Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, kazala je juče na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske da u trenutnim okolnostima „bespravnog nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji – ne postoje uslovi za omogućavanje slobodnog kretanja licima sa Kosova sa zvezdicom, samo na osnovu lične karte“.
Ona je dodala da kao što rukovodstvo u Prištini radi na način da sav svet bude protiv Srbije, tako rade i oni koji navodno brane „državu“ i sede u Sarajevu.
„Njima nije bitna BiH, uopšte je ne vole. Bitno im je samo da svi budu protiv Srpske. I kada to naučimo, onda ćemo znati šta. Naš put je put mira i demokratskih odluka. Možda nekad one nisu takve kakve smo želeli, ali ih donosimo i gradimo neki put. Nemojte da širimo paniku“, kazala je Cvijanović.
Ona je podsetila da je preglasana na sednici Predsedništva BiH, na kojoj je usvojen Predlog Zaključka za hitno usvajanje Sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu, Sporazuma o priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, doktora dentalne medicine i arhitekata u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini i Sporazuma o priznavanju kvalifikacija visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu.
Glasala je protiv jer smatra da je ovaj predlog destruktivan po vitalne interese Republike Srpske iz nekoliko razloga.
Podsetila je da je Ustavom BiH i Poslovnika o radu Predsedništva BiH propisano da je Predsedništvo nadležno za vođenje spoljne politike zemlje, da se odluke nastoje doneti konsenzusom, te da član Predsedništva može određenu odluku proglasiti destruktivnom po vitalni entitetski interes za teritoriju sa koje je izabran.
Kada je reč o ovom zaključku koji se odnosi na hitno usvajanje tri navedena sporazuma, ona je istakla da se mora imati u vidu mnogo širi kontekst.
Kaže da su Berlinski proces kao regionalna inicijativa kojoj je primarni cilj povezivanje zemalja Balkana i njihova priprema za članstvo u EU, kao i sve ostale regionalne inicijative, uključujući „Otvoreni Balkan“ – koncipirane na način da podrže čvršću integraciju regiona i obezbijede adekvatan okvir za lakše kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga i, time, olakšano ostvarivanje privrednih aktivnosti što bi najzad značajno doprinelo poboljšanju političkih i bezbednosnih prilika na Balkanu.
To se, istakla je ona, dešavalo u okolnostima značajno drugačijim u odnosu na, kako je kazala, „uznemirujuće scene kojima svakodnevno već nedeljama svedočimo na prostoru Kosova i Metohije“.
Kao jedan od ključnih materijalnih razloga neprihvatanja predloženih zaključaka za hitno i integralno usvajanje sva tri sporazuma Cvijanović je navela i izrazito negativne aktivnosti koje u kontinuitetu preduzimaju institucije u Prištini – „ne samo prema srpskom stanovništvu na severnom delu srpske pokrajine, već i prema Srbiji i Republici Srpskoj, a koje u potpunosti obezvređuju, čak i poništavaju, uverenje u bilo kakvu spremnost za čvršćim povezivanjem i saradnjom po pitanjima na koja se ovi sporazumi odnose“.
Ukazala je na okolnosti nasilnog zauzimanja organa uprave u srpskim opštinama na severu KiM, bespravnog nasilja nad srpskim stanovništvom na KiM, političkih progona i hapšenja, izrazito ugrožene bezbednosne situacije za preostali srpski živalj na KiM, višegodišnjeg neispunjavanja ranije preuzetih obaveza, poput onih sadržanih u Briselskom, odnosno Vašingtonskom sporazumu, bespravnog blokiranja trgovinske razmene sa Srbijom (u ranijim slučajevima i sa BiH) i kršenja bazičnih pravila CEFTA 2006 kao mreže multilateralnih regionalnih sporazuma kojima je definisan režim olakšane, liberalizovane trgovinske razmjene u regionu.
