Nedaleko od Obilića, na levoj obali reke Sitnica, nalazi se Crkvena Vodica. U ovom multietničkom selu živi oko 100 Srba, a ono što ga čini i jedinstvenim za mesta južno od Ibra nastanjena Srbima, jeste veliki broj mladih.
U Crkvenoj Vodici postoji samo jedna školska zgrada u kojoj nastavu pohađaju osnovci – i Srbi i Albanci – jedni u prepodnevnoj, a drugi u poslepodnevnoj smeni.
Direktor srpske škole „Dositej Obradović“, Igor Maksimović, kaže za KoSSev da je ovo tipična seoska škola. Uslovi su zadovoljavajući, ali uvek može bolje.
Pored učionica, škola poseduje informatički kabinet, a odmah ispred zgrade nalaze se teren i igralište za decu.
Selo je tokom ratnih dešavanja 1999. godine napustio veći broj Srba, a pogotovu mladi.
Direktor škole kaže da je u tom periodu bilo 20 srpskih učenika, da bi 2004. škola spala na svega 15.
Iako tragična prekretnica u posleratnoj istoriji Srba na Kosovu, za ovo selo godine koje su usledile potom donele su i lepe vesti.
„U zadnjih desetak godina imamo trend rasta broja đaka. To su generacije koje su sada već zapošljene u selu. Dvadesetak njih iz sela radi u školi, rade u seoskoj ambulanti, pri Elektroprivredi, kosovskim institucijama. Svi oni su vezani poslom ovde, a i stvorili su porodice ovde. Usled toga je rastao i broj učenika“, objašnjava Igor Maksimović.
Precizira da se sada broj učenika stabilizovao i da se iz generaciju u generaciju kreće oko 50.
„Svake godine imamo po 5, 6 ili 7 učenika koji upusuju prvi razred“, dodao je Maksimović.
Crkvena Vodica, za razliku od drugih manjih sredina, ne spada u onu grupu sela smeštenih južno od Ibra u kojima je broj mladih višestruko manji starijih građana.
„Veća sela, poput Plemetine – nemaju puno veći broj dece u odnosu nas. Da li u Plemetini imaju oko 80 učenika srpske nacionalnosti, uglavnom su sve romska deca. Babin Most selo koje je takođe veće ima oko 80 učenika. Ugljare – selo koje je imalo po dva odeljenja u svakom razredu, sada je spalo sa na jednocifrene brojeve učenika u razredu. Trend opadanja broja učenika je u svim srpskim sredinama južno od Ibra, ali kod nas to nije tako“, ocenjuje Maksimović.
Sa druge strane, ovaj direktor ukazuje na problem nedostatka kulturnog života u Crkvenoj Vodici.
„Ovo je seoska sredina, nema nekih dešavanja. Ovde se bio organizovao folklor u prethodnim godinama. Sva deca su išla, međutim, to je prekinuto. Značilo bi da deca imaju bilo koju aktivnost, naročito posle škole“, ocenjuje direktor.
Mala pesnikinja sa Kosova ravna
Iste navode iznosi Mirjana Petrović, majka devojčice koja nastavu pohađa u školi u Crkvenoj Vodici.
Kaže da selu nedostaju osnovni uslovi za odrastanje mladih.
„Nema šta da se trenira, nema vannastavnih aktivnosti i zanimacija za mlade, Crkvena Vodica je, što se toga tiče, totalno izolovana, to je žalosno“, rekla je Petrović.
Upravo zbog toga, kako kaže, život njene ćerke – Kristine, koja pohađa sedmi razred, svodi se na odlazak u školu i povratak iz nje, uz povremeno druženje sa svojim vršnjacima.
„Kada je lepo vreme sa drugovima iz odeljenja izađu do česme, voze rolere, igraju se, ali se uglavnom sve svodi na učenje. Uglavnom je ceo dan u svojoj sobi gde uči i završava radne obaveze“, kaže Mirjana.
Kristina je, međutim, za monotoniju svakodnevice pronašla rešenje. Ova talentovana devojčkica se neretko, nakon završetka školskih obaveza, prepušta drugom svetu – književnosti.
Kristina je zaljubljenik u poeziju, a osim toga, oprobala se i u ulozi pesnika.
Pre četiri godine, kada je bila treći razred, napisala pesmu „Moje Kosovo“, za koju je na školskom takmičenju dobila pohvalnicu.
Ovo umetničko delo, međutim, privuklo je pažnju šire javnosti tek skorije, a nakon što je pesma objavljena na više portala u centralnoj Srbiji, poput – Poezija noći i Kerefeke.
Ubrzo zatim usledile su pohvale, ali i nagrade.
Privukla je pažnju glumca Andrije Miloševića koji joj je poslao tri svoje knjige sa posvetom. Kristina je ujedno dobila besplatne karte za bisokop u Domu kulture u Gračanici gde je sa svojim vršnjacima gledala film, kao i tri besplatna noćenja sa majkom u hotelu Mona na Zlatiboru.
Moje Kosovo
Na Kosovu ravnom
Sunce jako sija
Gračanica moja
meni najmilija.
Najveće bogatstvo
ostaviše nama
preci naši hrabri
sa Kosova ravna.
Božurovi moji
crvene su boje
na Gazimestanu
ponosito stoje.
Znajte sada deco
da što nas je više
istorija naša
nešto novo piše.
Knez Lazar ko nekad
sada gordo stoji
gleda sa visine
i junake broji
Ova mlada umetnica dobila je i poziv iz Opštine Obilić, te će najverovatnije biti deo umetničkog programa za ovogodišnje obeležavanje Vidovdana.
Njena mama Mirjana kaže da su Kristini mnogi dali vetar u leđa i uvideli njen talenat, te poručuje da joj podrška mnogo znači.
Ova mlada umetnica zapravo sada piše novu pesmu, a njena majka se nada da će ona da nastavi da neguje svoj talenat, ali i da će u ovom selu nastaviti da „živi mladost“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
