Tehnička usklađenost sa evropskim propisima ne može da nadomesti nazadovanje u demokratiji, a Srbija tokom prethodnog izveštajnog perioda nije ostvarila napredak u pregovorima o članstvu, poručio je otpravnik poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji Džulijan Vasalo, prenosi agencija Beta. Predstavljajući godišnji izveštaj Evropske komisije za 2026. godinu u Novom Sadu, upozorio je na pogoršanje stanja u oblasti vladavine prava, ljudskih prava i slobode izražavanja, kao i na izostanak napretka u pravosuđu.
Vasalo je ocenio da će nova vlada Srbije, nakon formiranja, imati zahtevnu reformsku agendu i da evropske integracije ne mogu biti isključivo posao izvršne vlasti, već proces u koji mora biti uključeno celokupno društvo.
„Srbija će morati da premosti podele u društvu, da ponovo izgradi poverenje u institucije, obnovi nezavisnost i pluralizam u medijima i takođe da otvori prostor za iskren dijalog o pitanjima koja su važna, uključujući i šta je to što evropski put stvarno sadrži“, naveo je Vasalo.
Govoreći o izveštaju Evropske komisije, istakao je da Srbija jeste među zemljama kandidatima sa visokim stepenom usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, kao i da je dobro pripremljena za jedinstveno tržište i konkurentnost. Međutim, tehnički napredak u pojedinim oblastima nije praćen odgovarajućim pomacima u temeljnim reformama.
Evropska komisija ponovila je ocenu da je Srbija ispunila tehnička merila za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast. Ipak, to ne znači da je klaster otvoren, već da su ispunjeni uslovi za njegovu formalnu aktivaciju.
„Nije bilo napretka u pregovorima o pristupanju, situacija se pogoršala u oblastima koje su najvažnije, a to su vladavina prava i ljudska prava, i nije zabeležen nikakav napredak u pravosuđu“, upozorio je Vasalo.
Pravosuđe bez napretka, pritisci na medije i rizik od zarobljavanja države
Među oblastima u kojima je Evropska komisija registrovala nazadovanje izdvojeni su sloboda izražavanja, javna uprava i akademske slobode.
Vasalo je upozorio i na nastavak pritisaka na nezavisne medije, dok je okvir za borbu protiv korupcije ocenio kao nedovoljno snažan, uz vrlo realan rizik od zarobljavanja države.
U samom izveštaju Komisije navodi se da je tokom izveštajnog perioda došlo do daljeg pogoršanja uslova za rad novinara i medija, uz nedoslednu primenu medijskih zakona i sve veću koncentraciju na medijskom tržištu. Ukazuje se i na zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku medija.
Kada je reč o pravosuđu, Komisija konstatuje da Srbija nije ostvarila napredak, uz ocenu da su politički pritisci na sudstvo i tužilaštvo značajno porasli, dok je reakcija nadležnih institucija na takve pritiske izostala ili bila nedovoljna.
U borbi protiv korupcije zabeležen je ograničen napredak, ali Komisija upozorava da je korupcija i dalje rasprostranjena u brojnim oblastima i da je potrebno više političke volje za njeno suzbijanje, posebno kada je reč o slučajevima korupcije na visokom nivou.
Nova vlada, društvene podele i evropske vrednosti
Vasalo je ocenio da su građani Srbije na izborima 25. oktobra jasno izrazili očekivanja koja se odnose na borbu protiv korupcije, nezavisno pravosuđe, slobodne medije, demokratske institucije i poštovanje ljudskih prava.
Prema njegovim rečima, upravo su to oblasti koje su do sada usporavale evropski put Srbije, ali istovremeno predstavljaju prostor za zajednički rad nove vlade i Evropske unije.
„Mi pozdravljamo spremnost koju je pobednička lista izrazila, da demokratiju i vladavinu prava stavi u središte svoje politike. Evropska unija gleda na snažnu i demokratsku Srbiju kao deo naše unije, i mi smo spremni da tesno sarađujemo sa novom vladom i da podržimo njene reforme“, rekao je Vasalo.
Dodao je da snažan izborni mandat može da predstavlja novi početak, ali da će za stvarni napredak biti neophodni obnovljena energija i prioriteti usklađeni sa evropskim standardima.
Posebno se osvrnuo na odnos prema ratnim zločinima, upozoravajući da veličanje osuđenih ratnih zločinaca nije u skladu sa vrednostima Evropske unije.
„Ono podriva poverenje, podriva napore za izgradnju dobrosusedskih odnosa među zajednicama u ovom regionu, a podriva i izglede celokupnog regiona da se pridruži Evropskoj uniji“, istakao je.
U izveštaju Evropske komisije posebno se pominje i slaba usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što je takođe jedan od kriterijuma važnih za zemlju koja teži članstvu.
Evrointegracije i poverenje građana
Govoreći o padu podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Vasalo je ocenio da su reforme pravosuđa, vladavine prava i nezavisnosti medija predstavljale najteži zadatak za dosadašnje vlade.
Prema njegovim rečima, promena načina na koji se vodi javna debata jedan je od preduslova za otvoreniji razgovor o evropskoj budućnosti zemlje.
„Onda ćemo imati debatu koja se zasniva na činjenicama, a ne na iskrivljenoj slici realnosti. Ja mislim da su Srbi obrazovan narod koji misli svojom glavom i koji će sam moći najbolje da dođe do zaključka šta je to najbolje za njihovu zemlju“, poručio je Vasalo.
Delegacija Evropske unije predstavila je danas u Novom Sadu godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2026. godinu građanima, organizacijama civilnog društva, studentima i predstavnicima akademske zajednice. Vasalo je prethodno izveštaj uručio gradonačelniku Novog Sada Žarku Mićinu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
