Božić u gnjilanskom kraju: Malobrojni Srbi a običaji bogati

Najradosniji hrišćanski praznik Božić, dan rođenja Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva praznuje tri dana. Božić je pravoslavni praznik koji povezuje ljude, jer se u tri dana koliko traje, posećuju rođaci i prijatelji. Badnje veče se slavi u krugu porodice i to je dan kada je cela porodica na okupu, kada se za porodičnom posnom trpezom okupljaju svi članovi.

U Kosovskom Pomoravlju se od kuće do kuće razlikuju običaji, ali tradicionalno srpski domaćin 6. januara odlazi u šumu po sveto drvo badnjak.

U Kosovskoj Vitini gde danas živi svega petnaestak srpskih porodica, varošice koja je pre 1999. brojala oko 6.000 Srba, tradicija je zbog bezbednosnih rizika malo izmenjena. Vitinčani već dve decenije po Badnjak odlaze dan ranije, 5. januara.

„Seča badnjaka je u Vitini obavljena 5. januara, što nije bila praksa pre rata, čak se u svim selima oko Vitine za Badnjak odlazi 6. januara. Ovako je počelo iz bezbednosnih razloga, jer se najbliža šuma nalazi na nekih 5 kilometara, ali i zbog starijih osoba koji ne mogu sami da odu do šume. I posle 20 godina praksa je ista, badnjaci se donose u crkvu, kako bi svako mogao da uzme, a osveštavaju se 6. januara sa početkom u 17 časova“, rekao je za KoSSev Jovan Živković iz Vitine.

I u Gnjilanu, gde danas živi svega tridesetak Srba, sačuvala se tradicija seče Badnjaka. Božić je praznik koji okuplja Gnjilance i daje im veru i snagu da i dalje opstanu u gradu, u kojem bi, da nije njih tridesetak, bili izbrisani tragovi da su Srbi nekada u njemu živeli.

„Preostali Gnjilanci se nisu odrekli svoje tradicije i verskih običaja i nastavili su identično bez obzira na nemile događaje koji su ih zadesili prethodnih godina, da obeležavaju svoje verske običaje. Preostali meštani na Badnji dan tradicionalno po Badnjak odlaze u obližnje selo Straža gde uz druženje, pesmu i radost, ali i prisećanje kako je nakada bilo, seku sveto drvo“, kaže Ivan Todorović iz Gnjilana.

Badnjak organizovano u koloni automobila donose u crkvu Svetog Nikole u Gnjilanu, gde se osveštava, a nakon toga se u dvorištu crkve organizuje mala proslava. Pre mraka unose Badnjak u kuću.

„Prvo se sa decom pali Badnjak, a onda domaćica kuće postavlja posnu večeru koja počinje i završava se molitvom za zdravlje, mir, sreću i blagostanje“, priča nam Todorović.

I u Kosovskoj Kamenici, multietničkom gradiću na istoku Kosova, tradicionalo muški članovi porodice odlaze u seču badnjaka u obližnjoj šumi.

„Po Badnjak se ide između 13 i 14 časova, odlazi se u obližnje šume iznad Kamenice, nakon čega se posečeni badnjak odnosi u crkveno dvorište. Sveštenici osveštaju badnjake i pali se vatra u crkvenom dvorištu. Nakon liturgije i osveštenja svako uzima svoje badnje drvo i odlazi kući. U dosta kuća je ustaljen običaj da Badnjak unosi otac porodice koji imitira glas pevca, dok ukućani idu iza njega i imititaju glas kokoške i pilića. Nakon toga se postavlja posna večera. Često se primećuje da se za taj dan jede na podu”, rekao je sociolog Slobodan Miljković, koji je ujedno i meštanin Kosovske Kamenice.

Za Badnje veče trpeza je posna. Posan pasulj, riba, pite (zeljanci ili zeljančići), voće, kuvana rakija, vino, česnica sa novcem. Smatra se da će onog ko pronađe novčić, pratiti sreća tokom cele godine. Nakon večere običaj je da se deli voće svim ukućanima, ili kako se u pojedinim mestima u Pomoravlju kaže “krivo magare”.

Sociolozi kažu da ovakav običaj ima samo formalan odnos, tradicionalni, jer se nekada voće zbog oskudnosti davalo svakome isto. Pre večere sa unošenjem Badnjaka, domaćin baca pšenicu, da bi sledeća godina bila rodna. U pojedinim mestima, posle večere na Badnje veče se okreću i papuče, ako se ne prevrnu naopačke to je pokazatelj da će godina biti dobra. Posle večere tradicionalno, svi članovi igraju se tako što gađaju orahe, ubacujući ih obično u neku činiju i onaj ko ima najviše promašaja, ostaje bez oraha koje je dobio tokom podele od najstarijeg člana porodice.

Ovakav običaj je ustaljen i u Donjoj Budrigi, Partešu, Šilovu i drugim selima u Pomoravlju. U Donjoj Budrigi muški članovi porodice, u seču badnjaka odlaze u jutarnjim satima, najčešće oko 9, u šumu uznad Pasjana, a sve više je izražen trend da za ovaj običaj povedu i decu.

Nakon seče Badnjaka, okupljaju se u centru sela, gde se vrši osveštenje, a posle toga se uz muziku često povede i tradicionalno srpsko oro.

Božić neguje osećaj zajedništva i sloge

Božić je praznik koji okuplja Srbe u svoju čaršiju. Svojim kućama dolaze studenti, ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu ili nekim drugim gradovima u Srbiji.

“Na sam dan Božića, nakon liturgije ispred crkve u Kosovskoj Kamenici, greje se rakija, i sprema se ručak za sve koji dođu. Ručak spremaju kumovi koji se dobrovoljno javljaju svake godine. Najčešće su po 3-4 kuma. Ručak prati uživo muzika. Lomi se česnica koja ima zlatnik ili srebrnjak u njoj i deli se voće. Nakon crkve odlazi se kući na porodični ručak i posećuju se porodica i prijatelji. Na poklon se nosi kesa sa voćem. Prvi gost je tradicionalno polažajnik kome se daje i novac”, prenosi nam mnoštvo običaja iz Kamenice sociolog Slobodan Miljković.

I u Gnjilanu se Srbi međusobno druže i posećuju za Božić.

„Badnji dan u Gnjilanu povezuje preostale Gnjilance i nekako ih ujedinjuje, a u danima nakon Badnje večeri, za Božić se posećujemo međusobno kako bi jedni drugima čestitali ovaj značajni praznik“, kaže Todorović.

Sociolog Sobodan Miljković kaže da Božić izlazi iz domena samo religijske konotacije i ima veliki dodir i sa društvenim, emotivnim i ostalim odnosima.

“Kao porodični praznik, Božić razvija koheziju među njegovim članovima, pogotovo u svetu otuđenosti i modernih tehnologija. U društvenom smislu, pogotovo u sredinama u Kosovskom Pomoravlju, Božić ima i socijalnu ulogu. Kako je stanovništvo raseljeno i imalo mnogo migracija zbog ratnih sukoba, ali i posla i školovanja, veliki praznici su trenuci okupljanja i druženja. Čitava euforija oko Božića stoga zamenjuje religijsku simboliku u socijalnu interakciju”, zaključuje Miljković.

Na Božić pravoslavni vernici se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi” i “Vaistinu se rodi”.