kosovu u narednih par nedelja
Podsetimo, nakon sukoba u opštini Zvečan, između KFOR-a i Srba, maja 2023. godine, koji su protestovali zbog nasilnog ulaska albanskih gradonačelnika uz Specijalne jedinice u zgrade opština, čemu se protivila Evropska unija, Kosovu su uvedene kaznene mere.
Za novu krizu oko opština gotovo jednoglasno odgovornost je EU ali i Amerika videla u Prištini, optužujući ih za jednostranu akciju upada gradonačelnika uprkos njihovim pozivima da se one naslino ne zauzimaju.
Kaznene mere su pre svega uključivale privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.
Takođe, suspendovano je i programiranje fondova za Kosovo, koji su bili predviđeni da se dostave kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i IPA 2024 (Instrumenti za pretpristupnu pomoć). Iako su uvedene, mere su se, ipak, u više primera selektivno primenjivale.
Od Prištine se tada tražilo da hitno povuče svoje poteze kako bi se situacija deeskalirala. EU je tražila da Priština povuče specijalne jedinice iz opštinskih zgrada, a jedan od zahteva bio je i da se omoguće izbori na Severu na kojima bi Srbi povratili lokalnu vlast.
Dogovor sa Evropskom unijom o akcijama koje dovode do deeskalacije situacije postignut je u Bratislavi 10. jula iste godine, na sastanku koji je potpredsednik Vlade Besnik Bisljimi održao sa tadašnjim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Specijalne jedinice postepeno su povučene iz ove zgrade, ali su ove jedinice ostale i utvrdile se na više lokacija na severu.
Priština od prvog dana smatra da su mere nepravedne, naročito jer su uslove koje je tada Evropska unija dala, smatraju, u međuvremenu u većem delu ispunili. Na potonjem su naročito institirali nakon propalog referenduma u aprilu prošle godine za smene gradonačelnika, koji su, iako su ga peticijom izmamili, Srbi i Srpska lista bojkotovali.
Petog decembra 2025. godine, Srbi i Srpska lista zvanično su preuzeli vlast u ove četiri opštine, pobedivši na izborima održanim 12. oktobra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
