Narodna banka Srbije oduzela dozvolu Alta banci, javnost obavestila tvitom u pola noći

Izvor
KoSSev
-
FOTO: N1

Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra dozvolu za rad Alta banci, navodeći da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo i da su ugroženi interesi deponenata. Javnost je o odluci obavestila tokom noći, tvitom objavljenim oko pola tri 31. oktobra. Samo dan ranije, guvernerka je u javnom obraćanju isticala da centralna banka kontinuirano kontroliše poslovanje banaka i da se o stabilnosti finansijskog sistema mora govoriti na osnovu činjenica. U međuvremenu, advokat Ivan Ninić tvrdi da je još u utorak upozorio NBS na moguće prebacivanje novca iz jedne banke u inostranstvo, a da je potom podneo i krivičnu prijavu protiv rukovodstva banke i odgovornih u centralnoj banci.

Odluci o oduzimanju dozvole prethodile su kontrolne aktivnosti Narodne banke Srbije, koje su, prema zvaničnom obrazloženju, bile usmerene na povećanje likvidnosti Alta banke. NBS navodi da je utvrđeno da se finansijsko stanje banke u prethodnom periodu znatno pogoršalo, kao i da je postojala mogućnost daljeg pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti, čime su bili ugroženi interesi deponenata.

Agencija za osiguranje depozita trebalo bi da bude imenovana za stečajnog upravnika rešenjem suda. NBS je naknadno saopštila da je istovremeno donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka i prenela upravljanje bankom na Agenciju za osiguranje depozita. Protiv banke, njenih akcionara, organa upravljanja i drugih odgovornih lica, kako je navedeno, pokrenuti su odgovarajući postupci.

Agencija za osiguranje depozita najavila je isplatu osiguranih iznosa u skladu sa zakonom, do 50.000 evra po deponentu. Konkretni uslovi i mesto isplate biće poznati nakon odgovarajućeg rešenja suda i obaveštenja Agencije.

Upozorenje advokata Ninića i odgovor NBS

Odluci NBS prethodila je javna polemika o poslovanju jedne banke i navodnom prebacivanju novca u inostranstvo. Advokat Ivan Ninić objavio je 27. oktobra da je od centralne banke zatražio hitnu vanrednu kontrolu poslovanja jedne banke, čije ime tada nije naveo.

Pozivajući se na operativna saznanja, Ninić je tvrdio da je od 26. oktobra započeto intenzivno prebacivanje novčanih sredstava prema inostranstvu, konkretno na račune i u pravna lica u Moskvi i Skoplju, gde banka ili sa njom povezana lica, prema njegovim navodima, imaju vlasničke udele u bankarskom i sektoru osiguranja.

Ninić je tražio da NBS proveri obim, osnov i zakonitost deviznih i dinarskih transfera, kao i da razmotri privremeno ograničavanje raspolaganja sredstvima i mere za očuvanje likvidnosti i zaštitu depozita. U zahtevu je posebno ukazao na sredstva javnih preduzeća i ustanova.

NBS je istog dana reagovala, navodeći da se transferi novčanih sredstava finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama. Centralna banka je poručila i da kontinuirano nadzire poslovanje svih banaka, upozoravajući da širenje neproverenih tvrdnji može izazvati neopravdanu zabrinutost i narušiti poverenje u stabilnost finansijskog sistema.

U objavi na društvenoj mreži Iks 30. oktobra, Ninić je izneo nove tvrdnje. Naveo je da je pokušao da spreči „potop“ Alta banke, da je u utorak alarmirao NBS, ali da je centralna banka, kako je ocenio, praktično saopštila da ne govori istinu.

„Onda sam podneo krivičnu prijavu JTOK-u protiv kompletnog menadžmenta ALTA i ljudi u NBS, ali kasno, nakon pet dana, kraj, uspeli su da opleve sve račune“, napisao je Ninić.

Njegove tvrdnje o prebacivanju novca i „pražnjenju računa“ za sada nisu potvrđene u javno dostupnim saopštenjima NBS. Nije objavljena ni sadržina krivične prijave, niti je poznato da li je Tužilaštvo za organizovani kriminal po njoj postupalo. Ipak, činjenica da je Ninić još 27. oktobra javno tražio vanrednu kontrolu jedne banke, a da je NBS istog dana odgovorila odbacujući širenje neproverenih tvrdnji, važan je deo hronologije koja je prethodila oduzimanju dozvole Alta banci.

Guvernerka dan ranije govorila o poverenju i odgovornosti

Posebnu težinu ovom sled događaja daje saopštenje Narodne banke Srbije od 29. oktobra, naslovljeno „Stabilnost finansijskog sistema počiva na poverenju i odgovornosti“.

U njemu je guvernerka poručila da centralna banka kontinuirano kontroliše bonitet i zakonitost poslovanja banaka, prati njihove pokazatelje, procenjuje rizike i sprovodi neposredne i posredne kontrole. Navela je i da NBS, kada utvrdi nepravilnosti, postupa u skladu sa zakonom i preduzima mere u zavisnosti od njihove prirode i značaja.

Istovremeno, ukazala je na zakonska ograničenja u objavljivanju podataka o konkretnim kontrolnim postupcima, njihovom toku i nalazima, koji predstavljaju poverljive supervizorske informacije.

