Samo kvalitetni mediji zaslužuju da se nazovu slobodnim medijima. Ideal kojem novinari treba da teže jeste da postoji društvo dobro informisanih pojedinaca koji su svesni svojih prava i obaveza, koji umeju da "racionalizuju kontekst" i koji su sposobni da donesu "dobro obaveštene odluke". Bez dobro informisanih pojedinaca, ne može se razgovarati o postojanju funkcionalne demokratije. Na Kosovu je skoro nemoguće naći u potpunosti slobodne medije. Mediji su u veoma teškom položaju na Kosovu, i oni koji izveštavaju na srpskom i oni na albanskom, pre svega usled finansijskih problema, uticaja politike. Politički i ekonomski centri moći zloupotrebljavaju medije na Kosovu. Ipak, mediji na srpskom, na Kosovu su slobodniji od medija u centralnoj Srbiji. Ovo su neke od ključnih poruka sa ovonedeljne debate "Zašto je sloboda medija važna za demokratiju", koju je u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, pred predstavnicima civilnog društva i pojedinim političkim strankama, organizovao OEBS. Panelisti – hrvatski novinar Davor Glavaš, predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić i predsednik kosovskog udruženja novinara Zekirja Šabani, zajednički su zaključili da će pritisaka na novinare uvek biti – cenzure, kao i autocenzure koja predstavlja poseban problem, ali da se novinari tome mogu odupreti solidarnošću, elementima samoregulacije i zaštitom sopstvene profesije unutar društvenog sistema, kao što je i inicijativa koju će uskoro pokrenuti dva novinarska udruženja na Kosovu – da se napad na novinara tretira kao napad na lice na dužnosti.
|
Samo kvalitetni mediji zaslužuju da se nazovu slobodnim. U Hrvatskoj mediji oslobođeni PDV Kao deo samoregulacije novinarske profesije Glavaš je naveo hrvatske medije koji su se izborili da stopu PDV od 25% smanje na 5%. Utemeljenje za to Glavaš vidi u tome što se i novinarska informacija treba smatrati "robom od posebnog značaja", uz borbu za kvalitet u medijima. On smatra da se bez dobro informisanih pojedinaca ne može govoriti o funkcionalnoj demokratiji. Sa druge strane, samo mediji mogu i moraju da imaju kontrolnu ulogu, a bez slobodnog pristupa informacijama te funkcionalne demokratije ne može biti. |
"Problemi kršenja elementarnih etičkih principa medijske profesije nisu karakteristični samo za tranziciona društva, već i za današnje zemlje i regione u svetu sa mnogo razvijenijim demokratijama i puno razvijenijom medijskom sredinom. Dovoljno je pogledati na koji način neki od vodećih medija izveštavaju o izbegličkoj krizi. U tim tekstovima i izveštajima nalazim jako puno elemenata govora mržnje i to čak iz onih sredina u kojima ne biste to očekivali na prvu loptu, da tako kažem," rekao je Glavaš.
"Svakako da ne može biti demokratije bez slobode medija. Jer koji je nekakav ideal kojem mi kao novinari treba da težimo? Tome da konačno imamo društvo dobro informisanih pojedinaca, dakle da imamo društvo pojedinaca koji su svesni svojih prava i obaveza, koji znaju šta se događa oko njih i koji su sposobni da donesu ono što mi nazivamo – dobro obaveštene odluke, koji su u stanju iz konteksta u kojem žive da racionalizuju taj kontekst i donesu racionalne odluke," naglasio je dalje Glavaš.
|
Glavaš: U biti politike i političara je stalni pritisak na medije "Mediji treba da budu svesni da će u svakom trenutku uvek bili izloženi nekoj vrsti pritiska. Naprosto je u biti politike i političara da kontrolišu medije, to je u njihovom mindset-u. Da li će taj pritisak biti otvoren ili ne, to nije ni bitno. Na koji način će se suprotstaviti tome? Nema nekog univerzalnog rešenja, ali neki nivo profesionalne saradnje među novinarima mora da postoji. Drago mi je da čujem da će dve novinarske organizacije potpisati dogovor o zajedničkoj saradnji. Ako postoji jasan slučaj kršenja slobode medija, individualni slučaj napada ili pretnje na novinara, jako je bitna solidarnost. Pitanje odbrane medija i vrednosti medija je univerzalna, bez obzira da li ste srpski ili albanski novinar, samo ako se zajedno ide u odbranu profesije, onda se može očekivati neka vrsta podrške. Ako ništa drugo, političari će razmisliti u tom slučaju pre nego da napadnu." |
Mediji moraju imati tu funkciju, da u svakom trenutku, na svakom mestu, bez obzira da li se radilo na nivou jednog grada opštine, ili države, da su mediji ti koji će imati ulogu da kontrolišu u svakom trenutku da li bilo koja osoba kojoj ste poverili mandat da donosi odluke u našem interesu – da ta osoba zaista donosi odluke u našem interesu, to jest da li su to odluke zaista u našem interesu. Bez slobodnog pristupa informacijama, te funkcionalne demokratije ne može biti," kaže Glavaš.
