„Potrebna nam je evropska brigada pod komandom predsednika Zelenskog, koja će se boriti protiv ruske agresije dok ne pobedi. Ništa manje od pobede ne može omogućiti mir“, poručio je danas kosovski premijer Aljbin Kurti na Pariskom mirovnom forumu. Govoreći na panelu o obnovi društava nakon ratova, osvrnuo se i na međunarodno krivično pravosuđe i poslednje događaje u Hagu, poručivši da nezadovoljstvo presudom treba pretočiti u žalbu i nastavak zalaganja za pravdu. Predstavljajući iskustva Kosova nakon 1999. godine, govorio je o obnovi, stradalima, raseljenima i žrtvama seksualnog nasilja, pripisujući odgovornost za ratna stradanja i ovog puta „genocidnoj kampanji Miloševićeve Srbije“, uz ponavljanje svoje ocene da su ratu prethodili „aparthejd“ i sistematska represija.
U Parizu se 10. i 11. novembra održava godišnji Mirovni forum, a Kurti je danas učestvovao na panelu „Kako obezbediti trajan mir: Obnova društava posle rata“. Njegov sagovornik bio je guverner Razvojne banke Saveta Evrope Karlo Montičeli. Razgovor je bio posvećen iskustvima društava pogođenih ratovima, posleratnoj obnovi, tranzicionoj pravdi i uslovima potrebnim za dugoročni mir.
Iako su u središtu razgovora bila iskustva posleratnih društava, Kurti je izneo i konkretan predlog o vojnom angažovanju evropskih zemalja u Ukrajini, dok se u završnici panela osvrnuo na međunarodno krivično pravosuđe i poslednje događaje u Hagu.
„Ukrajini je potrebna pobeda, ništa manje od toga“
Jedna od najupadljivijih Kurtijevih izjava usledila je pri kraju panela, kada je iz publike postavljeno pitanje o obnovi Ukrajine dok ruski napadi još traju.
Kurti je poručio da je odbrana Ukrajine evropska odgovornost i založio se za direktnije vojno angažovanje.
„Mislim da je Ukrajina evropski zadatak. U Evropi nam je potrebna evropska brigada pod komandom predsednika Zelenskog, koja će se boriti protiv ruske agresije dok ne pobedi. Ništa manje od pobede ne može omogućiti mir“, rekao je.
Na pitanje kako obnavljati infrastrukturu ako postoji opasnost da ponovo bude uništena, odgovorio je:
„Naravno da treba obnavljati. Očigledno je da će oni to ponovo uništavati, ali onaj ko stane – gubi.“
Govoreći o uslovima za trajni mir, Kurti je upozorio da prestanak ratnih dejstava sam po sebi nije dovoljan.
„Mir nije nešto što se podrazumeva. Morate ga negovati, štititi i braniti“, rekao je, naglašavajući važnost institucija i demokratskog razvoja.
O Hagu: „Kada niste zadovoljni presudom, učinite sve što je potrebno za žalbu“
Na istom panelu postavljeno je i pitanje o ulozi nacionalnih vlada u međunarodnim krivičnim postupcima.
Jedan od učesnika iz publike pitao je Kurtija kako nacionalne vlade mogu doprineti međunarodnom krivičnom pravosuđu, posebno imajući u vidu poslednje događaje u Hagu i način na koji se oni doživljavaju na Kosovu, aludirajući na prvostepene presude Tačiju i ostalima.
Kurti je odgovorio kratko, neposredno pre završetka razgovora.
„Kada niste zadovoljni presudom, učinite sve što je potrebno za žalbu i nikada ne prestajte da verujete u istinu i radite za pravdu“, poručio je.
Njegov odgovor usledio je gotovo dva meseca nakon prvostepene presude Specijalizovanih veća Kosova od 16. septembra, kojom su bivši lideri OVK Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina.
Na Kosovu vlada odijum i prema presudi i prema samom sudu. Kurti se u ovom odgovoru nije pojedinačno osvrtao na osuđene, niti je detaljnije obrazlagao svoj stav o presudi.
„Genocidna kampanja Miloševićeve Srbije“
U uvodnom delu panela, odgovarajući na pitanje o iskustvima Kosova u posleratnoj obnovi, Kurti je govorio o posledicama sukoba 1998–1999. godine.
„U leto 1999. izašli smo iz razornog rata koji je za sobom ostavio ogromnu i široko rasprostranjenu ljudsku patnju“, rekao je.
Zatim je izneo podatke o stradalima, uništenim kućama i raseljavanju stanovništva.
„Ubijeno je više od 10.000 civila, među njima više od 1.300 dece, 120.000 kuća je uništeno ili spaljeno, a više od milion ljudi moralo je da napusti svoje domove zbog genocidne kampanje Miloševićeve Srbije“, naveo je Kurti.
Međutim, broj od više od 10.000 ubijenih civila, koji je Kurti pripisao „genocidnoj kampanji Miloševićeve Srbije“, prema dokumentaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) obuhvata i srpske žrtve, kao i civile drugih nacionalnosti, stradale u različitim okolnostima i od različitih strana u sukobu.
Prema Kosovskoj knjizi pamćenja, koju su sačinili FHP i FHP Kosovo, u periodu od januara 1998. do kraja 2000. godine dokumentovano je 10.317 ubijenih i nestalih civila: 8.676 Albanaca, 1.196 Srba i 445 pripadnika drugih zajednica.
Pored njih, evidentirani su i poginuli pripadnici oružanih formacija – 2.135 pripadnika OVK i 1.080 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije. Reč je o ranije objavljenoj evidenciji od 13.535 ubijenih i nestalih u vezi sa ratom, dok ažurirana baza FHP danas obuhvata 13.625 osoba.
