Predsednica Skupštine u Prištini Albulena Hadžiju sastala se danas sa delegacijom Parlamentarne skupštine NATO-a, predvođenom potpredsednikom Albertom Losakom i predsednikom Političkog komiteta Svereom Mirlijem. Razgovarali su o jačanju parlamentarne saradnje, bezbednosti i evroatlantskim integracijama, dok Priština nastoji da unapredi svoj odnos sa Alijansom, čija misija KFOR i dalje ima ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti na Kosovu.
Hadžiju je nakon sastanka, u objavi na Fejsbuku, navela da su teme razgovora bile saradnja parlamentarnih odbora, razmena iskustava, nadzor nad sektorom odbrane i zaštita kritične infrastrukture.
Ponovila je i da je cilj Prištine napredovanje ka Partnerstvu za mir i, u konačnici, članstvu u NATO-u, ocenjujući da su za to ključni sprovođenje reformi i podrška saveznika.
Pridruženo članstvo nije članstvo u NATO-u
Skupština u Prištini dobila je status pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO-a u maju 2024. godine, kada je na zasedanju u Sofiji usvojena odluka o unapređenju njenog statusa sa posmatračke delegacije. Ovaj status omogućava veće učešće u radu parlamentarnih tela i podnošenje rezolucija i amandmana, ali ne podrazumeva pravo glasa o izveštajima, rezolucijama i rukovodstvu te skupštine.
Važno je razlikovati Parlamentarnu skupštinu NATO-a od same Alijanse. Reč je o odvojenoj međuparlamentarnoj organizaciji koja povezuje poslanike država članica i partnerskih zemalja. Napredovanje u njenom radu ne znači da je Kosovo postalo član NATO-a niti da je time otvoren formalni put ka članstvu.
Priština kao svoje ciljeve navodi pristupanje Partnerstvu za mir, programu bilateralne saradnje NATO-a sa partnerskim zemljama, a potom i članstvo u Alijansi. Međutim, za to su potrebne zasebne političke odluke i saglasnost članica NATO-a.
NATO ostaje ključni bezbednosni akter na Kosovu
Za Prištinu je saradnja sa NATO-om posebno značajna zbog uloge koju Alijansa ima na Kosovu od 1999. godine. KFOR je raspoređen nakon završetka vazdušne kampanje NATO-a, a njegov mandat zasniva se na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkom sporazumu.
Prema podacima NATO-a, misija KFOR nastavlja da doprinosi očuvanju bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude i zajednice na Kosovu, u koordinaciji sa policijom i misijom EU za vladavinu prava – EULEKS-om. Alijansa je u junu ove godine najavila postepeno prilagođavanje prisustva KFOR-a, uz mogućnost ponovnog povećanja snaga ukoliko to bezbednosne okolnosti budu zahtevale.
Hadžiju je u svojoj objavi podsetila na intervenciju NATO-a 1999. godine, koju je predstavila kao „presudnu za okončanje rata i zločina počinjenih tokom sukoba”. Navela je da Priština želi da preuzme veću odgovornost za zajedničku bezbednost.
Ipak, ambicije Prištine za članstvo u NATO-u suočavaju se sa političkim preprekama, među kojima je i činjenica da jednostranu nezavisnost ne priznaju sve članice Alijanse. Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar nisu priznale što dodatno komplikuje pitanje eventualnog članstva.
Poseta delegacije Parlamentarne skupštine NATO-a zato predstavlja priliku za nastavak političkih i parlamentarnih kontakata, ali sama po sebi ne predstavlja promenu statusa Kosova u odnosu na Alijansu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