Ničić: Ogromna želja političara i vlasti ovde da kontrolišu medije
Najopasnije je zloupotreba medija koju vrše politički i ekonomski centri moći, rekao je prvi čovek Društva novinara Kosova i Metohije.
"Ovde postoji ogromna želja političara i vlasti da kontrolišu medije i da gospodare medijskim prostorom i to im nekako polazi za rukom, pre svega kroz medije čiji su oni osnivači, kao što su javni servisi – RTS i RTK – to su dve radio stanice i dve televizije. Sa druge strane, najlakše je da političari naprave internet portal, a znamo da 80 odsto stanovništva na Kosovu koristi Internet," kaže Ničić, smatrajući da su za političare portali najlakši način kako da sebe promovišu, ali i društvene mreže.
"Kod nas nije regulisano pitanje portala i zato je to najlakši način kako političari promovišu sebe, da ne govorim o društvenim mrežama – gde mogu sebe da promovišu i pričaju koliko god hoće," dodao je Ničić.
Ničić je objasnio strukturu medija koji izveštavaju na srpskom na Kosovu i Metohiji, govoreći o problemima ovih medija, kao i o njihovim slabostima. Pored dva javna servisa "pri državnom sistemu", postoje domaći i međunarodni dopisnici i u treću grupu spadaju "mali lokalni i regionalni mediji". Kada su u pitanju mediji koji se finansiraju iz budžeta iz prve kategorije, Ničić dodaje da ovi mediji imaju finansijska sredstva, osoblje i tehniku. "Sad, pitanje je zašto ne rade," dodao je. Po njegovom mišljenju, u najtežoj situaciji nalaze se manji lokalni i regionalni mediji koji se finansiraju projektno, najčešće od manjih donacija – "od danas do sutra", kako Ničić navodi.
|
Uskoro potpisivanje memoranduma o saradnji između albanskih i srpskih novinara Društvo novinara Kosova i Metohije i Udruženje novinara Kosova potpisaće ovog meseca memorandum o saradnji, koji za cilj ima poboljšanje položaja novinara na KiM-u. Jedna od prvih zajedničkih aktivnosti biće upravo pokretanje inicijative da se zakonski reguliše status novinara, odnosno da se napadi na novinare tretiraju kao napadi na lica koja vrše posao od javnog značaja. "Delimo slične probleme i imamo istu muku. Hoćemo da malo poboljšamo tu saradnju iako saradnja nikad nije ni prestajala. Mi smo svih ovih godina bili u kontaktu sa našim kolegama Albancima, razmenjivali informacije, kontakte, materijale, ali naravno, to sve može da se poboljša. Planiramo i da zajednički apliciramo za projekte kod međunarodnih donatora, jer je ovo jedini sporazum koji može biti potpisan između Srba i Albanaca bez ikakvih posrednika. Seli smo, dogovorili se i nadam se da ćemo to uraditi sad tokom ovog meseca," rekao je Ničić. |
"Ono što mene nervira ponekad kod svih tih medija jeste to što se previše politizuju stvari. Nije bitna samo politika, a to je glavna tema, dok te socijalne i ekonomske teme sa kojima se građani skoro svakodnevno suočavaju, zaostaju," ocenio je Ničić.
Sloboda govora srpskih medija na KiM-u veća nego u centralnoj Srbiji. Mediji su skupe igračke i ne možete sa malim projektima da radite velike istraživačke priče
Ničić je uporedio slobodu govora na srpskim medijima na KiM-u i u centralnoj Srbiji, naglašavajući da kod lokalnih srpskih medija ovde, postoji sloboda govora zato što ovi novinari "nisu osetili neslobodu" samo zato što se oni ne bave "velikim temama".
