Tekst je pripremljen prema pisanju Ekonomia Online.
Povećanje spoljnotrgovinskog deficita posledica je slabe podrške proizvodnji, visokih troškova poslovanja i sve veće orijentacije ekonomije ka uvozu, ocenjuju ekonomisti. Upozoravaju da će, bez podsticaja domaćoj proizvodnji i izvozu, zavisnost od uvoza nastaviti da raste.
Spoljnotrgovinski deficit na Kosovu u maju ove godine povećan je za četiri odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i dostigao je 544,4 miliona evra, pokazuju podaci Agencije za statistiku (ASK). U istom periodu izvoz je pokrivao svega 14,7 odsto vrednosti uvoza.
Bivši predsednik Privredne komore Safet Grdžaljiu smatra da privatni sektor posluje u izuzetno nepovoljnim uslovima.
„Pre svega nedostaje institucionalna podrška, direktno ili indirektno. Uz to imamo politički vakuum, u kojem se, umesto promocije proizvoda i usluga ‘Proizvedeno na Kosovu’, pažnja usmerava na izbore i političke agende. Trenutna situacija je više nego zabrinjavajuća, a Kosovo sve više potvrđuje svoju zavisnost od uvoza”, rekao je Grdžaljiu za Ekonomia Online.
Poskupljenje struje umanjilo konkurentnost
Prema njegovim rečima, povećanje cena električne energije i problemi u snabdevanju dodatno su umanjili konkurentnost domaćih proizvoda.
„Danas smo postali društvo koje, osim robe, uvozi i tihu inflaciju. Rast cena energije i problemi sa snabdevanjem učinili su kosovske proizvode i usluge manje konkurentnim”, kazao je. Dodao je da se to posebno vidi na evropskom tržištu, gde se dijaspora sve manje snabdeva proizvodima odavde.
„Nekada je dijaspora kupovala mnogo više lokalnih proizvoda, dok danas tržište snabdevaju Poljska, Mađarska, Bugarska, Španija i Portugalija”, naveo je Grdžaljiu.
Zašto raste uvoz iz centralne Srbije?
Govoreći o povećanom uvozu, uključujući robu iz centralne Srbije, Grdžaljiu kaže da privreda funkcioniše prema ekonomskoj računici, a ne političkim emocijama.
„Povećanje uvoza evidentno je iz godine u godinu. U poslovanju su emocije sekundarne, a presudni su ekonomska racionalnost i troškovi. Transport iste robe iz Austrije ili Nemačke košta između 2.800 i 3.000 evra, dok iz Srbije iznosi oko 500 evra”, rekao je.
Dodao je i da značajan deo robe koja dolazi iz centralne Srbije zapravo čine proizvodi velikih evropskih i međunarodnih kompanija koje posluju na tom tržištu.
Potrebne nove fiskalne mere
Ekonomista Baškim Mustafa smatra da je rast trgovinskog deficita direktna posledica nedostatka politika koje podstiču domaću proizvodnju.
„Operativni troškovi preduzeća su porasli. Poskupela je električna energija, povećani su troškovi rada, a poslednjih meseci i gorivo. Zbog toga su domaća preduzeća manje konkurentna od stranih. Danas je isplativije uvoziti robu nego je proizvoditi, dok je izvoz gotovo isključen”, ocenio je Mustafa.
On smatra da bi naredna vlada trebalo da prioritet da fiskalnim merama kojima bi se pomoglo proizvođačima i izvoznicima.
„Preduzeća treba podržati kroz subvencije, nižu cenu električne energije ili druge mere koje bi smanjile troškove poslovanja. Potrebno je pronaći odgovarajuće politike kako bi se sačuvalo i ono malo proizvodnih preduzeća koja su ostala”, rekao je.
Prema podacima Agencije za statistiku, izvoz robe u maju iznosio je 94,1 milion evra, dok je uvoz dostigao 638,6 miliona evra. U odnosu na maj prošle godine, izvoz je povećan za 15,7 odsto, dok je uvoz takođe zabeležio rast.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
