Borac OVK, političar, osumnjičeni: Pravne bitke Ramuša Haradinaja

Ramuš Haradinaj
Foto: EPA

Ramuš Haradinaj je od komandanta „Oslobodilačke vojske Kosova“ (OVK) došao do mesta premijera. Međutim, tužioci u Hagu po treći put prekidaju njegovu političku karijeru.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je, u neočekivanom obrtu događaja, u petak održao vanrednu pres-konferenciju na kojoj je objavio da podnosi ostavku jer ne može u isto vreme biti i premijer i osumnjičeni za ratne zločine.

„Čast premijera i države mora biti sačuvana i ja tu čast nikada neću ukaljati. Idem u Hag kao Ramuš Haradinaj“, izjavio je nakon što ga je na salušanje pozvalo Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu, koje sprovodi istrage o zločinima počinjenim tokom i nakon rata na Kosovu od početka 1998. do kraja 1999. godine.

Do sada su specijalizovani tužitelj Džek Smit i njegov tim saslušali desetine bivših pripadnika OVK. Od svih saslušanih, Haradinaj je osoba na najvišoj funkciji i jedini koji je podneo ostavku nakon što je u svojstvu osumnjičenog pozvan u Hag, gde će se pred tužiocima, kako se očekuje, pojaviti ove sedmice.

Za većinu kosovske političke elite Haradinajev potez je hrabar i plemenit, iako mnogi smatraju da je to taktički potez u cilju povećanja njegove popularnosti uoči vanrednih izbora koji će se verovatno održati na jesen.

Ali poziv za saslušanje Haradinaja nije iznenađenje, s obzirom na to da je on bio komandant OVK u oblastima gde su se desila ubistva, otmice i mučenja Srba, Roma i Albanaca, koji su smatrani političkim neprijateljima. Njegovo ime se nalazi u većini dokumenata, izveštaja i istraga koje su dovele do osnivanja Specijalizovanih veća Kosova, a koja će suditi osumnjičenima protiv kojih će Specijalizovano tužilaštvo podneti optužnice.

Haradinaj je izjavio da je njegov rat bio pravedan i častan. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) do sada je dva puta oslobađao Haradinaja optužbi za ratne zločine, što je za mnoge kosovske Albance jedan od ključnih razloga zašto ga ne treba procesuirati pred novim specijalnim sudom.

Slučaj sudskog deža vua

Nije prvi put da Haradinaj drži vanrednu pres-konferenciju kako bi saopštio da daje ostavku na mesto premijera nakon poziva da odgovori na navode o ratnim zločinima.

Dva puta hapšen na zahtev Srbije

Haradinaj je, osim što mu je dva puta suđeno pred MKSJ-em, dva puta i hapšen dok je putovao izvan Kosova, a na zahtev Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) Srbije.

Prvi put ga je, u junu 2015. godine, uhapsila slovenačka policija. Ubrzo je pušten nakon diplomatskog pritiska usled navoda da srpski tužioci ne mogu biti nepristrasni i da se na njih vrši politički pritisak.

Drugi put ga je uhapsila francuska granična policija u januaru 2017. godine. Haradinaj je u Francuskoj ostao do aprila, u kom periodu je razmatran zahtev Srbije za njegovo izručenje.

Međutim, francuski sud odbio je zahtev Srbije i pustio Haradinaja, navodeći slično obrazloženje kao i u slovenačkom slučaju.

Još 2005. godine, posle samo 100 dana na čelu Vlade, MKSJ je prekinuo Haradinajevu političku karijeru. Naime, 4. marta 2005. godine, Haški tribunal je podneo optužnicu protiv Haradinaja i dvojice njegovih bivših saboraca, Idriza Baljaja i Ljahija Brahimaja. Haradinaj je dao ostavku i dobrovoljno se predao.

U aprilu 2008. godine, MKSJ ga je oslobodio optužbi za mučenja, ubistava, silovanja i deportacije. Vratio se na Kosovo gde je dočekan kao heroj. „Ramuš, Ramuš, Ramuš!”, skandirali su okupljeni na prištinskom aerodromu.

U uvodu svoje presude, Veće MKSJ-a je naglasilo da iako je dobilo dokaze saslušavanjem gotovo stotinu svedoka „Veće se suočilo sa znatnim poteškoćama u pribavljanju iskaza velikog broja tih svedoka”.

Mnogi svedoci naveli su strah kao značajan razlog za svoje nepojavljivanje pred sudom, a presuda je ostavila snažan utisak da je suđenje održano u atmosferi u kojoj su se svedoci osećali nesigurno.

