Politički život u Srbiji u kom su izbori u konstantnom stanju svoje vanrednosti jeste paradoks, ali ne iznenađuje jer se stalnim kampanjama destabilizuje politički sistem, izjavio je profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, Dejan Jović.
„Imamo tezu o stabilokratiji, ali i destabilizirajuću ulogu, odnosno destabilizirajućeg autokratu“, rekao je Jović u emisiji Novi Dan na N1, navodeći da je smisao toga da ne postoje čvrsto formirane institucije, već je sve stalno u nekoj privremenosti.
To jeste, kako je ocenio, problem za opoziciju ali i vladajuću stranku jer, kako kaže, partija nema veliku ulogu, nego neformalne grupe koje su povezane sa pojedincima.
Kao politikologa kaže da ga je jako interesovalo šta je sada Ana Brnabić, koja je nedavno izabrana za predsednicu Skupštine Srbije. Kako kaže, otišao je na sajt Vlade i mesto premijera je prazno.
„Da li je ona podnela ostavku, ako jeste onda je cela vlada u ostavci, ako nije, onda je to paradoksalna situacija. Istovremeno biti predsednik Skupštine i Vlade Srbije je direktno protivno podeli vlasti. Zamislite da predsednik Republike podnese ostavku, onda bi Brnabić bila i vršilac dužnosti predsednika Republike. U jednoj osobi imali biste ujedinjenje svih grana vlasti što je neobično i problematično za jedan stabilan poredak“, ocenio je profesor.
Upitan o tome kakve su šanse opozicije na predstojećim izborima, Jović kaže male, ali da ih treba iskoristiti najbolje što se može, podsećajući da je srpska opozicija postigla uspeh na prethodnim izborima.
Prema njegovim rečima, pokazalo se da je najjača snaga provevropska i prozapadna i verovatno treba graditi opoziciju na tome.
„U Srbiji postoji neki pluralizam, ali uz ozbiljnu nejednakost u pristupu medijima“, kaže Jović a na pitanje da li je moguće da ova vlast izgubi izbore, kaže: Postoji neki rok trajanja svake vlasti, a gde je to tačno, treba da vidimo.
Paradoks je, kaže i to, što predsednik Srbije govori da je najteže nego ikad.
„Ako je tako dramatično, svako bi očekivao da se naprave stabilne institucije“, rekao je Jović.
O odnosu Srbije prema EU i Rusiji
Govoreći o odnosu Evropske unije i Srbije, profesor kaže da se EU sve manje bavi pitanjima demokratije, a sve više pitanjima bezbednosti i sve se više gleda kroz Rusiju.
Prema njegovoj oceni, Srbija mora biti svesna da se nameće percepcija da je Srbija saveznik Rusiji i da se njena politika formuliše kroz tu prizmu.
Kosovo uverljivo argumentuje da Srbija nije voljna da sledi evropsku politiku, uključujući i sankcije prema Rusiji, u svojoj unutrašnjoj politici liči na Rusiju, stvorila se takva percepcija, smatra Jović.
Kako je kazao, Vučić pokušava da unese neku ravnotežu: „Nije odustao od politike četiri stuba i vojne neutralnosti“.
„To su politike koje je nasledio, ali nikada nije revidirao. U sadašnjem svetu teško je održati distancu. Švedska, Finska, su napustile tu politiku“, kaže Jović.
Kako je rekao, nakon napada Rusije na Ukrajinu, čini se da Vučić pokušava zaokret prema Kini jer je sada jako teško biti prijatelj Rusiji.
„Principijalnost nije uvek politički korisna. Realnost je takva da mora da se pomakne u pragmatičnu poziciju“, ocena je profesora Jovića.
Menja li se grčka politika prema Kosovu?
Jović se osvrnuo i na najave prijema Kosova u SE, podsećajući da je izvestilac za Kosovo, Dora Bakojani, sestra grčkog premijera i postavlja pitanje da li se menja grčka politika prema Kosovu.
„Ja znam da brat i sestra ne moraju imati iste stavove, ali otvara se ipak pitanje da li se menja grčka politika prema pitanju Kosova“, rekao je uz ocenu da bi to onda za Srbiju bio vrlo ozbiljan udarac, odnosno potencijalno poraz njene spoljne politike.
„Ako imate situaciju da Grčka promeni politiku i odjednom počne govoriti o priznavanju Kosova, to će povući i druge četiri zemlje u EU i NATO i umanjiti broj zemalja koje ne priznaju Kosovo“, naveo je on.
Kako je ocenio, da je umesto Bakojani, Viola fon Kramon bila izvestilac za Kosovo, postojala bi ogromna kampanja, a u Srbiji se vodi računa da se „ne uznemiri dodatno Grčka“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
