U kasarni „Adem Jašari“ u Prištini, nekadašnjoj kasarni „Maršal Tito“, a potom „Kosovski junaci“, danas je zakletvu položilo 515 novih pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga, iz generacije 02/2026.
Kurti je novu generaciju označio kao najbrojniju od formiranja KBS-a.
„Danas zakletvu polaže 515 novih vojnika Kosovskih bezbednosnih snaga, što je ujedno najveća generacija koju smo ikada imali. To je 515 građana koji su odlučili da služe otadžbini, 515 pušaka više za bezbednost zemlje, 515 novih garanata slobode i mira“, izjavio je Kurti, prenosi Koha.
Govoreći o razvoju KBS-a, naveo je da je tokom prethodnog mandata vojni budžet utrostručen, dok je za aktuelni mandat najavio ulaganja koja premašuju milijardu evra.
„Tokom prethodnog mandata vojni budžet je utrostručen. U ovom mandatu naša posvećenost je da u vojsku uložimo više od milijardu evra. Regrutovali smo 3.220 novih vojnika, proširujući redove naših snaga i više nego udvostručujući njihov broj“, rekao je.
Prema njegovim rečima, još jedna generacija regruta započeće obuku tokom ove godine.
Kurti tvrdi da će time biti dostignuti vojni kapaciteti koji su prvobitno bili planirani za 2028. godinu, odnosno dve godine ranije.
Kurti: Više od 430 miliona evra za naoružanje, cilj članstvo u NATO-u
Kosovski premijer izneo je i podatke o dosadašnjim nabavkama naoružanja.
Prema njegovim tvrdnjama, Kosovo je nabavilo oružje i vojnu opremu u vrednosti većoj od 430 miliona evra.
Naveo je da KBS raspolaže bespilotnim letelicama „bajraktar“ i „skajgard“, kao i sa više od 40 vrsta lakog i teškog naoružanja.
„Naša vojska se svakim danom sve više kompletira i u tome smo veoma odlučni. Naš cilj je jasan: da zaštitimo svoju otadžbinu i da naša vojska postane deo NATO-a“, poručio je Kurti.
Podsetio je i na učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama „Defender 21“, „Defender 23“ i „Defender 25“, predstavljajući ih kao deo razvoja međunarodne vojne saradnje.
Proizvodnja municije u Đakovici najavljena do kraja godine
Kurti je danas ponovio i da bi Kosovo do kraja godine trebalo da započne sopstvenu proizvodnju municije.
„Do kraja ove godine počećemo proizvodnju municije u fabrici koju uspostavljamo u Đakovici, koja će biti 100 odsto domaća. Podržavamo i privatni sektor koji želi da proizvodi vojne proizvode“, izjavio je.
Izgradnja prve fabrike municije na Kosovu započela je u maju ove godine, u selu Jahoc kod Đakovice.
Kurti i Maćedonci tada su obišli gradilište i najavili da će proizvodnja početi municijom kalibra 5,56 i 7,62 milimetra.
U narednim fazama planiran je i razvoj bespilotnih letelica sa oznakom „Made in Kosova“.
Za razvoj oružane industrije u Đakovici Vlada je izdvojila zemljište površine 140 hektara, dok je za samu fabriku municije predviđeno 19 hektara.
Najava ulaganja većih od milijardu evra takođe nije prvi put izneta danas.
Kurti je isti cilj predstavio 3. jula, prilikom promocije 12 novih oficira KBS-a, kada je najavio i dalje ulaganje u vojnu infrastrukturu, opremu, obuku i povećanje broja žena u sastavu KBS-a na hiljadu.
Kurti: U narednom mandatu milijarda evra za odbranu, fabrika municije i 1.000 žena u KBS-u
Vojna saradnja sa Hrvatskom i Albanijom: Deklaracija, zajednički sastanci i vežbe
Paralelno sa jačanjem sopstvenih kapaciteta, Priština razvija vojnu saradnju sa Albanijom i Hrvatskom.
Ministri odbrane tri strane potpisali su 18. marta 2025. godine Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane, kojom su predviđeni jačanje odbrambenih kapaciteta, saradnja vojnih industrija, zajedničke obuke i vežbe, kao i koordinacija u odgovoru na hibridne pretnje. Deklaracija predviđa i podršku evroatlantskim integracijama. Dokument, međutim, ne predstavlja formalni vojni savez sa klauzulom o uzajamnoj odbrani i ne uspostavlja nove međunarodne pravne obaveze, ali nailazi na neodobravanje Srbije, što je nekadašnji predsednik Aleksandar Vučić medijski eksploatisao u više navrata da alarmira javnost kako „samo čekaju priliku da napadnu Srbiju“.
Objavljen tekst vojne deklaracije Tirane, Zagreba i Prištine
Saradnja je nastavljena tokom ove godine.
Krajem januara u Zagrebu održan je sastanak predstavnika odbrambenih institucija tri strane, posvećen razvoju vojnih kapaciteta, saradnji odbrambenih industrija i daljem sprovođenju Deklaracije.
Potom su se 11. februara u Skadru sastali načelnik Generalštaba Oružanih snaga Albanije Arben Kingdži, načelnik Generalštaba Hrvatske Tihomir Kundid i komandant KBS-a Baškim Jašari.
Razgovarali su o zajedničkim obukama, vojnim vežbama, unapređenju operativne spremnosti i usklađivanju sa NATO standardima.
