Albanski poslanik tražio formiranje istražne komisije o zatvorima OVK na severu Albanije

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)

Optužnice protiv dela lidera OVK od strane Specijalizovanih veća u Hagu ponovo su pokrenule navode o postojanju zatvora ove vojske na albanskoj teritoriji, odnosno u Kukešu i u selu Cahan i Hasit, lokacijama na granici sa Kosovom.

Predsedavajući parlamentarne grupe socijalista Taulant Bala (Balla), je tokom nedavnih rasprava o Izveštaju Dika Martija, zatražio uspostavljanje posebne parlamentarne komisije, na osnovu člana 77. tačka 1. Ustava Republike Albanije i člana 24. Poslovnika o radu Skupštine.

„Na osnovu nedavnih debata u medijima i šire o veoma važnom pitanju za javno mnjenje, kako domaće tako i inostrano, u vezi sa Izveštajem Dika Martija, predstavljenom Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE), na kojoj je odobrena Rezolucija 1782 (2011) PSSE ‘Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu’. Proces je pokrenut predlogom za rezoluciju od 15.04.2008, koji je podneo tadašnji član PSSE Konstantin Kosačov, predstavnik Ruske Federacije, Evropske demokratske grupe, citirajući: beleške ovog izveštaja o ulozi nekih lidera Oslobodilačke vojske Kosova u borbi za oslobođenje Kosova “, stoji u zahtevu predsedavajućeg socijalističke parlamentarne grupe Taulanta Bale, upućenom Skupštini Albanije.

Ovom komisijom, prema njegovim rečima, treba razjasniti detalje o istragama u vezi sa navodima o nehumanom postupanju i ilegalnoj trgovini ljudskim organima. Ova inicijativa Taulanta Bale dolazi nakon navoda u javnosti o doprinosu Ljuljzima Baše (Lulzim Basha) u sastavljanju dosijea protiv boraca OVK od koga Bala sada traži objašnjenje.

„Ljuljzim Baša duguje odgovor Albancima u Albaniji, na Kosovu i drugde, mora da razjasni svoju vrlo sumnjivu i podmuklu ulogu u vezi sa istragom o ratu OVK, kao i u vezi sa takozvanim „zatvorima OVK“ u Albaniji. Uveren sam da on neće izvršiti ovu obavezu, ali barem treba da odgovori demokratama, koje bi trebalo da znaju ulogu svog de jure predsednika u ovoj antinacionalnoj maškaradi, gde se žrtve srpskog genocida tretiraju kao zločinci i gde se oslobodilački rat optužuje za ratne zločine“, napisao je u utorak na Fejsbuku Taulant Bala.

Mediji u Albaniji intervjuisali su 2010. stručnjaka UN-a Hoze Pabla Barajbara (Jose-Pablo Baraybar), koji je naznačio da je u Albaniju ušao kao turista, a da je u Kukeš, kada je tražio zatvore OVK, otišao zajedno sa Ljuljzimom Bašom. Na osnovu optužnice pročitane u ponedeljak u Hagu protiv Hašima Tačija i u utorak protiv Kadrija Veselija, navodi se da su ovi zločini počinjeni ne samo na nekim lokacijama na Kosovu, već i u Albaniji, u mestima koja se nazivaju zatvorima OVK na severu Albanije, za koje su godinama optuživani Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi, Jakup Krasnići itd., kojima se trenutno sudi u Hagu.

Još jedna debata pokrenula se na albanskoj političkoj sceni, jer je premijer Edi Rama nekoliko puta javno pitao Saljija Berišu i Iljira Metu zašto su glasali za Izveštaj Dika Martija u Savetu Evrope. Reakcijom na Tviteru, šef vlade Edi Rama sugeriše da se Beogradu taj izveštaj nije svideo, optužujući lidera demokrata Bašu da je u ime Dika Martija saslušavao Albance.

„Ljuljzime! Odgovarajte zbog činjenice da ste bili sa peruanskim lekarom prilikom pravljenja izveštaja za Žutu kuću! Recite mi šta mislite o glasanju PD-LSI za Izveštaj Dika Martija“, napisao je Rama na Tviteru.

Rama je reagovao na ovo pitanje i ranije, kada je pitao predsednika Iljira Metu o njegovom stavu o ovom izveštaju i zašto je glasao za njega.