U julu 2010. godine Žalbeno veće MKSJ-a delimično je ukinulo oslobađajuću presudu Haradinaju i naložilo delimično ponavljanje suđenja, nakon što je tužilaštvo uverilo sudiju za žalbeni postupak da nije imalo dovoljno vremena da sasluša dva ključna svedoka.

Međutim, ishod je ponovo bio u korist Haradinaja i druga dva komandanta OVK i oni su u novembru 2012. godine oslobođeni.

„Svedoci se plaše da govore“

Prema bivšoj tužiteljki Haškog tribunala, Karli del Ponte, „istraga koja se vodila protiv boraca OVK je ispala više frustrirajuća nego sve istrage koje je vodio MKSJ“.

Haradinajeva optužnica je takođe došla u poslednjem trenutku za tužioce MKSJ-a – njihov mandat za podizanje optužnica se primicao kraju, a dokazi koje su prikupili nisu ispunjavali standarde suda, posebno nakon što su brojni svedoci povukli svoja svedočenja. Na kraju, Haradinaj i druga dva komandanta optuženi su samo za zločine koji su navodno počinjeni od 1. marta do 30. septembra 1998. godine.

U optužnici se navodi da su posle 24. marta 1998. snage OVK pod komandom i kontrolom Ramuša Haradinaja organizovale vojnu kampanju preuzimanja kontrole nad područjem između Glođana i Dečana, konkretno nad selima Dubrava, Rznić, Ratiš i Dašinovac, kako bi Srbe isterale iz sela u kojima su živeli.

U optužnici je takođe navedeno da su snage OVK pod komandom i kontrolom Haradinaja, uključujući i „Crne orlove” koji su bili pod direktnom komandom Idriza Balaja, zlostavljale, tukle i na druge načine terale civile Srbe i kosovske Rome/Egipćane iz tih sela, a mnoge civile Srbe i kosovske Rome/Egipćane koji bi ostali ili odbili da napuste svoje domove ubijale, nakon čega su nastavile sa sličnim napadima na civile Srbe, kosovske Albance, Rome/Egipćane i druge.

Prema navodima optužnice, sredinom maja 1998. godine osnovan je improvizovani zatočenički centar. Tokom zatočenja, zatočenici su dobijali veoma malo hrane ili vode, redovno su premlaćivani i podvrgavani drugim oblicima fizičkog maltretiranja, a uskraćivana im je i lekarska pomoć zbog zadobijenih povreda. Jedan broj zarobljenika u zatočeničkom objektu Jablanica je umro usled zadobijenih povreda ili je pogubljen po naređenju optuženih.

Međutim, dokazi koje je iznelo tužilaštvo nisu uverili sudije.

Većina navoda koje Del Ponte nije stavila u optužnice, objavljeni su u njenoj knjizi „Gospođa tužiteljka“ iz 2009. godine, u kojoj je napisala da su se „svedoci toliko bojali i bili uplašeni, da čak nisu smeli da govore o prisustvu OVK u nekim oblastima, a kamoli da pomenu stvarne zločine“.

Osim o zastrašivanju svedoka, Del Ponte u knjizi govori i da su bivši vrhovni komandanti Kosova odgovorni za posleratno nasilje, te da su se otmice odvijale pod njihovim nadzorom. Ona je kao dokaze navela izveštaje misije UN na Kosovu – UNMIK, svedoke, diplomate i novinare.

Ona otkriva da su timovi MKSJ-a i UN-a otputovali u Albaniju gde su se dogodile otmice i vršena mučenja, i prikupili dokaze koje je sud kasnije, nakon što je istraga odbačena, uništio.

Nakon što je njena knjiga objavljena, Savet Evrope je osnovao tim na čelu sa izvestiocem Dikom Martijem, koji je 2011. objavio izveštaj u kom se navodi da dokazi sve više ukazuju da su grupe, uključujući i više gerilaca OVK, bile deo kriminalnih mreža, detaljno opisujući kršenja ljudskih prava od strane elemenata povezanih sa OVK, kao i „veza“ između elemenata OVK i organizovanog kriminala.

Posle ovoga je EU formirala radnu grupu koja je sprovela trogodišnju istragu o navodima u Martijevom izveštaju, i koja je pripremila svoj izveštaj u kom se navodi da postoje dokazi za procesuiranje neimenovanih visokih zvaničnika OVK za zločine protiv čovečnosti, uključujući otmice i ubistva počinjena nakon sukoba iz 1999. godine.

