Poslanik Demokratske partije Kosova, Artan Behrami, kritikovao je Specijalni sud u Hagu, navodeći da, kako smatra, odstupa od mandata koji mu je dodelila Skupština Kosova.
On je tokom sednice u Skupštini zatražio da se na objašnjenje pozove predsednica Specijalnog suda, Ekaterina Trendafilova, te je zatražio podršku svih poslaničkih grupa.
Behrami je naveo da je Skupština ranije usvojila rezoluciju kojom su izražene zabrinutosti zbog, kako je rekao, kršenja prava bivših pripadnika OVK koji se nalaze u Hagu, ali da je odgovor suda bio „kratak i bez sadržaja“.
„Ovo je prva komunikacija ovog suda sa nama. Specijalni sud odstupa od mandata koji mu je ova Skupština dala“, rekao je on, prenosi Koha.
On je takođe, kako se navodi, spomenuo izjave kosovskog ministra spoljnih poslova Gljauka Konjufce u Savetu bezbednosti UN, navodeći da, ukoliko se to pitanje pokreće na tom nivou, i Skupština treba da reaguje.
Behrami je pozvao poslanike da podrže inicijativu za hitno objašnjenje od strane predsednice Specijalnog suda, kao i razmatranje uloge Euleksa u ovom procesu.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011. Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Rezolucija
Podsetimo, kosovska skupština usvojila je 10. aprila „Rezoluciju o zaštiti istorijske istine o ratu na Kosovu 1998–1999“. Dokument sadrži 17 tačaka kojima se, između ostalog, institucije obavezuju na dokumentovanje i istraživanje ratnih zločina, kako se navodi, počinjenih tokom rata na Kosovu.
A jedna od tačaka rezolucije podržava pripreme za tužbu protiv Srbije za „genocid na Kosovu“.
Rezolucijom se pozivaju pravosudne institucije da nastave rad na istragama i procesuiranju ratnih zločina, kao i druge institucije da prikupljaju i arhiviraju materijale, svedočenja i dokaze u vezi sa ratom na Kosovu 1998–1999. Takođe se osuđuju svi pokušaji, kako se navodi u tekstu, iskrivljavanja ili relativizacije događaja iz 1998–1999, kao i inicijative koje se ocenjuju kao netačne ili tendenciozne u prikazu ovih događaja.
Dokumentom se, između ostalog, podržavaju i pripreme za eventualne međunarodne pravne postupke, kao i najava mogućih zakonskih izmena koje bi se odnosile na sankcionisanje negiranja ili minimiziranja ratnih zločina. Rezolucija predviđa i obaveze institucija u vezi sa javnim događajima, izložbama i publikacijama koje se odnose na period rata, uz naglasak da one treba da budu zasnovane na, kako se navodi, verifikovanim i potvrđenim izvorima. Takođe se pozivaju institucije, akademska zajednica, civilno društvo i građani da doprinesu dokumentovanju ratnog perioda na Kosovu, što je u poslednjih nekoliko godina posebno intezivirano.
Kosovska skupština usvojila je Rezoluciju o „istini o ratu na Kosovu“
Podsetimo, Haško tužilaštvo 9. februara zatražilo je kaznu od po 45 godina zatvora za bivše vođe OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, optužene za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99.
Presuda bi trebalo bi da bude izrečena u roku od 90 dana.
Ako sudijama bude potrebno više vremena, rok za izricanje presude može biti produžen za 60 dana.
Tužilaštvo zatražilo po 45 godina zatvora za Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