Kurti, međutim, nije precizirao na koju se evidenciju poziva, niti je razdvojio žrtve prema nacionalnoj pripadnosti, odgovornosti za njihovo stradanje i periodu u kojem su stradale. Govoreći o periodu pre rata, Kurti je upotrebio i izraz „aparthejd“, koji redovno koristi kada govori o devedesetim godinama na Kosovu.
„Moramo imati u vidu da ovaj razorni rat 1998–1999. nije bio rat kojem je prethodio mir. Pre toga imali smo aparthejd, sistematsku represiju i tako dalje“, rekao je.
Kurti je ocenio da je jedan od ključnih elemenata posleratnog oporavka bila odluka da se obnova ne zasniva na vraćanju u prošlost.
„Prva lekcija je da ne obnavljate sa nostalgijom. Ne obnavljate neku situaciju pokušavajući da se vratite unazad, već da biste omogućili kretanje napred“, poručio je.
Dodao je da je i obnova kuća bila usmerena na potrebe novog vremena.
„Obnovili smo kuće, ali ne baš onakve kakve su bile. Obnovili smo ih za 21. vek.“
Prema njegovim rečima, evropska perspektiva predstavljala je važan podsticaj za obnovu, uz podršku međunarodnih organizacija i dijaspore.
„Ne možete žrtvovati demokratiju zarad stabilnosti“
Kurti je tokom razgovora insistirao na tome da fizička obnova porušenih objekata nije dovoljna bez suočavanja sa posledicama rata.
„Obnova i rekonstrukcija moraju ići zajedno sa tranzicionom pravdom, jer mnoge rane nisu vidljive. One su u dušama ljudi, zbog nepravdi i zločina koje su pretrpeli“, rekao je.
Posebno je naglasio da bezbednost ne treba suprotstavljati demokratskom razvoju.
„Ne možete žrtvovati demokratiju zarad stabilnosti. Potrebni su vladavina prava, politički pluralizam i političko predstavljanje“, poručio je Kurti.
Prema njegovoj oceni, demokratske institucije i poštovanje zakona neophodni su za održiv mir.
„Demokratija po svojoj definiciji znači da je zakon iznad politike. Zakon je nešto što nas ujedinjuje, za razliku od politike koja nas ponekad prilično deli“, rekao je.
O žrtvama seksualnog nasilja: Nije dovoljno kazniti počinioce
Govoreći o suočavanju sa ratnom prošlošću, Kurti je naveo da su na Kosovu uspostavljeni institut za istraživanje i dokumentovanje ratnih zločina i strategija tranzicione pravde za period od 2024. do 2034. godine.
Ipak, ocenio je da rad institucija nije dovoljan bez uključivanja akademske zajednice, medija i šire javnosti.
„Naravno, svi želimo da vidimo počinioce iza rešetaka, ali žrtve su te kojima treba omogućiti obnovu i rehabilitaciju“, rekao je.
Posebno je govorio o ženama koje su preživele seksualno nasilje tokom rata. Prema njegovim navodima, tokom rata na Kosovu silovano je više od 20.000 žena.
„Seksualno nasilje bilo je oružje rata“, poručio je, ocenivši da je institucionalno priznavanje iskustava žrtava i otvaranje prostora da govore imalo važan uticaj na kosovsko društvo.
Broj od 20.000 žrtava seksualnog nasilja kosovski zvaničnici godinama iznose kao procenu, iako tačan ukupan broj nije nezavisno utvrđen. Prema podacima koje je sam Kurti izneo u aprilu ove godine, od početka rada Vladine komisije za priznavanje i verifikaciju statusa žrtava ratnog seksualnog nasilja 2018. godine, taj status zvanično je priznat za 1.925 osoba.
Početkom novembra predstavnica Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture Fatmire Haljiti navela je da je broj osoba kojima je priznat status dostigao oko 2.000. Rok za podnošenje zahteva za priznavanje statusa produžen je do maja 2027. godine.
Istovremeno, organizacije koje rade sa preživelima upozoravaju da strah, stigma, trauma i teškoće u ostvarivanju prava i dalje predstavljaju prepreke prijavljivanju.
Ekonomski razvoj i uloga dijaspore
U drugom delu razgovora Kurti je govorio o ekonomiji, obrazovanju i ulozi dijaspore u posleratnoj obnovi. Prema njegovim navodima, privredni rast Kosova u prvom kvartalu ove godine iznosio je 5,4 odsto, a u drugom 4,1 odsto. Istakao je da infrastruktura sama po sebi ne predstavlja razvoj ukoliko nije praćena kvalitetnim obrazovanjem, dostupnim zdravstvom i zapošljavanjem, posebno mladih i žena.
„Ako bih morao da izdvojim jednu stvar važniju i od obrazovanja i od ekonomije, onda je to veza između njih“, rekao je, zagovarajući obrazovanje koje odgovara potrebama tržišta rada.
Govorio je i o ulozi dijaspore, koja je, prema njegovoj oceni, bila ključna u posleratnoj obnovi i ekonomskom oporavku.
Naveo je plan da se tokom naredne četiri godine obezbede garancije od milijardu evra za ulaganja u proizvodnju, uz očekivanje da će dijaspora nastaviti da doprinosi razvoju Kosova.
Na Forumu učestvuje i Ana Brnabić
Pariskom mirovnom forumu, koji se održava 10. i 11. novembra, prisustvuje i predsednica Narodne skupštine Srbije i vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić, čije je učešće prethodno najavila Narodna skupština Srbije.
Brnabić nije bila učesnica panela na kojem je govorio Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