Ovi nalazi pružili su osnovu za istrage i potencijalno procesuiranje pred Specijalizovanim većima Kosova. Prema spekulacijama, Haradinaj bi mogao biti jedan od bivših pripadnika OVK koji će biti optužen.

Od linije fronta do sudnice

Haradinaj i drugi kosovski političari i stručnjaci često tvrde da bi on, da je bio odgovoran za ratne zločine, bio osuđen od strane MKSJ-a, te navode pravilo non bis in idem – pravni izraz koji znači da se sudski postupak ne može pokrenuti dva puta za isto delo.

Međutim, raspon zločina za koje je Haradinaju suđeno pred Haškim tribunalom je znatno uži u odnosu na mandat koji sada imaju Specijalizovana veća. Predmet koji se vodio pred MKSJ-em bio je fokusiran na period od šest meseci 1998. godine i na specifičan region u zapadnom Kosovu.

Gledajući zakon i dokumenta koja su vodila do formiranja Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu, vidi se da je period istrage Specijalizovanog tužilaštva duži, odnosno da iznosi dve godine, a obuhvata i šire razmere kampanje nasilja, otmica, mučenja i ubijanja Srba, Roma i Albanaca, čak i u posleratnim mesecima.

U proleće 1998. godine OVK je imala Glavni štab, ali nijedan vrhovni komandant nije identifikovan kao osoba koja daje naređenja. Svako operativno područje OVK na Kosovu delovalo je nezavisno od višeg komandnog autoriteta.

Haradinaj je bio jedan od najnezavisnijih komandanata različitih operativnih „zona“ OVK. On je svoje vojne operacije vodio u Glođanima gde se nalazilo njegovo porodično imanje koje je postalo štab OVK za operativnu zonu Dukađin. Do kraja juna 1998. godine, on je proširio svoju kontrolu na susedne opštine Peć, Istok i Klinu.

Haški tužioci su do sada uspevali da u tajnosti drže zločine za koje će podneti optužnice. Od prošle godine do danas, oni su razgovarali sa više od 35 bivših pripadnika OVK. Većina njih se spominje, u vezi sa navodnim prekršajima, u nekoliko dokumenata UN-a i nezavisnih izveštaja, kako organizacija za ljudska prava, tako i međunarodnih posmatrača, te diplomatskih depeša i drugih izvora koje je Dik Marti koristio tokom pisanja svog izveštaja za Savet Evrope.

Prema jednom od ovih dokumenata, memorandumu UNMIK-a iz 2003. godine koji je poslat MKSJ-u, a koji je kasnije doveo do istrage o Haradinaju i njegovim saborcima, Haradinaj je „dao stroge naredbe svim lokalnim komandantima da mu podnesu izveštaj ukoliko uhapse Srbe”.

Njegovi lokalni komandanti, prema tom memorandumu, bili su operativni u oblastima oko Peći, Prizrena, Suve Reke i Orahovca, a vodili su i logor Tropoja u Albaniji.

U memorandumu UNMIK-a je, na osnovu razgovora sa insajderima, stajalo da su mnoge osobe kidnapovane od strane Haradinajevih komandanata poslate u logore u Albaniji. U ovom dokumentu spominje se Naim Maloku, sadašnji Haradinajev savetnik, koga su haški tužioci takođe pozvali na saslušanje.

Potraga za mnogim žrtvama spomenutim u memorandumu i danas traje, a 400 osoba nealbanske nacionalnosti se još uvek vode kao nestale. Potraga za njihovim posmrtnim ostatcima ili mogućim masovnim grobnicama na području oko logora OVK u Albaniji nikada nije sprovedena, jer Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, Euleks, nikada nije imala ovlašćenje da sprovodi iskopavanja u toj oblasti, za razliku od Specijalizovanih veća.

Sudije Euleka su 2013. osudile bivše pripadnike OVK, Sabita Gecija, Rizu Aliju, Hakiju Hajdarija, Šabana Hotija i Salija Redžepija, za zlostavljanje civilnih zatvorenika u logorima OVK-a u Kuksu i Čahanu u Albaniji.

Prema zakonu kojim su Specijalizovana veća formirana, tužilaštvo se može osloniti na sudsku praksu i dokaze koje su prikupili drugi sudovi protiv bivših zvaničnika OVK – uključujući MKSJ, Euleks i UNMIK, iako će oni morati, tamo gde nisu uspeli njihovi prethodnici, da ulože puno više napora kako bi izgradili uspešne slučajeve.

Poziv Haradinaju može prekinuti njegovu političku karijeru, ali da li će se on pojaviti na sudu kao optuženi ili kao svedok, ostaje da se vidi.

BIRN

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.