Borba za vlast u Tužilačkom savetu Kosova

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

Godina 2025. jasno je razotkrila borbu za moć među grupama unutar tužilačkog sistema. Na samom kraju svojih mandata, pet članova je protivzakonito razrešilo vršioca dužnosti glavnog tužioca, Besima Kelmendija. Isti ti članovi su, nakon tog razrešenja, zadužili Agrona (Agona) Ćaljaja (Qalaj) da obavlja funkciju vršioca dužnosti glavnog tužioca, dok su istovremeno blokirali verifikaciju izveštaja kojim se konstatuje izbor nove članice Saveta, Eljze (Elza) Bajrami-Kastrati. Sve se to dogodilo svega nekoliko dana pred početak 2026. godine, kada treba da stupi na snagu novi zakon o Tužilačkom savetu.

Jedna od najkritikovanijih odluka u 2025. godini bila je ona koju je najviše telo odlučivanja u tužilačkom sistemu donelo u novembru, kada je razrešilo vršioca dužnosti državnog glavnog tužioca, Besima Keljmendija (Kelmendi).

Ovu odluku su organizacije civilnog društva okarakterisale kao protivzakonitu i optužile pet članova Tužilačkog saveta Kosova (KPK) da nastoje da očuvaju strukturu moći koja je upravljala sistemom najmanje deset godina, kao i da pokušavaju da blokiraju reformu pravosuđa. Razrešenje Keljmendija je kao protivzakonito proglasio i Vrhovni sud, koji je utvrdio da je odluka doneta proizvoljno i bez kvoruma. Nakon odluke Vrhovnog suda, Keljmendi se povukao sa funkcije.

Gzim Šalja (Shala), viši istraživač Instituta Kosova za pravdu (IKD), kaže da je odluka članova Ardijana Hajdaraja, Jehone Grantoli, Arijane Šajkovci, Miljota Krasnićija i Jetiša Maljokua odraz težnje da se očuva postojeća struktura moći u sistemu.

„Diskusije koje su vođene u ovom savetu, donošenje odluke i u odsustvu kvoruma, kao i momenat u kojem su ove radnje preduzete – neposredno pred stupanje na snagu reforme Tužilačkog saveta, posebno u pogledu sastava ovog tela – jasno ukazuju na to da je postojala težnja jedne grupe članova Tužilačkog saveta Kosova da očuvaju korporativizam i zadrže većinu i u novom sastavu Tužilačkog saveta“, naglasio je on.

Keljmendi se povukao sa funkcije nakon što je dobio pravne bitke u vezi sa svojim slučajem, bez davanja detaljnijih objašnjenja. Član Saveta Vetoni Šabani (Veton Shabani) izrazio je sumnju da je Keljmendi bio izložen pritiscima.

Nakon Kelmendijevog povlačenja, za vršioca dužnosti glavnog tužioca, sa šest glasova, izabran je Agon Ćaljaj. Kvorum za njegov izbor obezbedio je član KPK-a Dardan Vunići (Vuniqi), koji je zajedno sa drugim članovima ranije bojkotovao sednice na kojima se odlučivalo o razrešenju Keljmendija. Ćaljaj je za svog zamenika predložio Aleksandra Ljumezija, koji se spominjao u skandalu „Pronto“. Međutim, krajem decembra Ljumezi je obavestio Tužilački savet da ne može da prihvati funkciju zbog „profesionalnih obaveza kao tužilac u Kancelariji državnog glavnog tužioca i u Komisiji za ocenu učinka tužilaca“.

Kritike u vezi sa načinom razrešenja Keljmendija, pored organizacija civilnog društva, izneli su i Misija Evropske unije (EU) na Kosovu, kao i Britanska ambasada. Odluka je okarakterisana kao pokušaj opstrukcije reforme pravosuđa.

„Razumem da postoje diskusije o koordinisanim prevremenim ostavkama članova Saveta kako bi se očuvao sadašnji neuravnotežen sastav Saveta i odložila primena reforme. Takođe razumem da postoje rasprave o mogućoj zameni vršioca dužnosti državnog glavnog tužioca pre stupanja na snagu novog zakona. Jasno je da bi takve inicijative potkopale svrhu i efikasnost novog zakonodavstva, a samim tim i vladavinu prava“, izjavio je ambasador EU na Kosovu Aivo Orav 28. maja.