U istom saopštenju odgovornost za očuvanje finansijske stabilnosti pripisala je ne samo Narodnoj banci već i drugim institucijama i pojedincima koji, kako je navela, „olako iznose neproverene sumnje i podstiču neizvesnost“. Upozorila je i na štetu koju, prema njenim rečima, izaziva širenje neproverenih i senzacionalističkih navoda.

Samo dan kasnije, NBS je saopštila da je finansijsko stanje Alta banke znatno pogoršano i da su ugroženi interesi njenih deponenata.

Vremenski sled ne dokazuje da je guvernerka 29. oktobra znala da će banci narednog dana biti oduzeta dozvola, niti sam po sebi potvrđuje Ninićeve navode. Ipak, otvara pitanja na koja javnost nema odgovor: kada je NBS utvrdila ozbiljno pogoršanje finansijskog stanja Alta banke, koje je konkretne mere preduzela nakon upozorenja koje je Ninić javno izneo 27. oktobra i da li je to upozorenje bilo predmet vanredne kontrole?

NBS je saopštila da su kontrolne aktivnosti prethodile oduzimanju dozvole, ali nije javno iznela njihov vremenski tok, konkretne nalaze niti objasnila da li su i na koji način povezane sa upozorenjem advokata.

Alta banka u Bitolju tvrdi da posluje nezavisno

U saopštenju objavljenom na Fejsbuk stranici, Alta banka AD Bitola navela je da je samostalno pravno lice registrovano u Severnoj Makedoniji, da posluje u skladu sa tamošnjim zakonima i da je pod neposrednim nadzorom Narodne banke Severne Makedonije.

Banka tvrdi da je likvidna, da sve njene ekspoziture i bankomati rade normalno i da klijenti mogu nesmetano da raspolažu svojim depozitima. Ističe i da događaji povezani sa bankom u Srbiji ne znače automatski promenu njenog finansijskog stanja ili pravnog statusa.

Posebno je značajno što se u saopštenju navodi da okolnosti u Severnoj Makedoniji nisu iste kao u Srbiji, uz tvrdnju da banka u Bitolju nije izložena „političkim pritiscima i presmetkama“ kakve su, prema njihovoh oceni iznetoj u obaveštenju, obeležile događaje u Srbiji.

Odluka objavljena tokom noći

Odluka o oduzimanju dozvole doneta je 30. oktobra, dok je javnost o njoj obaveštena u noći između petka i subote, objavom na sajtu NBS i porukom na društvenoj mreži Iks u 2.34.

U prvom saopštenju navedeno je da će Agencija za osiguranje depozita u roku od sedam radnih dana omogućiti isplatu osiguranih iznosa. U kasnijem obraćanju NBS je precizirala da je cilj preduzetih mera zaštita deponenata i drugih poverilaca, kao i sprečavanje rasipanja imovine banke.

U međuvremenu, Alta banka je obustavila platni promet, rad platnih kartica i poslovanje ekspozitura. Klijenti su ostali bez mogućnosti da uobičajeno raspolažu novcem na računima, dok su iz banke medijima naveli da bi isplata osiguranih depozita trebalo da počne u ponedeljak. Zvanična dinamika isplate, međutim, zavisi od postupka pred sudom i daljih obaveštenja Agencije za osiguranje depozita.

Udruženje banaka Srbije ocenilo je da je reč o pojedinačnom slučaju koji ne utiče na redovno poslovanje drugih banaka u zemlji.

Za sada ostaje nejasno kada je tačno počelo ozbiljno pogoršanje poslovanja Alta banke, šta su pokazale kontrole NBS i zbog čega javnost o tome nije bila obaveštena pre nego što je banka ostala bez dozvole za rad. Pitanja su dodatno dobila na značaju nakon što je Ninić objavio da je upozoravao regulatora na moguće prebacivanje novca, dok je NBS takve navode javno označila kao neproverene.

Odgovori na ta pitanja važni su ne samo za klijente Alta banke već i za procenu načina na koji je centralna banka nadzirala njeno poslovanje i reagovala na rizike po depozite.

Viceguverneri traže da tužilaštvo ispita i odgovornost u NBS

Četvoro viceguvernera Narodne banke Srbije zatražilo je od nadležnog javnog tužilaštva da bez odlaganja utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su dovele do oduzimanja dozvole za rad Alta banci, uključujući i eventualnu krivičnu odgovornost odgovornih u samoj centralnoj banci.

U saopštenju koje prenosi „Danas“, viceguverneri navode da su sa stvarnim stanjem u Alta banci, koje je, prema njihovim rečima, drastično odstupalo od izveštaja koje je banka dostavljala NBS, upoznati tek na hitnoj sednici Izvršnog odbora, održanoj u petak, 30. oktobra, u večernjim časovima.

Zatražili su da se utvrdi kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o uočenim rizicima i nepravilnostima, kako su razmatrani nalazi i upozorenja zaposlenih nadležnih organizacionih jedinica, kao i da li su mere iz nadležnosti NBS preduzete blagovremeno.

Viceguverneri smatraju da je potrebno ispitati da li su eventualni propusti, uključujući nepreduzimanje ili zakašnelo preduzimanje mera, posledica postupanja ili nepostupanja odgovornih lica koje bi moglo predstavljati krivično delo.

Posebno je značajno što se u ovom saopštenju pojavljuje tvrdnja da je stvarno stanje banke drastično odstupalo od podataka koje je ona dostavljala regulatoru, a da su viceguverneri za to saznali tek na sednici sazvanoj neposredno pre oduzimanja dozvole.

Saopštenje su potpisali svi viceguverneri NBS – Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević

Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.