„Iljire, možeš li da kažeš Albancima zašto si glasao za Izveštaj Dika Martija, zajedno sa Salijem, kada smo mi glasali protiv? A ti, Ljuljzime, možeš li da objasniš koje si dokaze pripremio za izveštaj o Žutoj kući zajedno sa peruanskim lekarom koji potvrđuje da ste zajedno sa njim prikupljali dokaze“, upitao je Rama.

U januaru 2011. godine, o izveštaju bivšeg švajcarskog tužioca Dika Martija raspravljalo se u Generalnoj skupštini Saveta Evrope. Albanska delegacija u Skupštini Saveta Evrope glasala je za rezoluciju, dok je Salji Beriša bio premijer, a Iljir Meta potpredsednik vlade. Konkretno, albansku delegaciju u ovoj skupštini činili su premijer Salji Beriša, potpredsednik vlade Iljir Rusmalji (Rusmali), kao i dva opoziciona poslanika, Damian Điknuri (Gjiknuri) i Špetim (Shpetim) Idrizi. Prema izveštaju o glasanju za rezoluciju Dika Martija, predstavnik Berišine vlade Iljir Rusmalji glasao je za izveštaj, dok su Špetim Idrizi i Damian Điknuri bili među poslanicima koji su glasali protiv. Na kraju debate, 169 je glasalo za rezoluciju, dok je osam poslanika glasalo protiv.

S druge strane, opozicija je pojasnila da prethodna vlada nikada nije glasala za Izveštaj Dika Martija, već za rezoluciju kojom se traži istraga o pitanjima pokrenutim u tom izveštaju koja inkriminišu OVK.

Bivši predsednik Kosova, Hašim Tači, pojavio se u ponedeljak pred Specijalizovanim većima. Tači je zajedno sa Kadrijem Veselijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, prema optužnici koju je objavio Specijal, davao uputstva i naredbe u vezi sa svojim protivnicima, ali, navodi se i da su lično učestvovali u zastrašivanju, zlostavljanju i pritvaranju protivnika.

Pored lokacija koje se prema optužnici nalaze na teritoriji Kosova, dve od njih su identifikovane na teritoriji Albanije, i to jedna u Kukešu i jedna u mestu Cahan i Hasit. Selo Cahan je uključeno u Izveštaj švajcarskog poslanika Dika Martija, gde su prema njegovim tvrdnjama u ovom selu, ali i gradu Kukeš postojali kampovi OVK u kojima su maltretirani građani Kosova za koje se sumnja da su saradnici srpskog režima.

Američki tužilac u EULEX-u Robert Din (Dean) podigao je optužnice za ratne zločine protiv Sabita Gecija, Rize Aljija, Hakija Hajdarija i Šabana Hodže. Geci, Aljia, Hajdari i Hodža su optuženi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u dva logora OVK u Albaniji, jednom u Kukešu, a drugom u selu Cahan. Prema optužnici, Geci, Aljia i Hajdari optuženi su da su pritvarali Kosovare koji su bežali od sukoba i koji su osumnjičeni za saradnju sa srpskim režimom ili za politička stavove koji su bili u suprotnosti sa onima koje je zastupao OVK.

U međuvremenu, pretresno veće sastavljeno od EULEX-a i lokalnih sudija, nakon nekoliko sudskih saslušanja i nakon saslušanja velikog broja zaštićenih svedoka, koji su tokom rata bili držani u logorima u Kukešu i Cahanu , osudilo je u Osnovnom sudu u Mitrovici Gecija, Aljija, Hajdarija i Hodžu za krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“.

Sabit Geci osuđen je na 15 godina zatvora, Riza Aljija na 12 godina, Haki Hajdari na 6 i Šaban Hodža na 7 godina.

Međutim, optužbe za zlostavljanja u Cahanu, Hasitu i u Kukešu, postoje i kada su i pitanju Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Povezani članci:

Vukčević: Očekujem osuđujuću presudu protiv Tačija

Rama optužio Metu, Berišu i Bašu da su podržali optužbe Dika Martija protiv članova OVK

Top Channel: Specijalizovano tužilaštvo hapsiće i u Albaniji