Razrešenje Keljmendija predložila je zamenica predsedavajućeg KPK-a Jehona Grantoli, nakon medijskih izveštaja da je tokom rata sarađivao sa srpskom sudijom Danicom Marinković, koja je masakr u Račku nazvala izmišljotinom.

„Svaka vaša odluka ne pogađa samo jedno ime, jedan predmet ili jedan mandat, već utiče na poverenje čitavog naroda, naročito imajući u vidu o čemu je ovde reč“, rekla je Grantoli prilikom podnošenja predloga za razrešenje Keljmendija, tvrdeći da je on „javno izražavao jednostrane stavove, uključujući izjave na sastancima Saveta i javna obraćanja medijima“.

U vezi sa masakrom u Račku, Keljmendi je ispitan od strane Specijalnog tužilaštva u svojstvu svedoka. Medijske navode je demantovao.

Politička dimenzija

Nedugo nakon razrešenja, član KPK-a Visar Krasnići izneo je optužbu da iza čitavog plana stoji glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Bljerim Isufaj, kojeg predsednica Vjosa Osmani odbija da imenuje.

Poslanica prethodnog saziva Skupštine, Ganimete Musliju iz Demokratske partije Kosova (PDK), reagovala je na ove optužbe, navodeći da je predsednica Osmani zadržala Keljmendija na funkciji, dok nije imenovala Isufaja zato što je on bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

„Besim Keljmendi, koji već tri godine obavlja funkciju vršioca dužnosti državnog glavnog tužioca, ostao je na toj poziciji zahvaljujući isključivo političkoj odluci predsednice Vjose Osmani. Ona je odbila da potpiše ukaz za Bljerima Isufaja, bivšeg borca OVK, i odlučila je da na čelu tužilaštva zadrži osobu sa spornom prošlošću u vezi sa Račkom“, izjavila je Musliju.

Osmani je, inače, izabrana za predsednicu u vreme kada je većinu u Skupštini imalo Pokret Samoopredeljenje (LVV), sa kojim je njena stranka „Guxo“ u koaliciji. Ona je izjavila da će analizirati „pokušaj razrešenja“ u saradnji sa međunarodnim saveznicima i dodala da se neće mešati u pravosuđe.

Tvrdnje člana Krasnićija o orkestraciji događaja unutar KPK-a demantovalo je i Specijalno tužilaštvo.

„Svaki pokušaj da se Specijalno tužilaštvo uključi u unutrašnje debate KPK-a nanosi štetu integritetu tužilačkog sistema. Glavni tužilac g. Bljerim Isufaj ostaje posvećen vršenju mandata na čelu Specijalnog tužilaštva, isključujući bilo kakve tvrdnje o obavljanju druge funkcije, što potvrđuje i imenovanje tužioca iz Kancelarije državnog glavnog tužioca na poziciju vršioca dužnosti državnog glavnog tužioca“, navedeno je u saopštenju.

Članica koja nije dobila „pečat“ KPK-a

Nakon imenovanja za vršioca dužnosti glavnog tužioca, Ćaljaj je obezbedio kvorum od šest članova na sednici KPK-a, na kojoj je glasano protiv izveštaja izborne komisije kojom je Eljza Bajrami-Kastrati proglašena pobednicom izbora za članicu Saveta. Ovakav razvoj događaja ranije je najavio Keljmendi, navodeći da deo članova ima za cilj da onemogući njen izbor.

Ove optužbe odbacili su Hajdaraj i drugi članovi KPK-a koji su glasali za razrešenje Keljmendija, navodeći da izbor Bajrami-Kastrati nije bio regularan i da je Pravilnik o izboru članova bio protivzakonit.

Ove tvrdnje je menadžerka programa u pokretu „FOL“, Burbuće Kastrati, ocenila kao neodržive.

„Način na koji se pokušalo odbacivanje tog izveštaja bio je krajnje nezakonit, jer je izveštaj bio čisto formalna procedura koja se predstavlja Savetu, budući da su odluku i glasove dali tužioci. Izbor i glasanje za novog člana Saveta, u ovom slučaju tužiteljke iz osnovnih tužilaštava, predstavlja isključivu volju tužilaca iz cele zemlje“, rekla je ona.

Pre odbacivanja izveštaja, predsedavajući Hajdaraj je spomenuo poruku „jednog tužioca upućenu glavnoj tužiteljki Peći“, u kojoj, prema njegovim rečima, pošiljalac tvrdi da je član Arian Gaši vršio uticaj da se glasa za „njegovu kandidatkinju“. Ta poruka je iskorišćena kao argument za odbijanje izveštaja.