Ministar odbrane Ejup Maćedonci u februaru je najavio i zajedničku trilateralnu vojnu vežbu na teritoriji Hrvatske tokom 2026. godine.
KBS već učestvovao u vežbi sa američkim, hrvatskim i albanskim vojnicima
Od 21. septembra do 2. oktobra na Kosovu je bila planirana zajednička terenska vežba „Štit hrabrosti 2026“.
Prema najavi KBS-a, u njoj su učestvovali pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga, Kosovske policije i partnerskih vojski Sjedinjenih Američkih Država, Hrvatske i Albanije.
Vežba je bila organizovana na području Glogovca, Obilića, Kosova Polja i Prištine.
KBS je najavio povećano kretanje vojnih vozila i opreme između baza i područja na kojima su se odvijale aktivnosti.
Međutim, nije zvanično potvrđeno da je ova vežba održana u okviru trilateralne Deklaracije o odbrambenoj saradnji iz 2025. godine.
Februarska najava odnosila se na zasebnu trilateralnu vežbu u Hrvatskoj, dok je „Štit hrabrosti“ organizovan na Kosovu, uz učešće američkih snaga.
Od ponedeljka „Štit hrabrosti 2026”: KBS vežba zajedno sa vojnicima iz SAD, Hrvatske i Albanije
Svečlja u Italiji razgovarao o osnivanju kosovske žandarmerije
Dok se nastavljaju ulaganja u KBS i međunarodna vojna saradnja, kosovske vlasti rade i na planovima za formiranje nove bezbednosne strukture – žandarmerije, koju je najavio takođe Kurti.
Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja juče je, tokom zvanične posete Italiji, razgovarao sa načelnikom štaba Generalne komande italijanskih karabinjera, generalom Andreom Taurelijem Salimbenijem.
Prema saopštenju kosovskog MUP-a, jedna od tema bila je mogućnost saradnje prilikom osnivanja i razvoja kosovske žandarmerije.
Svečlja je naglasio da ovaj projekat predstavlja prioritet Vlade i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova već započelo aktivnosti na njegovoj realizaciji.
„Budući da osnivanje i razvoj Žandarmerije Kosova predstavlja prioritet Vlade, razmenili smo mišljenja o mogućnostima produbljivanja saradnje, posebno kroz razmenu profesionalnih iskustava i stručnosti, sa ciljem izgradnje ove važne bezbednosne komponente u skladu sa standardima i najboljim praksama“, naveo je Svečlja.
Zahvalio je italijanskim karabinjerima za njihov doprinos bezbednosti na Kosovu i podršku lokalnim institucijama.
Plan formiranja žandarmerije prvi put je konkretnije predstavljen u maju ove godine.
Svečlja je 19. maja saopštio da je potpisao odluku o osnivanju radne grupe koja treba da razmotri organizaciju i buduće nadležnosti ove formacije.
Kurti je potom žandarmeriju opisao kao specijalizovanu strukturu između policije i vojske.
Prema njegovim najavama, trebalo bi da bude namenjena zaštiti granica, borbi protiv terorizma, krijumčarenja, visokorizičnih nereda i oružanih grupa sa vojnim sposobnostima.
Kurti na dan zvaničnog početka predizborne kampanje: Kosovo će dobiti žandarmeriju nakon izbora
Ipak, dosadašnje odluke i razgovori ne znače da je nova formacija već uspostavljena kao operativna jedinica.
Beograd osporava vojnu saradnju Prištine sa Hrvatskom i Albanijom
Intenziviranje vojne saradnje Kosova, Hrvatske i Albanije izazvalo je više reakcija zvaničnog Beograda.
Ministarstvo odbrane Srbije u februaru je ocenilo da jačanje KBS-a kroz regionalne odbrambene aranžmane predstavlja pretnju regionalnoj stabilnosti i kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vojnu saradnju Zagreba, Tirane i Prištine opisivao je kao ozbiljnu bezbednosnu pretnju Srbiji.
Nasuprot tome, zvaničnici Hrvatske, Albanije i Kosova tvrde da njihova saradnja nije usmerena protiv drugih zemalja i da je njen cilj jačanje regionalne bezbednosti, odbrambenih kapaciteta i usklađenosti sa NATO standardima.
Transformacija KBS-a traje od 2018. godine
Sadašnja ulaganja u naoružanje i povećanje broja pripadnika deo su desetogodišnjeg procesa transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga, započetog u decembru 2018. godine.
Tada je Skupština Kosova usvojila tri zakona kojima su proširene nadležnosti KBS-a i otvoren put postepenom razvoju vojnih kapaciteta.
Prema prvobitnom planu, proces transformacije trebalo bi da bude završen 2028. godine.
U međuvremenu su povećavani vojni budžet i broj pripadnika, nabavljani oružje i vojna vozila, a proširivana je i saradnja sa inostranim partnerima.
Kosovo kao strateški cilj navodi članstvo u NATO-u, iako trenutno nije članica Alijanse.
Za raspoređivanje KBS-a na severu Kosova i dalje je, prema obavezama iz sporazuma sa NATO-om iz 2013. godine, potrebna prethodna saglasnost komandanta KFOR-a.
Kurti je u maju ove godine izjavio da će doći dan kada će KBS biti raspoređen i na severu, ali da će se to dogoditi u saradnji sa NATO-om.
Kurti o raspoređivanju KBS-a na Severu: Doći će dan za to, ali u saradnji sa NATO-om
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