"Sve se svelo na – rekao ovaj ovo, onaj ono. Istraživačko novinarstvo kao i da ne postoji, a i kada započnemo neku takvu temu, mi je nikada ne završimo do kraja. Mediji su skupe igračke, 95 odsto medija opstaje finansiranjem iz sitnih projekata, osim državnih medija koje sam naveo, tako da vi ne možete sa malim projektima od desetak hiljada evra da se bavite istraživačkim pričama od mesec dva i tri," naglasio je Ničić.
Još jedan razlog zašto su srpski mediji u odnosu na centralnu Srbiju slobodniji, po Ničićevom mišljenju je i taj što ekonomski centri ne mogu da utiču na srpske medije jer takvi centri ne postoje na Kosovu.
"Nijedan medij ne može ni dva dana da opstane od marketinga. U tom smislu mi smo slobodni sem ovih medija koji se finansiraju iz budžeta jer oni imaju i sredstava i tehniku i ljude da rade, sad je pitanje zašto ne rade.
Šabani: Novinari na Kosovu u nezavidnoj situaciji
Predsednik kosovske asocijacije novinara Zekirja Šabani naveo je da je skoro nemoguće naći u potpunosti slobodne medije, naročito na Kosovu, te da su novinari u nezavidnoj situaciji.
"Ovde živimo i vidimo teškoće uslova za rad novinara. Vidimo da puno novinara radi bez ugovora, da imaju probleme sa finansijama i da ima mnogo interesnih grupa koje hoće da kontrolišu medije i u toj situaciji vidim da je mnogo medija svoju uređivačku politiku prepustilo tim interesnim grupama," naveo je Šabani. On je dodao da i na takav paradoksalan način, mediji doprinose razvoju demokratije," ali ne na način na koji bi mediji trebalo to da rade," već to rade lideri za koje ti mediji rade. Šabani veruje da je povećanje broja online medija jedan od načina širenja medijskog uticaja. Tzv. stari mediji – radio i televizija se prevazilaze, a medijski prostor i definitivno se preseljava na Internet. Šabani se slaže da je u takvoj situaciji potrebno urediti novostvoreni medijski prostor, ali kroz već postojeću zakonsku regulativu.
Govoreći o pritiscima sa kojima se novinari suočavaju u svom radu, Šabani navodi da se tokom, ili pre izborne kampanje, otvaraju i mediji koji su pod kontrolom političkih partija i lidera.
"Mediji i političari će se uvek boriti jedni sa drugima i to će uvek tako biti. Kada se organizuju izbori, vi uvek tada imate medije koji se tada otvaraju tokom izborne kampanje," rekao je Šabani.
Poseban vid izazova za slobodu medija jeste i nedostatak finansijskih sredstava, Šabani se složio sa prethodnikom u debati Budimirom Ničićem, dodavši da su kao takvi lakši za "plen" .
Teška budućnost za novinarstvo na Kosovu: politički pritisci, finansijski problemi, novinari koji ne znaju da rade svoj posao
"Kosovo nije više na agendi. Novinari su sve manje plaćeni, rade bez ugovora i mediji tako postaju sve više deo političkih partija i biznismena, ne zato što ne žele da budu nezavisni, ili ne znaju dovoljno novinarski posao, već ovu vrstu, da tako kažem, časnog novinarstva, uvode u biznis, a najgore je da studenti koji tek izlaze sa fakulteta i treba da postanu novinari, misle da tako treba," naglasio je Šabani.
Šabani veruje da "univerziteti i fakulteti ubijaju novinarstvo" na Kosovu, zato što oni ne pripremaju studente za posao koji ih očekuje.
"Imamo situaciju u kojoj se na medije vrši politički pritisak, sa finansijskim problemima koje imaju i novinarima koji ne znaju svoj posao. Zamislite na šta će ličiti budućnost novinarstva," naglasio je Šabani.
Šabani i Ničić su na kraju izneli statistiku napada na novinare. Što se tiče statistike kosovskog udruženja, prošle godine registrovano je 27 slučajeva pretnji i napada, dok je u toku ove godine već 14 takvih. Prema DNKiM, bilo je šest napada na srpske novinare i jedna pretnja preko društvenih mreža. Ničić je podsetio i na ubistvo i nestanak devetoro novinara tokom kasnih devedesetih, među kojima su i dva albanska novinara.
"Postaje sve gore i gore o čemu govore i međunarodni izveštaji – da nismo ni blizu slobodnih medija. Iz godine u godinu idemo dole," zaključio je na kraju Šabani.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
