Drenovce: Nezaposlenost tera mlade na iseljavanje

Broj učenika u većini srpskih sredina na Kosovu i Metohiji se svake nove školske godine smanjuje. U Kosovskom Pomoravlju nekada su osnovne škole bile pune dece, postojalo je i po nekoliko odeljenja jednog razreda. Svako odeljenje je brojalo preko 20 učenika. Danas je situacija drugačija. Zbog nestabilne političke situacije i loših socijalno-ekonomskih uslova, došlo je do smanjenja stope nataliteta, ali i naglog iseljavanja mladih, što se odrazilo i na smanjenje broja učenika u školama.

U Drenovcu, nekada selu smeštenom u opštini Kosovska Kamenica, danas po kosovskom zakonu u opštini Ranilug, škola broji samo dva učenika.

Uroš Nikolić i Novak Cvetković su jedini đaci u isturenom odeljenju osnovne škole „Trajko Perić“, čije je sedište u Ropotovu, a pre više decenija škola u Drenovcu brojala je blizu 60 učenika.

Dvojica đaka nastavu pohađaju u staroj školi u kojoj se može videti onaj davno zaboravljeni prizor. Da bi se učionice zagrejale ovde se loži peć, a u školi ne postoji mokri čvor, već se koristi poljski WC, doduše preuređen i sređen.

Međutim, Urošu i Novaku ništa od ovoga ne smeta, ono što im je najpotrebnije jesu drugari sa kojima bi mogli da se druže. Kako su nam rekli, bili bi najsrećniji kada bi bilo više đaka. Na početku školske godine bilo je i par učenika više, međutim pojedini roditelji su ispisali svoju decu što zbog iseljavanja, što zbog nekih svojih ličnih razloga.

Direktor u Osnovnoj školi „Trajko Perić“, Dejan Stamenković, rekao je da u odeljenju u Drenovcu učenici dobijaju isti tretman kao i u odeljenjima sa više učenika.

„Deca ovde dobijaju isti tretman kao i u drugim odeljenjima, trudimo se da obezbedimo sve uslove, iako je škola starije gradnje“, rekao je Stamenković za KoSSev i uputio apel roditeljima da ne ispisuju svoju decu iz ovog isturenog odeljenja, kako ne bi došli u situaciju da se škola zatvori. Po njegovim rečima, ukoliko se škola u nekom selu zatvori, to je pokazatelj da će i samo selo nestati kroz par godina.

Nezaposlenost i odlazak mladih najveći problem

Pored manjeg broja učenika, u ovom selu kao i na čitavom Kosovu, najveći problem je nezaposlenost. Ljudi pokušavaju da prežive baveći se poljoprivredom.

„Živi se od poljoprivrede. Bavimo se i stočarstvom, kada bi imala neka fabrika mladi bi ostali. Dosta mladih je otišlo da radi. Ima oko petnaestak kuća iz kojih su familijarno svi otišli, u Beograd, Niš. Ostali su mahom ljudi koji rade u prosveti, zdravstvu i po opštinama“, rekao je za KoSSev šezdesetjednogodišnji Budimir Vasić.

„Život u Drenovcu je manje više težak. Mnogo mladih odlazi trbuhom za kruhom, najčešće po Srbiji. Sve je više mladih koji napuštaju naše selo. Mi smo na taj problem predodređeni, jer kada nema mladih, nema naravno ni dece u školi“, izjavio je četrdesetdvogodišnji Nenad Vasić iz Drenovca.

Drenovčani – ljudi od drena jači

Drenovce je po predanju dobilo ime po biljci dren, koja je u srpskoj tradiciji sinonim za zdravlje, tako da se za meštane ovog sela kaže da su od drena jači. Međutim, nisu jači od problema vodosnabdevanja.

Meštani Donjeg Drenovca nešto više od desetak dana muče muku sa vodosnabdevanjem iz gradskog vodovoda zbog začepljenja glavne dovodne cevi. S obzirom na to da vodovodom u Donjem Drenovcu rukovode sami meštani, onda se rešavanje problema odužilo.

„Do problema sa vodom je došlo pre desetak dana, došlo je do začepljenja glavne cevi. Najveći problem je tokom letnjeg perioda, kada zbog sušnog perioda dolazi do nestašice“, rekao je stanovnik Drenovca, Miloš Ristić.

„Problem je trenutno sada ta seoska mreža za vodu. Ima dosta kuća koje nemaju vodu, ja imam bunar. Ali ostali koji nemaju, to im je ogroman problem“, kaže Budimir Vasić.

U opštini Ranilug kažu da iako nisu nadležni za održavanje vodovoda, rado će pomoći.

„Problem sa vodom nije u nadležnosti opštine, ali smo otvoreni za pomoć koliko smo u mogućnosti. Potrebno je samo da nam se građani obrate“, rekao je gradonačelnik Raniluga, Vladica Aritonović, za KoSSev.

Drenovce je selo koje se sastoji od Gornjeg i Donjeg Drenovca, pripada opštini Ranilug ili Donja Morava, kako je ovaj deo Kosova u narodu poznatiji. Selo broji 110 stanovnika, a pre 1999. godine bilo je čak i trostruko više.