Sporazum o transferu zatvorenika između Kosova i Danske otvara pitanja zaštite ljudskih prava, nadležnosti za istrage eventualnog zlostavljanja u zatvorima i kapaciteta kazneno-popravnog sistema na Kosovu. Upozorenja su izneta na konferenciji koju je organizovao Kosovски centar za rehabilitaciju žrtava torture, dok je aktivistkinja za ljudska prava Fatmire Haliti ukazala da je zatvaranje pritvorskog centra u Gnjilanu i premeštanje oko 200 pritvorenika već povećalo pritisak na druge ustanove. O tome je izvestila Ekonomia Online.
Na konferenciji pod nazivom „Sprovođenje sporazuma Kosovo–Danska o transferu zatvorenika na Kosovo: pravni izazovi, ljudska prava i operativna pitanja“ učestvovali su predstavnici institucija i stručnjaci za ljudska prava, koji su razmatrali pravne, institucionalne i praktične posledice primene sporazuma.
Sporno pitanje nadležnosti i odgovornosti
Direktorka za pravna pitanja danske organizacije DIGNITY Tereze Marija Riter upozorila je da iskustva iz drugih evropskih zemalja ne pružaju uverljive primere uspešne primene sličnih sporazuma.
Kao primere navela je aranžmane između Belgije i Holandije, koji su okončani, kao i sporazum Norveške i Holandije, od kojeg se odustalo. Prema njenim rečima, pojedine druge zemlje razmatrale su slična rešenja, ali su od njih odustale, dok se problem preopterećenosti zatvora nastavlja.
Riter je ocenila da takvi sporazumi mogu odgovarati državama koje šalju zatvorenike, ali da troškove i posledice na kraju najviše snose osobe lišene slobode. Danska, kako je objasnila, suočava se sa preopterećenim zatvorima i velikim brojem stranih državljana osuđenih na zatvorske kazne koji su predviđeni za deportaciju, dok Kosovo dobija finansijska sredstva i koristi raspoloživi zatvorski prostor.
Posebno je ukazala na pitanje nadležnosti u slučajevima eventualnog kršenja ljudskih prava u zatvorima.
Prema njenom tumačenju, sporazum predviđa podeljenu nadležnost: Danska zadržava nadležnost u vezi sa izvršenjem kazni, dok Kosovo ima teritorijalnu nadležnost. Problem, međutim, može nastati kada dođe do zlostavljanja zatvorenika, prekomerne upotrebe sile ili smrti tokom pritvora.
„Ako u zatvoru dođe do zlostavljanja zatvorenika od strane čuvara, nasilja, prekomerne upotrebe sile ili čak smrti u pritvoru, Danska je prema međunarodnom pravu dužna da sprovede istragu. Međutim, ovim sporazumom se odriče te nadležnosti, odnosno danska vlada je praktično prenela nadležnost na Kosovo“, upozorila je Riter.
Ona je podsetila na iskustvo Norveške, čiji je ombudsman kritikovao raniji sporazum sa Holandijom zbog problema u vezi sa istragama slučajeva smrti u pritvoru i navodnog zlostavljanja. Pošto su istrage vodile holandske institucije, Norveška, prema njenim rečima, nije mogla u potpunosti da ispuni svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava.
Zbog toga je naglasila da sporazum između Kosova i Danske mora jasno da utvrdi ne samo podelu nadležnosti već i odgovornost svake strane, u skladu sa međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava.
Ombudsman upozorava na ograničenja nadzora
Ombudsman Naim Ćeljaj govorio je o iskustvima kosovskih institucija u praćenju postupanja prema osobama lišenim slobode, kao i o poteškoćama u obavljanju nadzorne funkcije kada je pristup ustanovama ograničen.
On je ocenio da je Kosovo napredovalo u usklađivanju standarda sa evropskim i međunarodnim instrumentima, ali da međunarodni sporazumi moraju biti praćeni jasnim mehanizmima primene i odgovornosti.
Ćeljaj je naveo da se od početka svog mandata 2020. godine suočavao sa poteškoćama u kontaktiranju osoba koje se nalaze u Specijalizovanim većima u Hagu, kao i u obavljanju uloge nacionalnog mehanizma za sprečavanje torture. Ukazao je i na značaj javnog izveštavanja o uslovima u kojima se nalaze osobe lišene slobode.
Prema njegovim rečima, tokom poseta i pokušaja uspostavljanja kontakta suočavao se sa ograničenjima i nadzorom komunikacije, iako je u institucijama boravio u svojstvu ombudsmana i mehanizma za sprečavanje torture.
„Zabrinjavajuće je ako sporazum ima praznine u pogledu poštovanja ljudskih prava. Tada se postavlja pitanje šta naša država treba da preduzme kako bi, čak i kada deo svojih nadležnosti prenosi na drugu državu, izbegla da bude strana koja krši međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava“, poručio je Ćeljaj.
On je dodao da ombudsman ne može unapred da ocenjuje akte koji još nisu konačni, već da postupa u skladu sa zakonskim ovlašćenjima nakon njihovog usvajanja.
Ćeljaj je naveo i da je o ovim pitanjima razgovarao sa danskim ombudsmanom, ali da nije siguran u kojoj meri su stavovi koje je javno iznosio uzeti u obzir prilikom pripreme mera za sprovođenje sporazuma.
Premeštanje pritvorenika iz Gnjilana opteretilo druge ustanove
Advokatica Fatmire Haliti upozorila je na posledice koje sporazum već ima po zatvorski sistem na Kosovu, posebno nakon pražnjenja pritvorskog centra u Gnjilanu, u kojem je do ove godine bilo smešteno oko 200 osoba.
Prema njenim rečima, deo tih osoba bio je pritvoren, dok su se među njima nalazili i osuđenici za lakša krivična dela, odnosno oni kojima su izrečene kraće kazne.
Njihovo premeštanje u druge ustanove, kako je navela, sprovedeno je bez prethodnog proširenja kapaciteta potrebnih za njihov smeštaj.
„Premeštanjem oko 200 osoba iz pritvorskog centra u Gnjilanu opterećeni su postojeći pritvorski centri, jer nisu obezbeđeni novi kapaciteti. Zatvorenici su raspoređeni tamo gde je bilo slobodnih mesta, u Prištini, Peći, Prizrenu i Mitrovici, dok je značajan deo premešten u zatvor visoke bezbednosti“, rekla je Haliti.
Ona je podsetila da je Kosovo tokom prethodne decenije unapredilo uslove za smeštaj osoba lišenih slobode izgradnjom tri nove ustanove: pritvorskih centara u Gnjilanu i Prištini i zatvora visoke bezbednosti.
Izgradnja tih objekata, prema njenoj oceni, doprinela je poboljšanju uslova i boljoj kategorizaciji zatvorenika. Međutim, zatvaranje centra u Gnjilanu i raspoređivanje njegovih korisnika u druge ustanove ponovo su otvorili pitanje kapaciteta, bezbednosti i uslova smeštaja.
Haliti je navela da su posledice vidljive i u organizaciji rada zatvorskih ustanova. Pored pritvorenika, premešten je i deo zaposlenih iz Gnjilana, dok se objekat renovira kako bi bio prilagođen zahtevima Danske.
Ona je upozorila da promene mogu uticati ne samo na uslove boravka osoba lišenih slobode već i na njihovu kategorizaciju i upravljanje bezbednošću u zatvorskom sistemu.
Konferencija je organizovana u trenutku kada se razmatraju praktični aspekti sprovođenja sporazuma, uključujući podelu nadležnosti, zaštitu prava zatvorenika, nadzor nad ustanovama i raspoložive kapacitete.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
