Nastavak rekordne ponude ilegalnih droga, kao i sve aktivnije krijumčarske mreže usložnjavaju globalne krize koje se prepliću i predstavljaju izazov za odgovore zdravstvene zaštite i sprovođenje zakona, navodi se u Svetskom izveštaju za narkotike za 2023. godinu, koji je objavila Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja droge i kriminala (UNODC).
Prema najnovijim podacima, globalna procena broja osoba koje injektiraju droge u 2021. godini je 13,2 miliiona – 18 procenata više nego što je prethodno procenjeno. Na svetskom nivou, više od 296 miliona ljudi je koristilo droge u 2021. što je porast od 23 procenta tokom prethodne decenije. U međuvremenu, broj ljudi koji pate od poremećaja izazvanih upotrebom narkotika je skočio na 39,5 miliona, što je porast od 45 procenata tokom 10 godina.
Prema izveštaju o narkoticima za 2023. godinu, potražnja za lečenjem poremećaja u vezi sa drogama uglavnom ostaje nezadovoljena. Samo jedna od pet osoba koje pate od poremećaja u vezi sa drogama su primale tretman za upotrebu droga u 2021. godini, sa sve većim disparitetima u dostupnosti lečenja među regionima.
Mlada populacija je najpodložnija upotrebi droga, a isto tako su ozbiljnije pogođeni poremećajima upotrebe supstanci u nekoliko regiona. U Africi, 70 procenata osoba na lečenju su mlađe od 35 godina.
U izveštaju se tvrdi da se u čitavom svetu mora dati prioritet javnom zdravlju, prevenciji kao i pristupačnosti uslugama lečenja, inače će sve više ljudi zaostajati usled izazova koje predstavljaju droge. Izveštaj takođe naglašava potrebu za odgovorom organa za sprovođenje zakona kako bi se išlo u korak sa inovativnim poslovnim modelima kriminala kao i širenjem jeftinih sintetičkih droga koje je lako staviti na tržište.
U svom reagovanju na nalaze izveštaja, izvršni direktor UNODC-a, Gada Vali (Ghada Waly) kaže:
„Svedoci smo stalnog porasta broja ljudi koji pate od poremećaja izazvanih upotrebom supstanci širom sveta, pri čemu lečenje ne dospeva do svih kojima je potrebno. U isto vreme, treba da pojačamo odgovore na grupe koje se bave trgovinom narkotika i koje iskorišćavaju konflikte i globalne krize da bi proširili nedozvoljeno uzgajanje i proizvodnju droga, naročito sintetičkih droga, čime podstiču ilegalna tržišta i stvaraju veću štetu ljudima i zajednicama.“
Dispariteti i nejednakosti u vezi sa drogom
Pravo na zdravlje nije dato mnogim ljudima koji upotrebljavaju droge.
I dalje postoje velike nejednakosti u dostupnosti i pristupu kontrolisanim drogama za medicinsku upotrebu, naročito za kontrolu bola. Ovaj disparitet naročito preovlađuje između globalnog Severa i Juga kao i između urbanih i ruralnih sredina, zbog čega neki ljudi osećaju negativan uticaj droga više nego drugi. Oko 86 procenata svetske populacije živi u zemljama sa veoma slabim pristupom farmaceutskim opioidima – i to su uglavnom zemlje sa niskim i srednjim prihodima, navodi se u saopštenju.
Neke osiromašene i ranjive populacije, kao recimo u području na tromeđi Brazila, Kolumbije i Perua, zatočene su u ruralnim područjima sa visokom prevalencijom zločina povezanih s drogom. Udaljenost njihovih lokacija izuzetno im otežava da koriste usluge lečenja, resurse ili vladavinu prava.
Dok s jedne strane nova istraživanja o korišćenju kontrolisanih droga kao što su psihodelici za lečenje stanja mentalnog zdravlja i poremećaja upotrebe supstanci obećavaju, izveštaj upozorava da bi brz tempo razvoja mogao ugroziti napore da se ustanove politike koje brigu o javnom zdravlju stavljaju ispred komercijalnih interesa. Bez dobro osmišljenih, adekvatno istraženih sistema, moglo bi da bude premalo pristupa za one kojima je potrebno lečenje – što bi potencijalno moglo da dovede do toga da se pacijenti okrenu ilegalnim tržištima – ili obrnuto, psihodelici bi mogli biti preusmereni na nemedicinsku upotrebu.
Sve veća dominacija sintetičkih droga
Jeftina, jednostavna i brza proizvodnja sintetičkih droga radikalno je transformisala mnoga tržišta ilegalnih droga. Kriminalci koji proizvode metamfetamin – najrasprostranjeniju ilegalno proizvedenu sintetičku drogu u svetu – pokušavaju da izbegnu zakone i regulativu tako što koriste nove puteve sinteze, nove osnove delovanja kao i prekursore koji nisu pod kontrolom.
Fentanil je drastično promenio tržište opioida u Severnoj Americi sa katastrofalnim posledicama. U 2021. većina od približno 90.000 smrtnih slučajeva povezanih sa predoziranjem opioidima u Severnoj Americi imala je veze sa nezakonito proizvedenim fentanilima.
Zabrana droge u Avganistanu i trend rasta proizvodnje opijuma
Žetva opijuma u Avganistanu 2023. godine mogla bi da ima drastičan pad nakon nacionalne zabrane narkotika, pošto rani izveštaji ukazuju na smanjenje uzgoja maka. Koristi od mogućeg značajnog smanjenja ilegalnog uzgoja opijuma u Avganistanu u 2023. godini bile bi globalne, ali to će biti na štetu mnogih farmera u zemlji koji nemaju alternativne načine sticanja prihoda. Avganistan je takođe veliki proizvođač metamfetamina u regionu, a pad uzgoja opijata mogao bi dovesti do pomeranja ka proizvodnji sintetičkih droga, od čega će različiti akteri imati koristi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