Kastrati iz FOLj-a smatra da je čitanje poruke urađeno isključivo radi javnog utiska.

„Ako ste tužilac i imate dokaze da je kolega izvršio krivično delo, a vi to u poslednjem trenutku iznosite pred javnost i ne pokrećete postupak – to je zaista za žaljenje“, rekla je ona.

Tužilac koji je poslao poruku, Ramiz Bužalja (Buzhala), uputio je pismo Savetu, kritikujući čitanje poruke upućene glavnoj tužiteljki Ljumturije Vućetaj (Lumtirie Vuqetaj). Negirao je da ga je Gaši kontaktirao u vezi sa glasanjem.

„Da je bilo takvog zahteva ili eventualnog pritiska, slučaj bih prijavio nadležnim institucijama“, naveo je u pismu.

Pogledi ka sudovima

Tokom 2026. godine sudovi će odlučivati o tužbama protiv odluka Tužilačkog saveta. Vrhovni sud je već doneo odluku po tužbi tužiteljke Merite Kurtiši-Gaka, koja je osporila odbijanje KPK-a da razmotri njenu žalbu u vezi sa izbornim procesom za članicu Saveta. U tom slučaju, Vrhovni sud je utvrdio da prema izmenama Zakona o KPK-u žalbe nisu dozvoljene.

Na razmatranju je i Pravilnik o izboru članova tužilaca KPK-a, budući da je portal „Paparaci“ podneo tužbu sa zahtevom za njegovo poništavanje. Osnovni sud u Prištini usvojio je zahtev tužiteljke Bajrami-Kastrati, kojim je suspendovana odluka o odbijanju njenog izbora.

Portparolka Osnovnog suda, Mirljinda Gaši (Mirlinda Gashi), izjavila je da će slučaj biti razmatran po hitnom postupku.

„Sud je u vezi sa merom obezbeđenja odlučio u zakonskom roku, dok će se tužba razmatrati prioritetno i odluka o glavnoj stvari biće doneta u skladu sa članom 100, stav 11 Zakona br. 08/L-182 o upravnim sporovima“, rekla je ona.

Godina reforme

Mandat predsedavajućem KPK-a Ardijanu Hajdaraju, zamenici predsedavajućeg Jehoni Grantoli i članovima Arijani Šajkovci, Vetonu Šabaniju i Jovi Radoviću ističe 1. januara 2026. godine, kada stupaju na snagu izmene Zakona o KPK-u. Prema tom zakonu, broj članova Saveta smanjuje se sa 13 na 7.

Na početku godine u Savetu će biti pet članova – Arian Gaši, Dardan Vunić, Visar Krasnići, Miljot Krasnići i vršilac dužnosti glavnog tužioca Ćaljaj – što predstavlja minimum potreban za odlučivanje.

Od njih, specijalni tužilac Krasnići glasao je za razrešenje Keljmendija, Ćaljaj je izabran glasovima članova koji su prethodno birali Keljmendija, dok je Vunić bio protiv razrešenja Keljmendija, ali je omogućio kvorum za izbor Ćaljaja.

Sva dešavanja koja su obeležila rad KPK-a tokom 2025. godine, Burbuće Kastrati iz FOLj-a ocenila je kao „crnu mrlju“ za državu, ali je izrazila očekivanje veće odgovornosti unutar Saveta tokom 2026. godine.

„Verujem da će ovo biti poslednji trenutak za zatvaranje ovog ciklusa, koji je bio izuzetno netransparentan i bez odgovornosti, i da će od 1. januara, stupanjem na snagu zakona, započeti novo odlučivanje u KPK-u, bez dinamika kakve smo do sada viđali“, rekla je ona.

Korporativizam, koji je konstatovala i Venecijanska komisija, dugo je dominirao rukovođenjem KPK-a. Nadu da će se to promeniti u 2026. godini izrazio je i Šalja iz IKD-a.

„Nadam se da će članovi Tužilačkog saveta Kosova raditi na povećanju transparentnosti, odgovornosti i integriteta, principa koji ovom Savetu nedostaju više od jedne decenije, kako bi Tužilački savet Kosova postao institucija u koju javnost ima poverenje i koja doprinosi pitanjima od javnog interesa“, zaključio je Šalja.

Besim Keljmendi podneo zahtev za oslobađanje sa funkcije vršioca dužnosti glavnog tužioca Kosova