Kosovski institut za javno zdravlje proglasio je juče epidemiju tularemije na Kosovu. Od 1. januara 2014. do 10. februara 2015. registrovano je čak 206 slučajeva obolelih, dok je trend rasta nastavljen i u januaru ove godine, a opštine sa najvećim brojem obolelih su Vučitrn, Obilić i Srbica, saopštio je juče kosovski Institut za javno zdravlje. Iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, međutim, ističu da do sada nije prijavljen ni jedan slučaj obolelih od ove bolesti na Severu, da postoji mogućnost širenja zaraze, ali i da je ona minimalna.
"Tularemija predstavlja jedno endemsko oboljenje, znači, više je vezano za neki kraj i bilo je uvek sporadičnih slučajeva u južnom delu Kosova. Mi zaista u severnom delu ni jednom nismo imali registrovan slučaj obolelih na ovom području. Mogućnost zaraze može da postoji, ali je vrlo, vrlo mala," objasnila je infektolog zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, Danica Radomirović, u izjavi za KoSSev.
Ona je dodala i da je vrlo važno objasniti da se tularemija ne prenosi sa čoveka na čoveka, te da od nje uglavnom oboljevaju osobe koje su direktnom kontaktu sa domaćim i divljim životinjama.
"Vrlo je važno reći da se oboljenje ne prenosi sa čoveka na čoveka, jer su izazivači, pre svega, domaće i divlje životinje, posebno – divlje životinje. Tularemija pripada grupi profesionalnih oboljenja i od nje najčešće oboljevaju poljoprivrednici, veterinari, lovci, ribolovci i slično. Znači, oni koji dolaze u kontakt sa izazivačem tularemije," objasnila je ona.
Doktorka Radomirović je objasnila i da Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici nije preduzeo preventivne mere, jer nije registrovan ni jedan slučaj ovog oboljenja, te ističe i da postoje određene preventivne mere koje sami građani mogu da preduzmu.
"Profilanse i zaštita postoji, a pre svega se odnose na takozvane nespecifične mere koje se primenjuju na taj način što se kreće sa uništavanjem glodara – deratizacijom i dezinfekcijom, jer se uništavanjem glodara, uništavaju i njihovi prenosioci – raznorazni krpelji, koji mogu da budu vektori za prenos tularemije. Vrlo je važno njihovo uništavanje," rekla je ona i dodala:
"Što se tiče ljudi koji dolaze direktno u kontakt sa izazivačem – mesari, krznari, veterinari, poljoprivrednici i slično, potrebno je da imaju posebna zaštitna odela i rukavice kada su u kontaktu sa životinjama. To je osnovni vid zaštite. A postoji i takozvana specifična mera, to je vakcinacija koja se primenjuje u slučaju masovnije epidemije, kako bi se zaštitilo stanovništvo u tom smislu."
Kosovski institut za javno zdravlje juče proglasio epidemiju tularemije na Kosovu
"S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, Odbor za sprečavanje i borbu protiv zaraznih bolesti ministarstva zdravlja proglasio je epidemiju tularemije na celom Kosovu, aktivirajući sve ekipe na terenu, radi sprečavanja novih zaraza," saopšteno je juče iz kosovskog instituta za javno zdravlje.
Iz ovog instituta dodaju da je u od januara prošle godine, do 10. februara ove godine, registrovano 206 slučajeva tularemije:
"Od 1. januara 2014, do 10. februara 2015, Nacionalni institut za javno zdravlje registrovao je ukupno 206 slučajeva tularemije (11.35 na 100.000 stanovnika). Ovaj broj, u poređenju sa 2013. (22 slučaja, ili 1.2 na 100.000 stanovnika) pokazuje visok rast u broju slučajeva. Ovaj trend rasta je primećen u januaru 2015. Tokom analize podataka vidljiv je porast broja slučajeva tularemije tokom perioda oktobar – decembar 2014, a nastavlja se u mesecu januaru 2015."
A u periodu oktobar 2014 – januar 2015, u Odeljenju za mikrobiologiju testirano je ukupno 400 uzoraka, od kojih je pozitivno na tularemiju bilo 137 uzoraka, ili 34,2 odsto od ukupnog broja uzoraka, a da je najveći broj pozitivnih slučajeva bio u centralnim i istočnim delovima Kosova, dok je u drugim delovima zabeležen manji broj slučajeva.
"Tularemija je registrovana u 19 opština sa 88 žarišta, a opštine sa većim brojem obolelih su Vučitrn, Obilić i Srbica, dok je broj učestalosti manji u Prizrenu i Suvoj Reci. Iz podataka dobijenih tokom aktivnog istraživanja terena, porodica i pacijanata, prijavljen je povećan broj glodara u tim regionima," dodaje se u saopštenju i ističe da do sada nije bilo ni jednog smrtnog slučaja.
“Bolest se prenosi putem izvorske bunarske vode i neadekvatno čuvanom hranom, kao i kontaktom sa kontaminiranim namirnicama," podsećaju iz kosovskog instituta za javno zdravlje i pozivaju stanovništvo da "obrati pažnju na ova upozorenja o načinu prenosa zaraze."
Na Kosovu je, prema podacima ovog instituta, od 1999. godine do danas, zabeleženo 1.469 slučajeva tularemije, uglavnom sporadičnih slučajeva, a tularemija je endemična bolest na teritoriji Kosova od 1999-2001, kada su i zabeleženi oboleli od ove zarazne bolesti.
Šta je tularemija?
Tularemija je retka zarazna bolest koja može da napada kožu, oči, limfne čvorove, pluća i ređe ostale unutrašnje ograne. Često zvana zečja, ili jelenska groznica, tularemija je uzrokovana bakterijom Francisela tularensis. Bolest uglavnom pogađa sisare, posebno glodare, kuniće i zečeve, ali može zahvatiti ptice, kao i ribe.
Tularemija se širi na ljude na različite načine, uključujući ubode insekata, ili direktnim izlaganjem zaraženoj životinji. Visoko zarazna i potencijalno smrtonosna, tularemija se obično može lečiti vrlo uspešno antibioticima, ukoliko se otkrije rano.
Većina ljudi izloženih tularemiji oboli nakon 2 do 10 dana. Postoji nekoliko tipova tularemije. Tip zaraze zavisi od toga kako i na kojem mestu bakterija ulazi u telo, a koja najčešće ulaze kroz kožu, ili sluznicu. Svaka vrsta tularemije ima svoje simptome, a najčešći simtomi tularemije, to jest, oblik je taj čiji simptomi uključuju – natečene i bolne limfne žlezde, temperatura, glavobolja i iscrpljenost.
Epidemija tularemije je krajem prošle godine u Srbiji proglašena i u selu Zaplanjska Toponica, u opštini Gadžin Han, u kojem je 30 osoba obolelo od ove bolesti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