Samim tim, istakla je da kao odgovoran političar iz Republike Srpske smatra da ne postoje uslovi za omogućavanje slobodnog kretanja licima sa Kosova sa zvezdicom samo na osnovu lične karte, te da institucije u Prištini svojim agresivnim i bespravnim delovanjem značajno usložnjavaju političku i bezbednosnu situaciju u regionu i svakako ne ostavljaju utisak kredibilnog partnera koji bi svoje preuzete obaveze iz predmetnih sporazuma i izvršavao.
Ona je ukazala i na izrazito negativne stavove i istupe rukovodstva kosovskih institucija, sa Aljbinom Kurtijem na čelu, prema Republici Srpskoj koji uporno i permanentno dovode Srpsku u negativan kontekst, navodeći da je ona loš primer institucionalizovane autonomnosti srpskog naroda na Balkanu koji se ne može koristiti kao osnova za rešavanje pitanje autonomnosti srpskog naroda na području KiM, kao i markiranje Republike Srpske kao centralnog poligona navodnog „ruskog uticaja“ na Balkanu koji, u skladu sa takvom kvalifikacijom, mora biti uklonjen.
Podsetila je da je Republika Srpska međunarodno priznat entitet u okviru dejtonske BiH i njeno dovođenje u ovakav politički kontekst od čelnika kosovskih institucija svakako se ne može prihvatiti kao adekvatna osnova za realizaciju bilo kakve regionalne saradnje, pa i one predviđene predmetnim sporazumima.
„Kao neko ko je na funkciju člana Predsedništva izabran sa teritorije Republike Srpske i ko je dužan štititi interese i stavove Srpske i njenih građana u svom delovanju u okviru Predsedništva BiH, ne mogu ostati imuna na neravnopravnost, diskriminaciju i teror sa kojima se suočavaju naši sunarodnici na teritoriji Kosova i Metohije, na isti način kao što ne mogu ostati imuna na maliciozne istupe lidera kosovskih Albanaca po pitanju Republike Srpske“, kazala je on, prenosi RTRS.
Ona je ukazala na to da svakodnevni potezi političkog rukovodstva Albanaca na Kosovu, koji su usmereni prema Srbima, dovode do eskalacije, rasta netrpeljivosti i tenzija:
„Stalna hapšenja, privođenja, maltretiranja, premlaćivanja čak i nedužne srpske dece i ugnjetavanja srpskog življa imaju jasan cilj, a to je da se Srbi na Kosovu i Metohiji ostave bez identiteta, administrativne zaštite, imovine i prilike da svoju budućnost i život grade na svojim vekovnim ognjištima sa očitom namerom etničkog čišćenja tog prostora“.
Kako je dodala, uporne opstrukcije uspostavljanju Zajednice srpskih opština dogovorene još pre 10 godina, sprečavanje kamiona sa robom iz Srbije da dođe do srpskog stanovništva, obezvređivanje verskih objekata i mnogi drugi pritisci koje primenjuju institucije u Prištini protiv srpskog stanovništva – „poništavaju osnovna prava na život i sigurno nisu u funkciji ostvarivanja slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala u duhu regionalne saradnje“.
Zašto da mi nagrađujemo nekoga slobodom kretanja sa ličnim kartama, a on radi ovo što radi danas na Kosovu
„U skladu sa navedenim, jasno je zašto nisam podržala sporazum o kretanju sa ličnim kartama po Republici Srpskoj ili BiH onih koji su ozbiljno ugrozili regionalnu stabilnost i bezbednost. Naravno, pod vetom su posledično i druga dva sporazuma s obzirom na to da ih je predlagač tj. bošnjački član Predsedništva predložio kao jedinstvenu tačku i nije prihvatio da se tretiraju zasebno, što je moguće“, naglasila je Cvijanović.
Poručila je da veruje da i narodni poslanici i građani Republike Srpske – očekuju od njih da zahtevaju potpunu stabilizaciju političkih i bezbednosnih prilika:
„Da bismo pristupili prihvatanju pogotovo onog sporazuma koji se odnosi na kretanje sa ličnim kartama“.
Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske dvotrećinskom većinom potom su i podržali veto srpskog člana i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović o proglašenju zaključaka Predsedništva BiH veoma štetnim po vitalne interese Republike Srpske, koji se odnose na tri sporazuma iz Berlinskog procesa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
