Dok se čeka formiranje nove vlade u Srbiji, među ključnim ekonomskim pitanjima ostaju rast cena hrane, energetska tranzicija, privlačenje stranih investicija i mogući pritisci na kurs dinara. Ekonomista Vasko Kelić ocenjuje da brza i nesmetana promena vlasti ne bi trebalo da izazove veće ekonomske poremećaje do kraja godine, ali upozorava da će mnogo toga zavisiti od odluka buduće vlade. U razgovoru za Insajder, kao jedan od najvećih problema izdvaja položaj najsiromašnijih građana, dok u energetici ukazuje na zavisnost od uglja i neizvesnost u vezi sa snabdevanjem ruskim gasom posle 2027. godine.
Kelić smatra da bi brzo formiranje vlade omogućilo investitorima da nastave aktivnosti prema postojećim planovima, bez većih zastoja u poslovanju. Ipak, ocenjuje da će strani ulagači, uz mogući optimizam zbog političkih promena, biti oprezni dok ne postane jasnije u kom pravcu će se kretati ekonomska politika nove vlasti.
Prema njegovoj oceni, važan test biće i odnos prema projektu Ekspo. Eventualno otkazivanje tog projekta moglo bi, upozorava, da pošalje negativan signal investitorima i dovede u pitanje njihova postojeća i planirana ulaganja.
Visoke cene hrane i podrška najugroženijima
Kelić smatra da bi, uz borbu protiv korupcije, jedan od prioriteta nove vlade trebalo da bude ublažavanje posledica visokih cena hrane. Kako navodi, najsiromašniji građani na hranu troše oko polovine svojih prihoda, zbog čega su im potrebne ciljane mere podrške.
„To je, po meni, možda i glavni ekonomski problem kod nas“, rekao je Kelić za Insajder.
Drugi važan izazov vidi u energetici i ubrzavanju zelene tranzicije. Upozorava da klimatske promene sve više utiču na kvalitet života i privrednu aktivnost, naročito poljoprivredu, dok Srbija više od 60 odsto energije dobija iz uglja.
Kao dodatni rizik izdvaja budućnost snabdevanja ruskim gasom nakon 2027. godine, kada bi trebalo da počne primena zabrane uvoza ruskog gasa u zemlje Evropske unije. Iako se zabrana ne odnosi neposredno na Srbiju, Kelić smatra da je potrebno unaprediti pripremljenost za moguće poremećaje i diversifikovati izvore energije.
Kurs dinara i uloga Narodne banke Srbije
Kelić ukazuje i na mogućnost slabljenja dinara u periodu političke tranzicije. Ipak, naglašava da vlada nema presudnu ulogu u određivanju kursa, koji je u domenu monetarne politike i Narodne banke Srbije.
On ne očekuje da će smena guvernerke Jorgovanke Tabaković biti među prvim prioritetima nove vlasti, ali ne veruje ni da će ona ostati na funkciji do isteka mandata 2030. godine.
Kelić upozorava i na mogućnost da dinar oslabi, a da odgovornost za to bude pripisana novoj vladi. Kao hipotetički scenario navodi rast kursa evra iznad 120 dinara, uz mogućnost da takav razvoj događaja bude iskorišćen za političko prebacivanje odgovornosti.
„Ako se odluče na to, imaju mogućnost da to urade“, rekao je Kelić, uz ogradu da ostaje da se vidi da li će do takvog scenarija doći.
Ekonomista ocenjuje da građani do kraja godine verovatno neće osetiti veće posledice političkih promena ukoliko se formiranje vlade odvija bez zastoja. Međutim, dugoročniji pravac ekonomske politike zavisiće od konkretnih odluka nove vlasti, posebno u oblasti životnog standarda, energetike i odnosa prema investicijama.
Mond: U Evropi se širi društveni nemir podstaknut rastom cena energenata i stambenom krizom
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
